Ne plaćaju kiriju tokom krize
Poznati sportski brend “Adidas” neće plaćati kiriju za prostore koje je zakupio u Nemačkoj. Njihovim koracima krenuli su i “H&M” i “Dajhman”. "H&M" je već p...
Svet
Menadžment Podravke dao donaciju za respiratore
Uprava i potpredsednici Grupe Podravka pokrenuli su inicijativu za donaciju iz ličnih primanja, kako bi bolnicama pomogli u borbi protiv koronavirusa.Kako piše Poslovni.hr, inicijativa je kod menadžmenta kompanije naišla na dobar odziv, a ukupno je prikupljeno više od 900.000 kuna (oko 118.000 evra).Novac će biti doniran bolnicama za nabavku respiratora i ostale potrebne medicinske opreme.„Pored toga što naša kompanija redovno humanitarno pomaže, najmanje što kao pojedinci možemo učiniti u ovom trenutku je da, pored organizacije poslovanja u ovim vanrednim vremenima, i mi lično finansijski pomognemo“, rekao je predsednik uprave Podravke Marin Pucar, koji je pokrenuo inicijativu. Podravka i tokom epidemije koronavirusa radi punim kapacitetom, radi proizvodnje dovoljne količine lekova i hrane. Ranije je radi sprečavanja širenja zaraze deo zaposlenih u administrativnom odeljenju upućen na rad od kuće, a rad u proizvodnim pogonima organizovan je više smena.Osim pandemije koronavirusa, Hrvatsku je nedavno pogodilo i više zemljotresa.
Drastičan skok nezaposlenosti u SAD zbog koronavirusa
Zbog ekonomskih posledica pandemije koronavirusa, broj nezaposlenih u SAD drastično je skočio u kratkom roku.Kako piše Bloomberg, ukupno 3,28 miliona ljudi u toku jedne nedelje, zaključno sa 21. martom, podnelo je zahtev za osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Dve nedelje ranije, pre masovnog zatvaranja preduzeća širom zemlje, broj prijava bio je 211.000, blizu najnižih vrednosti u poslednjih 50 godina. „To govori o neobičnoj prirodi ove recesije – to je nagli pad u recesiju, naspram ranijih ekonomskih padova, kada se sve odvijalo tokom vremena. Vrlo visoki brojevi bi mogli da se očekuju i tokom nekoliko narednih nedelja“, rekla je Mišel Mejer, šef odeljenja za ekonomiju SAD u investicionoj Američkoj banci (Bank of America). Metju Luceti, glavni ekonomista Dojče banke za SAD, smatra da „nema sumnje da je ekonomija trenutno u recesiji“. Nagli skok nezaposlenosti ukazuje na mogućnost da narednih meseci stopa nezaposlenosti u SAD poraste za nekoliko odsto, piše Bloomberg. Najniža u poslednjih pola veka bila je u februaru i iznosila je 3,5 odsto.Prema podacima američkog Biroa za statistiku rada, od oktobra 2009. godine, kada je bila 10 odsto, stopa nezaposlenosti je sve do pandemije koronavirusa bila u stalnom padu.Business Insider piše da su se prvobitne procene ekonomista velikih banaka o rastu nezaposlenosti za samo jednu nedelju u martu kretale od oko 2 miliona (Goldman Saks) do 4 miliona ljudi (Siti).
Tojota pravi vizire za američke bolnice
Japanski proizvođač automobila Tojota počeće sa proizvodnjom zaštitnih vizira za bolnice u SAD, a radi i na proizvodnji respiratora i zaštitnih maski, prenosi japanski list Japan Times. Kompan...
I Kina priprema podsticajne mere za ekonomiju
Kina priprema ekonomski podsticaj u vrednosti od više stotina milijardi dolara, zbog očekivanog smanjenja rasta bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu, po prvi put u četiri decenije, preneo je Rojte...
Ko je Trampov čovek za nadzor „ratne privrede“?
Nakon aktiviranja Zakona o odbrambenoj proizvodnji zbog koronavirusa, predsednik SAD Donald Tramp zadužio je ekonomistu Pitera Navara, svog savetnika za trgovinu i proizvodnju, da nadzire primenu Zakona, kojim se uvodi „ratna privreda“.Prema Navarovom profilu na veb-sajtu Bele kuće, njegove zvanične funkcije su „pomoćnik predsednika“ i „direktor Kancelarije za trgovinsku i proizvodnu politiku. Tramp je tu kancelariju uspostavio kako bi „branio i služio američkim radnicima i domaćim proizvođačima“. Do sada je Navarov fokus bio na ekonomiji u vojnom sektoru. Prema veb-sajtu Bele kuće, pomagao je u „reformi transfera konvencionalnog naoružanja i bespilotnih vazdušnih sistema SAD“ i povećanju „vojne prodaje“ partnerima i saveznicima SAD. Kada je u pitanju funkcija savetnika predsednika SAD, bavio se „povećanjem ekonomskog rasta, smanjenjem trgovinskog deficita“ i „jačanjem američkih industrijskih baza za proizvodnju i odbranu“. O Navarovom iskustvu i stručnosti u oblasti ekonomije u medicini, Bela kuća ne navodi podatke.Do Trampove kandidature i političkog uspona, Navaro je pre svega bio poznat kao ekonomista i univerzitetski profesor. Trampu se pridružio još tokom predsedničke kampanje 2016. godine, kao savetnik za ekonomiju i trgovinu. Ranije je često gostovao na američkim televizijama kao komentator i analitičar. Ima zvanje profesora emeritusa ekonomije i javne politike na Univerzitetu u Kaliforniji. Doktorirao je na Harvardu.Navaro je poznat i kao oštar protivnik Kine. Kako piše Politico, za njega je Kina „babaroga", i predstavlja je kao „proždrljivog neprijatelja“ koji pokušava da na sve moguće načine potkopa SAD. Pri tome, piše Politico, Navaro u svom stavu prema Kini odbacuje uvide klasičnog ekonomiste Dejvida Rikarda u "srce argumenta za slobodnu trgovinu“. Navaro, kao i Tramp, smatra da je sve što nije napravljeno u SAD (a u njima se prodaje) zapravo krađa „američkih poslova“. Politico piše da je Navaro od legitimne diskusije o hegemonim ciljevima Kine napravio nešto što podseća na „hladnoratovsku histeriju o Moskvinoj međunarodnoj crvenoj mreži“. Prema američkom političkom magazinu Foreign Policy, Navaro ekonomske odnose sa Kinom posmatra kao „igru u kojoj jedan gubi, a drugi dobija“, a pridruživanje Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji smatra „jednom od najvećih grešaka koje su SAD ikada napravile“, jer je uveren da Kina ne igra po pravilima. „Čim jedna zemlja vara, model se raspada. Čim postoji manipulacija monetom ili monetarno odstupanje, model se raspada. U oba slučaja, jedna zemlja dobija na štetu druge“, rekao je Navaro za Foreign Policy. Otkako je paralelno sa Trampovim usponom na mesto predsednika hrupio na političku scenu , Navaro je ušao na teren stručnjaka za Kinu, koji su „godinama, čak i decenijama gradili reputaciju“. Foreign Policy piše da je „više od deset“ specijalista za Kinu, sa kojima je list stupio u kontakt, reklo da za Navara ili nisu znali ili su slabo komunicirali sa njime, i da su za njega čuli tek pošto je postao član Trampovog ekonomskog tima. Profesori iz Južne Kalifornije, koji su imali najviše mogućnosti da upoznaju Navara, kažu da on nije pokušavao da se poveže sa stručnjacima za Kinu, bilo sa ekonomistima, politikolozima ili istoričarima. „Navaro nije poznat ni u jednom od krugova koji se bave Kinom“, rekao je bivši predsednik Američke privredne komore u Kini Džejms Mekgregor. Kenet Pomeranc, profesor istorije Kine na Univerzitetu u Čikagu, a ranije na Univerzitetu u Kaliforniji, kaže da se seća da je Navaro „ljude koji su zapravo nešto znali o Kini pretežno izbegavao“. Kako piše Foreign Policy, Tramp i Navaro su se prvi put upoznali 2011. godine, nakon što je Navaro saznao da je Tramp čitao njegovu knjigu „Predstojeći ratovi sa Kinom“. Kada je Tramp započeo predsedničku kampanju, Navaro je otišao u Njujork i počeo da mu pomaže. Navaro je ranije više puta pokušao da se bavi politikom. Prvi je bila kandidatura za gradonačelnika San Dijega u Kalifornij 1992, kada je izgubio od Suzan Golding. „Niko u gradu ne može da poveruje da je Navaro tu gde je sada“, rekla je za Foreign Policy Liza Ros, šef Navarovog medijskog tima tokom nekoliko od njegovih pet neuspešnih političkih kampanja u San Dijegu.
Život pod koronom: Milano
Sa našom sagovornicom razgovaramo o situaciji u Italiji, zemlji koja je najjače pogođena pandemijom koronavirusa u Evropi.
Kroks poklanja hiljade papuča medicinskim radnicima
Zaposleni u većini urgentnih centara i bolnica u Sjedinjenim Američkim Državama nose Kroks papuče, zbog čega je ovaj proizvođač odlučio da im tokom pandemije koronavirusa svakog dana podeli 10 hiljada pari papuča.Kroks papuče napravljene su od gume, vodootporne su i lako se peru, što je prednost ako se imaju u vidu mere predostrožnosti zbog širenja koronavirusa.Neke pošiljke ova kompanija šalje direktno bolnicama, a moguće je i da se zdravstveni radnici sami jave Kroksu i zatraže besplatan par."Koliko će trajati naša akcija poklanjanja zavisiće od zaliha i broja zahteva koje dobijemo", navode iz ove kompanije.
Skočila tražnja za đusom
Cena soka od pomorandže na svetskom tržištu porasla je za više od 20 procenata, zbog povećane potražnje tokom pandemije koronavirusa. U isto vreme, ponuda pomorandži je smanjena zbog problema ...
Epl i Bela kuća napravili online upitnik o koronavirusu
Kompanija “Epl” pokrenula je sa Belom kućom i Federalnom agencijom za upravljanje u kriznim situacijama sajt koji građanima može da pomogne u borbi protiv koronavirusa. Korisnici će odgova...
Lideri EU podržali „zelenu tranziciju“ u planu za oporavak od pandemije
Lideri zemalja članica Evropske unije pozvali su Evropsku komisiju da počne sa pripremom „sveobuhvatnog plana za oporavak“, za period posle pandemije koronavirusa, koji će sadržati i ekološke i digitalne aspekte, javlja Euractiv.Šefovi zemalja EU, nakon neformalne videokonferencije o reakciji na pandemiju i drugim pitanjima, pozvali su institucije EU da „počnu sa pripremom neophodnih mera za povratak na normalno funkcionisanje“.„Trenutno je borba protiv pandemije koronavirusa i njenih posledica hitna. Ipak, trebalo bi da počnemo sa pripremama mera za povratak naših ekonomija i društava na normalno funkcionisanje i na održivi razvoj, uz integraciju, pored ostalog, zelene tranzicije i digitalne transformacije, na osnovu pouka iz krize“, navodi se u zvaničnom saopštenju. Lideri zemalja EU pozvali su Evropsku komisiju i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da, uz „konsultacije sa drugim institucijama, posebno sa Evropskom centralnom bankom“, u tu svrhu izradi i „mapu puta“ i odgovarajući akcioni plan. U prvobitno je verziji saopštenja sa sastanka, u koju je Euractiv imao uvid, nije se pominjala zelena tranzicija. Grupe za zaštitu životne sredine podršku ekološkim merama kao delu politike EU za period posle pandemije smatraju pobedom, nakon što su Poljska i Češka ranije pozvale na suspendovanje ili čak napuštanje Evropskog zelenog dogovora kako bi se fokusirale na zdravstvenu krizu.„Dobrobit ljudi na duži rok je u neraskidivoj vezi sa zdravljem našeg okruženja i klime. Istinski ambiciozan Evropski zeleni dogovor mora biti deo odgovora EU. On će Evropu učiniti bolje opremljenom za borbu sa hitnim slučajevima klime i biodiverziteta“, rekla je Ester Asin, direktorka za evropsku politiku međunarodne organizacije Svetska fondacija za prirodu (WWF). Potpredsednik Evropske komisije zadužen za Zeleni dogovor Frans Timermans ranije je podržao pozive WWF, rekavši da je EU „sposobna da izađe na kraj“ i sa kratkoročnom krizom zbog koronavirusa i dugoročnom situacijom sa klimatskim promenama. Evropski zeleni dogovor je set političkih inicijativa koje je predložila Evropska komisija, sa sveobuhvatnim ciljem da Evropu učini „klimatski neutralnom“ do 2050. godine. Taj set je predsednica Evropske komisje Ursula fon der Lajen nazvala evropskim „korakom na Mesec“.
Tramp naredio Dženeral motorsu da pravi respiratore
Predsednik SAD Donald Tramp iskoristio je ovlašćenja po Zakonu o odbrambenoj proizvodnji (Defense Production Act), kojim se uvodi ratna privreda, i naredio proizvođaču automobila Dženeral motors (GM) ...
Kompanije se utrkuju da proizvedu nove testove na koronavirus
Više svetskih farmaceutskih i tehnoloških kompanija, kao i zdravstvenih ustanova istovremeno razvijaju nove testova na koronavirus, koji bi trebali da budu brži, pouzdaniji ili jeftiniji za proizvodnju od postojećih.Nemačka tehnološka kompanija Boš (Bosch) objavila je da je napravila brzi test na koronavirus, prenosi Poslovni.hr. Test je automatizovan, a rezultate daje za manje od dva i po sata. Prema nemačkom Institutu Robert Koh, rezultati testova na koronavirus se u Nemačkoj trenutno čekaju četiri do pet sati, a ponekad i duže.Kompanija Boš tvrdi da je preciznost testa „veća od 95 odsto“ i da zadovoljava standarde Svetske zdravstvene organizacije.Bloomberg piše da test koristi Bošovu platformu za molekularnu dijagnostiku Vivalytic, koja se već upotrebljava u bolnicama i laboratorijama. U Nemačkoj će biti dostupan u aprilu, a biće plasiran i na međunarodna tržišta. Bošov test na koronavirus namenjen je za upotrebu u bolnicama, klinikama, ordinacijama i drugim zdravstvenim ustanovama.Kompanija za biotehnologiju iz Berlina TIB Molbiol je već 9. januara dizajnirala prvi test, a kao referencu je koristila virus SARS-a i druge poznate koronaviruse, javila je američka televizija CNN.Kompanija je u saradnji sa naučnicima iz lokalne univerzitetske bolnice napravila tri kompleta za testiranje. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 17. januara objavila TIB-ov protokol na svom veb-sajtu. TIB-ov test je bio prvi koji je SZO objavila. Američka Administracija za hranu i lekove dala je „odobrenje za hitnu upotrebu“ za test koji koristi sisteme švajcarske farmaceutske kompanije Roš (Roche), preneo je Bloomberg. Jedan može obaviti 4 128 testova dnevno, a drugi 1 440. Virolog sa Škole za medicinu Ikan njujorške bolnice Maunt Sinaj (Mount Sinai) Florijan Kramer je sa kolegama razvio test na antitela koje telo pravi protiv koronavirusa, piše časopis Američke asocijacije za napredak u nauci Science.Kramer je javno objavio protokol za testiranje. On kaže da je procedura dovoljno jednostavna da bi laboratorije lako mogle da „testiraju i nekoliko hiljada ljudi dnevno“. Kramer veruje da bi, zbog sve veće dostupnosti komercijalnih testova, važni odgovori na pitanje imuniteta na koronavirus mogli uskoro biti otkriveni.
Koronavirus i u Vatikanu
Vatikan testira sveštenika koji žive u palati Santa Marta, u kojoj živi više desetina sveštenika i papa Franja, a planira da pozitivne na koronavirus premeseti na drugo mesto, saznaje Rojters (Reuters).Grupno testiranje počelo je nekoliko dana nakon što je svešteniku koji radi u Državnom sekretarijatu i živi u Santa Marti testom utvrđen koronavirus, posle čega je hospitalizovan u Italiji. Santa Marta ima 130 soba i oko 30 stanara. Funkcioniše poput hotela, a ranije ovog meseca je prestala da pravi rezervacije privremenih poseta. U njoj osim pape žive i sveštenici na ključnim pozicijama u Vatikanu. Iako je Vatikan uveo procedure za sprečavanje širenja virusa, neki zvaničnici smatraju da one nisu dovoljne i da je potrebna potpuna izolacija.„Santa Marta je možda tempirana bomba“, rekao je za Rojters zvaničnik iz Vatikana, koji je želeo da ostane anoniman. Rojtersovi izvori u Vatikanu kažu da je juče testirano oko pola rezidenata Santa Marte i da će druga polovina biti testirana danas. Plan je da oni koji su pozitivni na koronavirus budu premešteni u hotel za hodočasnike u Rimu. Testiraju se i viši zvaničnici Vatikana koji ne žive u Santa Marti. Brigu izaziva to što se sveštenici kreću od Santa Marte do posla, a ponekad idu i u Rim.Kako javljaju italijanski mediji, papa Franja je proteklih nedelja dva puta testiran na koronavirus i utvrđeno je da ga nema. Vatikan na to nije dao komentar.Beogradska nadbiskupija je 17. marta odložila sva dešavanja i pozvala svoje vernike starije od 65 godina da ne izlaze i da ne idu na liturgije.
Život pod koronom: Stokholm
Švedska je jedna od retkih zemalja u Evropi, koja do sada nije uvela nikakve posebne mere u borbi protiv pandemije koronavirusom. O filozofiji nadležnih organa i građana u ovoj skandinavskoj zemlji, kao i o životu u glavnom gradu za serijal "Život pod koronom" razgovarali smo sa Filipom, koji se rodio i živi u Stokholmu. Filip, StokholmOvde još uvek nema karantina i zabrana, odgovornost je više na pojedincima na koje se apeluje da se ponašaju solidarno. Vlast u Švedskoj još čeka sa uvođenjem oštrijih mera i ima neku svoju filozofiju kako je potrebno reagovati na pandemiju.Kakva je njihova filozofija?Mislim da je u pitanju to što karantin ima veliki efekat na ekonomiju, a zdravstveno ovde situacija nije toliko ozbiljna i Švedska ima dovoljno kapaciteta u bolnicama. Misle da je bolje da se sačeka sa uvođenjem drastičnih mera do trenutka kada budu popunjeni kapaciteti. Vode se logikom da karantin možeš samo jednom da proglasiš i da je to najbolje uraditi kada situacija bude najkritičnija. Ako ljude sada staviš u karantin, oni će izaći iz njega i tek onda se zaraziti, jer se smatra da je virus takav da će sigurno veliki broj ljudi oboleti i onda će to biti problem kasnije. Trenutko u Švedskoj ima oko 2000 ljudi, koji su zaraženi i oko 100 ljudi je u ozbiljnijem stanju i potrebna im je bolnička nega, a navodi se da trenutno ima oko 700 mesta u bolnicama. Smatra se da ako bi se zatvorili vrtići i škole, veliki broj ljudi bi morao da ostane kod kuće da čuva decu, uključujući i lekare i medicinske sestre. Šaljem vam i jedan zanimljiv video, koji pokazuje kojom logikom se Šveđani vode trenutno:Därför är det smart att vänta med karantän Det här är den bästa och mest pedagogiska förklaringen jag sett om varför regeringen inte sätter landet i karantän. Det är britten Robert Isaacs som gjort filmen hemma på bakgården eftersom också Storbritannien gör samma bedömning som Sverige. Jag har - med tillstånd - översatt så att fler här i Sverige kan förstå logiken som finns bakom beslutet. Här är originalklippet: https://www.youtube.com/watch?v=nl6tTwxzCi8&feature=youtu.be Och här skriver jag mer om hur viktigt det är med respekt för de som sitter på all data och akademisk kunskap och tar beslut om vår framtid: https://www.facebook.com/212086795470519/posts/3076290422383461/Posted by Emanuel Karlsten on Monday, 16 March 2020U medijima se navodi da se otvara poljska bolnica u Stokholmu, kao i da postoji onlajn test kako bi ljudi proverili imaju li simptome koronavirusa...Da, u pitanju je prostor gde se održavaju sajmovi. To se neće još upotrebljavati, kako su naveli, već će služiti kao pomoć u slučaju nužde.Što se testa tiče, ja sam probao da popunim i on služi da proveriš da li je potrebno da se javiš lekaru. Uglavnom ga koriste stariji građani ili oni koji već imaju neka hronična oboljenja. Pitaju te da li imaš nešto poput astme, visokog pritiska ili dijabetesa i ukupno ima desetak pitanja, čiji je cilj da se utvrdi zdravstveno stanje i simptomi, a onda ako algoritam prepozna da si u riziku, kaže ti da ideš u bolnicu, a ako ne, onda samo ostani kod kuće i odmaraj. Trenutno se testiraju samo najozbiljniji slučajevi, zbog toga se smatra da ima mnogo više obolelih, ali nisu testirani.Ima li ljudi po gradu, da li idu na posao normalno?Prošle nedelje je bilo prazno, mislim da se ljudi trude da ostaju u kući, a onda sam u petak bio u marketu i bilo je dosta ljudi, što me je iznenadilo. Čitao sam i u medijima da je sada veća gužva u gradskom prevozu, jer su smanjili broj vozila.Moja kompanija je uvela politiku da svi koji mogu rade od kuće. Ja radim od kuće već desetak dana, ali na primer moj brat radi u predškolskoj ustanovi i on mora da ide na posao. Škole i predškolske ustanove rade, samo se nastava na fakultetima obavlja na daljinu.Lokali po gradu rade normalno, u kafićima i restoranima ima možda manje ljudi, ali je sve otvoreno. Za sada je sve na preporukama, ali je do pojedinaca da li će se pridržavati.Danska je zatvorila granice, kako to utiče na ljude koji rade tamo?To je više vezano za Malme, gde se nalazi most između Danske i Švedske. Znam da su Danci zatvorili granice, Šveđani, koji rade u Danskoj, mogu i dalje da idu, samo ne znam da li je potrebno da pokažu neki dokaz poput radne dozvole.Kakve su ekonomske mere, podržava li država firme?Još uvek se ne zna kakav će ovo imati uticaj na ekonomiju, država je objavila da će plaćati 14 dana bolovanja za zaposlene, kojima to ne pravi nikakvu razliku u zaradi, ali je značajno za kompanije koje sada imaju manje posla. SAS (Scandinavian Airlines) je, na primer, uveo da zaposleni mogu da ostanu kod kuće, jer trenutno nemaju šta da rade, niko ne leti, ali država plaća određen deo njihovih plata, dok se ovo ne reši. Aerodrom nije zatvoren, može da se putuje, ali nema putnika.Oni koji trenutno putuju, idu na sever Švedske, sada je sezona skijanja i vodi se velika debata oko toga da li treba zatvoriti ta skijališta, jer se tamo širi virus. Jedan broj ljudi smatra da to sada treba zatvoriti, čitao sam baš da je nedavno u jednom od najvećih tih ski centara nedavno zaražen veći broj ljudi na okupljanju posle skijanja. Znam da je Norveška zatvorila sva skijališta, mislim da će i ovde uskoro.Nose li ljudi maske, koriste li sredstva za dezinfekciju?Ta sredstva su nestala prvi dan. Maski takođe nema da se kupi, ali ne viđam toliko po gradu da ljudi nose, ovde su ljudi nekako opušteni. Stariji građani se takođe šetaju i idu na okupljanja, i dalje važi pravilo da može da se okuplja do 500 ljudi. Upravo je to ono što sam rekao da se desilo na nekom događaju posle skijanja, gde su imali znak na vratima da primaju do 499 ljudi. Ljudi često to zloupotrebljavaju i pokušavaju da prevare zakone.
Vlade širom sveta prate zaražene koronom preko mobilnih telefona
Vlade širom sveta počele su da koriste mobilne telefone za praćenje obolelih od koronavirusa, čime potencijalno ugrožavaju pravo na privatnos svojih građana, piše Business Insider. Veb-sajt koji se bavi privatnošću na internetu Top10VPN napravio je listu zemalja koje su beć uvele mere za praćenje mobilnih telefon obolelih od koronavirusa. Te mere se razlikuju, od prikupljanja anonimnih podataka za nadzor opšteg kretanja ljudi, do praćenja pojedinaca za koje se sumnja da su obolelih, kao i onih sa kojima su u kontaktu. Semjuel Vudams iz Top10VPN, koji je sastavio listu, smatra da bi svet mogao da pređe u trajno stanje povećanog nadzora.“Bez adekvatnog praćenja, postoji opasnost da će ove nove mere, često vrlo invazivne, postati norma širom sveta. Iako neke deluju potpuno legitimne, mnoge predstavljaju rizik za građane”, ocenio je Vudams. Senat SAD je u okvir mera za ekonomski stimulus od 2 bilijarde dolara uključila i sredstva od 500 miliona dolara (453 i po miliona evra) namenjena Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, za razvoj “sistema za nadzor i prikupljanje podataka” koji bi nadgledao širenje virusa, iako još nije jasno kako će taj sistem raditi.Južna Koreja je pratila telefone pojedinaca i napravila javno dostupnu mapu, kako bi drugi građani mogli da provere jesu li bili u blizini nekoga ko ima koronavirus. Korišćeni su podaci sa mobilnih telefona, upotrebe kreditnih kartica i razgovori sa zaraženima licem u lice. Vlasti Irana su podržale upotrebu mobilne aplikacije za uspostavljanje dijagnoze AC19, koja prikuplja podatke o lokaciji korisnika u realnom vremenu. Aplikacija je u međuvremenu uklonjena sa Google Play-a, odakle se mogla skinuti.U okviru šireg seta novih mera za nadzor u Izraelu ukinuta je obaveza da se za praćenje pojedicana putem telefona mora pribaviti sudski nalog. Kako piše Radio Slobodna Evropa, izraelski Vrhovni sud je objavio da će obustaviti program za nadzor zaraženih ukoliko u parlamentu ne bude uspostavljen za kontrolu mera nadzora.Tajvan je aktivirao takozvanu “elektronsku ogradu”, koja prati mobilne telefone i šalje upozorenje vlastima ukoliko neko ko bi trebalo da je u kućnoj izolaciji izađe napolje.Evropski supervizor za zaštitu podataka Vojčeh Vjeviorovski podržao je plan Evropske komisija da anonimno prikuplja podatke od telekomunikacionih operatera radi praćenja krize u vezi sa koronavirusom. Vjeviorovski je saopštio da ti planovi ne krše zakone o zaštiti podataka EU, prenosi Telecompaper. Sličnu ocenu ranije je dao Evropski odbor za zaštitu podataka (EDPB), nakon što je više zemalja članica objavilo da će koristiti telekomunikacione podatke za praćenje zaraženih virusom. EDPB izneo stav da evropska Opšta regulativa za zaštitu podataka omogućava institucijama javnog zdravstva da u kontekstu epidemija bez pristanka obrađuje lične podatke.Vjeviorovski je u pismu zvaničnicima Evropske komisije rekao da će podaci biti obrisani čim se situacija u vezi sa koronavirusom završi i pozvao je na transparentnost upotrebe podataka.EDPB je saopštio da vlasti prvo treba da obrade podatke o lokacijama na anoniman način, i da ukoliko to nije moguće direktiva o elektronskoj privatnosti omogućava državama članicama da uvedu mere radi očuvanja nacionalne i javne bezbednosti.O elektronskom nadzoru zaraženih koronavirusom govori se i u regionuCrnogorski ombudsman Siniša Bjeković rekao je da su dileme zbog objavljivanja spiska osoba koje se nalaze u samoizolaciji, kao i pojave aplikacije za mobilni telefon za njihovo praćenje tih lica, otvorile pitanje da li su te mere pravno valjane, javila je RTCG.“U ovom trenutku prednost je data legitimnom cilju, a ne sredstvu. Akt, odnosno radnja mješanja u privatnost je nastala i proizvodi dejstvo, pa ćemo o valjanosti uvođenja ove mere nešto više znati nakon ocene ustavnosti, uz suprotstavljene stavove civilnog sektora i organa vlasti”, rekao je Bjeković.On smatra da je glavna tačka spora pitanje da li su takve mere zakonite, odnosno da li su proporcionalne u odnosu na cilj.Polemika o praćenju mobilnih telefona i drugim merama povela se i u Hrvatskoj, javio je HRT. Predsednik poslaničkog kluba vladajuće Hrvatske Demokratske Zajednice Branko Bačić kaže se da praćenje mobilnih telefona treba da se odnosi samo na zaražene i smatra da praćenje podrazumeva isključivo lokaciju u realnom vremenu. Predsednik Odbora za pravosuđe opozicione Socijaldemokratske Partije (SDP) u hrvatskom Saboru Peđa Grbin smatra da je u Vladinom predlogu, koji obuhvata i praćenje telefona, nejasno šta će se desiti sa podacima kada ona prestane. SDP je tražila da krug osoba na koje se odnosi mera praćenja bude ograničen, da se definiše rok i da osoba bude obaveštena o praćenju.
Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Džonson pozitivan na koronavirus
Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson testiran je pozitivno na novi koronavirus, objavio je na svom Tviter nalogu."U poslednja 24 sata razvio sam blage simptome i testiran sam pozitivan na koronavirus. Sada sam u samoizolaciji, ali ću nastaviti da predvodim odgovor Vlade na epidemiju putem video konferencije. Zajedno ćemo pobediti ovo", napisao je Džonson. Over the last 24 hours I have developed mild symptoms and tested positive for coronavirus.I am now self-isolating, but I will continue to lead the government’s response via video-conference as we fight this virus.Together we will beat this. #StayHomeSaveLives pic.twitter.com/9Te6aFP0Ri— Boris Johnson #StayHomeSaveLives (@BorisJohnson) March 27, 2020 Džonson je pre nego što je epidemija u Velikoj Britaniji uzela maha zagovara pristup "imuniteta krda", koji bi podrazumevao da se virusu dopusti prirodno širenje, što bi dovelo do postepene imunizacije stanovništva stanovništva, ali je nakon eskalacije situacije počeo da zagovara striktne mere karantina.
Aplikacija Zoom obara sve rekorde
Šteta koju su pretrpele mnoge svetske kompanije zbog koronavirusa meri se milionima, a jedna od onih koja je izvukla dobit iz ove situacije svakako je Zoom Video Communications, prenosi Jutarnji.hr.Aplikacija ove kompanije samo za nekoliko nedelja postala je jedna od najšešće “skidanih”, pa je vrednost njihovih deonica drastično porasla.Zoom video ima aplikaciju koja omogućava virtuelne sastanke i konferencije i do hiljadu ljudi. Osim onih koji u novonastalim okolnostima rade od kuće, stotine fakulteta širom sveta trenutno održava nastavu na daljinu i to baš putem ove aplikacije, pa se broj onih koji je koriste mere stotinama hiljada.Kolika je popularnost Zoom Video aplikacije pokazuje i to da je samo u martu zabeleženo 183 odsto više skidanja aplikacije od proseka. Procena je da će Zoom ove godine prihodovati dodatnih 337 miliona dolara. Prema podacima "Market Insajdera" aplikacija je 18. marta bila je na prvom mestu skinutih aplikacija u SAD-u, a samo dve nedelje ranije nalazila se na 87. mestu.Vrednost akcija ove firme prošle godine na berzi je iznosila 65 dolara a sada je narasla za više od 120 odsto i iznosi 141 dolar. Tržišna kapitalizacija kompanije sada iznosi 38,5 milijardi dolara.
Fejsbukova zarada od oglašavanja stagnira, uprkos rekordnoj upotrebi
Kompanija Fejsbuk (Facebook) objavila je da njeni poslovi oglašavanja u nekim krajevima sveta trpe štetu zbog pandemije koronavirusa, uprkos tome što je potražnja za informacijama i slan...
Globalna nestašica gumenih rukavica zbog koronavirusa
Svet zbog koronavirusa pogađa nestašica gumenih rukavica, uporedo sa vanrednim merama u Maleziji, koja je ih najviše proizvodi, javlja agencija Blumberg (Bloomberg).Asocijacija proizvođača gumenih rukavica iz Malezije, čiji članovi proizvode čak 60 odsto rukavica u svetu, upozorila je danas na globalnu “hroničnu nestašicu” jer fabrike smanjuju broj zaposlenih zbog sve većih mera izolacije u Maleziji. Najveći proizvođač gumenih rukavica na svetu Top glav (Top Glove) saopštio je da potražnja iz SAD, Evrope i drugih zemalja prevazilazi njegove kapacitete, i da izvršenje pošiljki kasni čak i četiri meseca. Čak i radom u punom kapacitetu, maležanski proizvođači neće moći da zadovolje trenutne potrebe. Kompanija Top glav, koja zadovoljava nešto više od četvrtine svetske potražnje za rukavicama, saopštila je da joj stiže čak 2,6 milijardi porudžbina dnevno, što je duplo više od proizvodnog kapaciteta. “Proizvodni pogon radi 24 sata, u dve smene. Već postoji nestašica”, izjavio je izvršni predsednik kompanije Lim Vi Čau.Malezija je ograničila kretanje širom zemlje i naredila zatvaranje mnogih radnji, dok se od drugih traži da što više radnika pošalje kućama kako bi se smanjilo širenje koronavirusa.Većina proizvođača gumenih rukavica izuzeto je od mera i može da u fabrikama na radu drži 50 odsto zaposlenih. Maležanska Asocijacija proizvođača gumenih rukavica saopštila je da neke kompanije planiraju sastanak sa Ministarstvom za trgovinu, kako bi dobile dozvolu da rade punim kapacitetom.“Današnja potražnja je abnormalna. Bolnicama ponestaje rukavica. Ne možemo da isporučimo količine koje bismo hteli. To nije naš izbor”, rekao je u predsednik asocijacije Denis Lou.On kaže da industrija Malezije obezbeđuje oko 67 odsto svetske potražnje gumenih rukavica i da godišnje proizvede 345 milijardi komada. Od maležanskih proizvođača se traži da prvo zadovolje domaće potrebe.Vlade širom sveta pokušavaju da dođu do ključne medicinske opreme, kao što su zaštitne maske, respiratori i bolnička odeća, i da naprave zalihe.
