Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Kinezi drugi put probili rok na izgradnji autoputa Banjaluka – Prijedor

Kineska firma SDHS-CSI BH koja bi trebalo da grade auto-put Banja Luka – Prijedor nije ispunila četiri uslova u dosadašnjem trajanju ugovora o koncesiji za izgradnju i vlada Republike Srpske uskoro će odlučiti o daljoj sudbini tog značajnog projekta, vrednog 297 miliona evra, piše portal Capital.ba.„Koncesionar se obratio sa zahtevom za produženje novog roka jer nije ispunio sve obveze koje je trebao da ispuni u ovom razdoblju, a pri tome se pozvao na takozvanu višu silu, na sprečenost zbog posledica koronavirusa. Na temelju toga vlada RS razmatrala je to pitanje, donela zaključke i ovih dana bi trebalo da izađe sa stavom o nastavku projekta“, objasnio je ministar saobraćaja i veza Republike Srpske, Đorđe Popović, dodajući da u toj fazi treba da se revidira idejni projekt, a ne idejno rješenje.Dodaje se da je ovo drugi put da Kinezi probijaju rok, jer je pre 13. juna još jedan istekao 13. decembra.U okviru tih rokova kineska kompanija trebalo je da završi idejni projekat, pribavi podatke sa terena, završi procenu uticaja na životnu sredinu i studiju izvodljivosti, kao i da utvrdi neke priloge Ugovora o koncesiji.Planirano je da auto-put Banja Luka – Prijedor bude dugačak 42 kilometra, a za uloženih 297 miliona evra Republika Srpska Kinezima na kraju treba da plati 975 miliona evra.RS će Kinezima 30 godina plaćati godišnju naknadu za raspoloživost u iznosu od 32,5 miliona evra, dok  zauzvrat moći da računa na pet odsto od iznosa prikupljene putarine.

Svet

Klanica na severu Nemačke novi centar zaraze

Stopa zaraženih u Nemačkoj raste treći dan za redom nakon što je više od 1.300 zaposlenih u klanici na severu Nemačke testirano  pozitivno na korona virus, prenosi Blumberg.Širenje virusa među radnicima u klanici u Severnoj Rajni-Vestfaliji najveći je pojedinačni slučaj epidemije u Nemačkoj, koja je široko hvaljena zbog načina na koji je do sada rešavala pandemiju.To je podstaklo regionalnu vladu da raspravlja o tome da li treba ponovo uvesti karantin.Međutim u nedelju, Armin Lašet, premijer Severne Rajne-Vestfalije, rekao je da postoji "ogroman rizik od pandemije", ali da je situacija u klaonici ostala "lokalizovana" i da nema naznaka širenja virusa među širim stanovništvom.Stopa reprodukcije virusa (R broj) povećana je u nedelju na 2,88, što predstavlja znatno povećanje u poređenju sa 1,06 koliko je stopa bila u petak.Iz Instituta Robert Koh saopštili su da je R broj u Nemačkoj posebno osetljiv na lokalne epidemije virusa, jer je ukupni nivo novih slučajeva bio nizak.„Dalji razvoj događaja mora se pažljivo nadgledati tokom narednih dana, posebno u pogledu da li se broj slučajeva povećava“, saopšteno je iz Instituta.Zatvorene su škole i vrtići u okolini klanice, a javni tužilac je otvorio istragu o potencijalnim kršenjima zakona o sprečavanju širenja zaraznih bolesti.Prema poslednjim podacima, Nemačka je imala 189.822 zaraženih, a od toga je 8.883 njih preminulo od COVID-19.

Svet

Ekonomisti: Tri godine za oporavak grčke ekonomije

Grčkoj ekonomiji biće potrebna ulaganja od 25 milijardi evra u narednoj godini i u svakoj nakon nje, sve do 2024, kako bi se otklonile posledice pandemije, a rast, proizvodnja, zaposlenost i plate, vratili na nivo 2019, pokazalo je istraživanje koje je vodio profesor na Univerzitetu Panteion u Atini, Savas Robolis, piše eKatimerini.Studija pokazuje da bi 32 milijarde evra za te investicije (18% BDP-a ) Grčka mogla da zatraži iz evropskih fondova za hitne potrebe, koji je raspoloživ za period od 2021. do 2027.Taj novac bi trebalo uložiti u restrukturisanje proizvodnje i tehnologije u zemlji.Za ovu godinu, studija predviđa recesiju od 10% do 12%, a stopa nezaposlenosti će se kretati od 21% do 22%.Ako se ostvare godišnje investicije u iznosu od 25 milijardi evra, odnosno 13 odsto BDP-a i ako se prihodi od turizma povećaju na 70 odsto, eksperti očekuju da će se stopa rasta vratiti na novo prošle godine do kraja 2023. Predviđaju da se to može ostvariti i sa porastom nezaposlenosti na 17,3%, kao i sa širenejm fleksibilnih oblika rada.

Svet

Sud Agrokoru smanjio kaznu za 52,5 miliona evra

Viši sud u Ljubljani smanjio je kaznu koju je slovenačko regulatorno za zaštitu konkurentnosti prošle godine izrekao Agrokoru sa  53,5 miliona na samo jedan milion evra, prenosi portal Novac.hr.U obrazloženju presude navodi se da neprijavljivanje koncentracije nije za nameru imalo štetnog učinka na konkurentnost tržišta, već da je "rezultat nesavesnog nehaja odgovorne osobe Ivice Todorića".Sud je zbog toga ocenio da je novčana sankcija od milion evra "odgovarajuća i pravična sankcija za predmetni prekršaj".Presudom je otvorena mogućnost deblokade zaplenjenih akcija Agrokora u Mercatoru, kao i prenos tog trgovačkog lanca s posrnulog koncerna na novu grupu Fortenova, navodi ljubljanski list Dnevnik, a prenosi Polovni.hr.Neslužbenu informaciju lista preneli su i svi ostali važniji slovenski mediji.Slovenačko telo za zaštitu konkurencije je krajem prošle godine zbog neprijavljene akvizicije preduzeća Costella Agrokoru izrekao kaznu od 53,5 miliona evra, a za obezbeđivanje plaćanja iste je zaplenio deonice u trgovačkom lancu.

Svet

I novi model Boinga ima greške u dizajnu?

Inženjer zaposlen u kompaniji Boeing poslao je pismo američkom Kongresu upozoravajući na ozbiljne mane u dizajnu Boeingovih 777X mlaznih aviona, saznaje Sijetl Tajms. Inženjer, Kurtis Jubank, tvrdio je u pismu američkom Kongresu da su određene mane dizajna već prisutne u Boeingovom novom 777X avionu i da je nova nesreća samo pitanje vremena, ukoliko taj avion bude bio odobren.Njegovo pismo, poslato ranije ovog meseca, tvrdi da Boeingu nije dovoljno da popravi MCAS sistem za koji se zna da je izazvao dve avionske nesreće u Indoneziji i Etiopiji."Ne sumnjam da su Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) i zakonodavci pod velikim pritiskom da omoguće 737 MAKS-u da se što pre vrati u upotrebu i da se što pre da se utvrdi propust MCAS sistema", rekao je Jubank Kongresu. "Međutim, s obzirom na brojne druge poznate nedostatke u avionu, biće samo pitanje vremena pre nego što će druga posada biti nadvladana propustom dizajna koji je poznat Boeingu i životi će se besmisleno izgubiti."Iste probleme koje je 737 MAKS 8 imao, sada ima i novi model 777X, nagovestio je inženjer.Sedam nedelja nakon drugog kobnog pada 737 MAKS-a, inženjer Boeinga podneo je internu žalbu u kojoj se navodi da je Boeing odbacio sve planove za poboljšanje bezbednosti zbog fokusiranosti menadžmenta na raspored i troškove.Takođe su insistirali da se neće razmatrati ništa što će zahtevati od pilota dodatnu obuku.Kurtis Jubank kritikovao je i američku Federalnu upravu za vazduhoplovstvo zbog njihovog previda u odobravanju ovog modela mlaznog aviona.  

Svet

Karneval prodaje šest kruzera nakon gubitka od 4,4 milijarde

Kompanija za organizaciju krstarenja Karneval (Carnival Corporation & plc) planira prodaju šest brodova nakon što je u drugom kvartalu 2020. godine zabeležila neto gubitak od 4,4 milijarde dolara usled pandemije koronavirusa.Vlasnik velikih linija kao što su Cunard, P&O i Princess saopštio je da gubici "ubrzavaju" već planirane prodaje kruzera.Kako prenosi britanski Gardijan, najveći operator kruzera na svetu je pretrpeo ogroman pad prihoda u tromesečju koje se okončalo 31. maja, obzirom da je prihod na međugodišnjem nivou pao za nešto više od 85 odsto.Sva krstarenja bila su obustavljena sredinom marta, nakon što su zabeležene infekcije koronavirusom na svojim brodovima.Budućim mušterijama data je opcija odlaganja rezervacija za kasniji period, ali je pola ljudi tražilo vraćanje novca, navela je kompanija.Za to vreme, održavanje brodova i plaćanje zaposlenih i dalje košta kompaniju 250 miliona dolara mesečno.Kompanija je u poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju saopštila da planira drastično umanjenje operativnih troškova, koji obuhvataju i plate zaposlenih, usidrenje brodova i njihovo premeštanje u neaktivni status, smanjenje troškova za gorivo, hranu i marketing, kao i otpuštanja i upućivanje ljudi na prinudne odmore.Predviđa se da na 49 brodova u vlasništvu kompanije trenutno boravi oko 21 hiljada zaposlenih, koji ne mogu da pristanu u luke zbog zdravstvenih ograničenja.U međuvremenu, Karneval je objavio da je Džoš Vajnstin postao novi izvršni direktor korporacije.

Svet

Karneval prodaje šest kruzera nakon gubitka od 4,4 milijarde

Kompanija za organizaciju krstarenja Karneval (Carnival Corporation & plc) planira prodaju šest brodova nakon što je u drugom kvartalu 2020. godine zabeležila neto gubitak od 4,4 milijarde dolara usled pandemije koronavirusa.Vlasnik velikih linija kao što su Cunard, P&O i Princess saopštio je da gubici "ubrzavaju" već planirane prodaje kruzera.Kako prenosi britanski Gardijan, najveći operator kruzera na svetu je pretrpeo ogroman pad prihoda u tromesečju koje se okončalo 31. maja, obzirom da je prihod na međugodišnjem nivou pao za nešto više od 85 odsto.Sva krstarenja bila su obustavljena sredinom marta, nakon što su zabeležene infekcije koronavirusom na svojim brodovima.Budućim mušterijama data je opcija odlaganja rezervacija za kasniji period, ali je pola ljudi tražilo vraćanje novca, navela je kompanija.Za to vreme, održavanje brodova i plaćanje zaposlenih i dalje košta kompaniju 250 miliona dolara mesečno.Kompanija je u poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju saopštila da planira drastično umanjenje operativnih troškova, koji obuhvataju i plate zaposlenih, usidrenje brodova i njihovo premeštanje u neaktivni status, smanjenje troškova za gorivo, hranu i marketing, kao i otpuštanja i upućivanje ljudi na prinudne odmore.Predviđa se da na 49 brodova u vlasništvu kompanije trenutno boravi oko 21 hiljada zaposlenih, koji ne mogu da pristanu u luke zbog zdravstvenih ograničenja.U međuvremenu, Karneval je objavio da je Džoš Vajnstin postao novi izvršni direktor korporacije.

Svet

Zašto je važna odluka IBM-a da obustavi razvoj tehnologije za prepoznavanja lica

Tokom protekle nedelje, IBM, Majkrosoft i Amazon su odlučili da obustave razvoj i prodaju hardvera i softvera za prepoznavanje lica, saznaje Forbes.IBM je učinio prvi korak kada se direktor kompanije Arvind Krišna obratio Američkom Kongresu rekavši da se kompanija "odlučno protivi" upotrebi bilo koje tehnologije za prepoznavanje lica, uključujući i rešenja koja nude drugi dobavljači, kako bi izbegli "opasnosti masovnog nadzora, rasnog profilisanja, kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda".Prema navodima Kristofera Padilje, potpredsednika odeljka IBM-a koji se bavi regulatornim i pitanjima vlade, ova odluka je već godinama unazad planirana kada su se prvi put pojavila etička pitanja oko upotrebe ove tehnologije.Prema Padilji, postojalo je i pitanje tačnosti ove tehnologije i sklonosti ka rasnoj pristrasnošću. Razvoj hardvera i softvera za prepoznavanje lica bio je vrlo mali deo poslovanja IBM-a i Padilja je naglasio da je ta odluka stigla direktno od izvršnog direktora kompanije, Arvinda Krišne, koji je odlučio da IBM više neće ulagati u tehnologiju za prepoznavanje lica.Primer IBM-a ispratila su još dva tehnološka giganta, Amazon i Majkrosoft.Predsednik Majkrosofta, Brad Smit, rekao je da kompanija neće prodavati tehnologiju za prepoznavanje lica policiji, niti bilo kojim drugim vladinim organizacijama sve dok ne bude uspostavljen nacionalni zakon zasnovan na ljudskim pravima.Ono što Majkrosoft i IBM imaju zajedničko je fokusiranje na zaštitu ljudskih prava.Amazon je takođe rekao da će obustaviti prodaju hardvera i softvera za prepoznavanje lica policijskim agencijama.Ove odluke IBM-a, Majkrosofta i Amazona imaju veliki značaj i utiču na ostale tehnološke kompanije da zauzmu jači stav u pogledu ljudskih prava i protiv rasne diskriminacije.

Svet

PepsiCo 2019. godine poboljšao održivost poslovanja

PepsiCo je smanjio emisije gasova staklene bašte u svom globalnom lancu vrednosti za šest odsto, čime se približio sopstvenom cilju snižavanja emisije štetnih gasova za 20 odsto do 2030. godine, navodi se u Izveštaju o održivosti PepsiCo za prethodnu godinu.Emisije gasova staklene bašte smanjena je u celom lancu, uključujući korišćenje poljoprivrednih proizvoda, ambalažu i sam proces proizvodnje, dodaje se u saopštenju."Kao globalni lider u proizvodnji hrane i pića, imamo odgovornost da iskoristimo našu veličinu i uticaj kako bismo pomogli u rešavanju dugoročnih izazova, uključujući i suočavanje sa pretnjama našem sistemu snabdevanja, koje su pojačane razvojem COVID-19. Veoma sam ponosan na napredak koji smo postigli, ali jasno je da je potrebno još više", kazao je Ramon Laguarta,  generalni direktor i predsednik kompanije PepsiCo.U PepsiCo-ovom Izveštaju o održivosti za 2019. godinu posebno se naglašava napredak u nekoliko oblasti koje kompanija smatra za prioritet, kao što su poljoprivreda, voda, klima, ambalaža, proizvodi i ljudi.Kompanija u Evropi teži da pruži maksimalnu podršku postizanju neutralnog uticaja na klimu do 2050. godine, zbog čega se uključila u diskusije koje omogućavaju zakonodavne okvire za postizanje tog cilja, uključujući podršku Zelenom sporazumu Evropske komisije (European Commission’s Green Deal)."U aprilu 2020. godine, PepsiCo je izneo planove za ubrzanje aktivnosti u vezi sa klimatskim promena potpisivanjem UN-ovog dokumenta Ambicija Biznisa za 1,5 stepeni Celzijusa, kao deo dugoročne strategije kompanije za postizanje nulte neto emisije do 2050. godine", navodi se u saopštenju.Kroz Program održivog uzgoja (Sustainable Farming Program), kompanija je u 2019. godini sarađivala sa više od 1.500 poljoprivrednika i uzgajivača u Evropi kako bi smanjili uticaj na životnu sredinu kroz povećanje efikasnosti i manju upotrebu resursa."Na 14 tržišta širom Evrope, PepsiCo aktivno prati podatke na terenu sa ciljem da pomogne poljoprivrednicima da bolje razumeju kako povećati prinos i kvalitet useva, istovremeno optimizujući potrebne resurse, kao što su voda i đubrivo, što može pomoći smanjenju korišćenja resursa i emisiji efekta staklene bašte", saopštio je prehrambeni gigant.PepsiCo je lane dostigao 100 odsto električne energije iz obnovljivih izvora na devet evropskih tržišta, u Španiji, Belgiji, Portugaliji, Italiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Holandiji, Nemačkoj, Grčkoj i Poljskoj.Samo ugradnjom nove vetrenjače u fabrici za proizvodnju "Tropikana" proizvoda u Brižu u Belgiji proizvedi približno 40 odsto ukupne potrošnje električne energije na samoj lokaciji, smanjujući emisiju ugljen dioksida za preko 4.200 tona.Dodatno, tokom 2019. godine PepsiCo je plastične boce učinio lakšim i isprobao postupak "sabijanja naboja", koji uzrokuje da se grickalice slegnu na dno kesice tokom pakovanja, čime se smanjuje količina ambalaže u upotrebi.Firma takođe radi na povećanju količine recikliranog PET-a u plastičnim bocama, s ciljem da do 2030. godine 50 odsto recikliranog PET-a iskoristi za plastične boce širom EU."Naš dugoročni plan... zahteva agilnost, zajedničku akciju i saradnju, i dok razmišljamo o našem pristupu, odlučni smo da prihvatimo važnu lekciju iz COVID-19 krize: svet je pokazao da može brzo da se adaptira i reaguje kada postoji zajednički cilj. Znamo da je moguća izgradnja održivijeg sistema ishrane i nastavićemo da radimo sa partnerima širom sveta kako bismo pokrenuli promene za bolje sutra.", izjavio je Simon Loden, direktor za održivost poslovanja u kompaniji PepsiCoCelokupan izveštaj i prateći materijali dostupni su na OVDE. Ovogodišnji izveštaj prati i Kratak pregled, koji ukratko predstavlja napredak kompanije PepsiCo u odnosu na sopstvene ciljeve održivog poslovanja.

Svet

Prvo eko-selo gradiće se u Švedskoj

Prvo ekološko selo gradiće se u Švedskoj, a ideja se zasniva na kombinaciji tehnološke kulture Silicijumske doline, video-igara, hipi kulture i porodičnih farmi, piše portal Domusweb.it, a prenosi Gradnja.rs. Ekološko selo predstavlja ideju da se izgrade mesta koja će se nalaziti u prirodi, a biće samoodrživa jer bi trebalo da sama proizvoditi hranu i energiju koju neće rasipati.„Nikad nisam težio tome da postanem investitor stambenih zgrada ali sam oduvek imao želju da napravim sela koja su uronjena u prirodu, udaljena od grada i u kojima nema automobila“ – kaže James Ehrlich sa Univerziteta Singularit i osnivač projekta izgradnje ekološkog sela ReGen Villages.Predviđeno je da otpad koji nastane u selu bude recikliran i pretvoren u nove resurse.Biće primenjena i permakultura i akvaponski sistem, što znači da će svaka kap vode moći ponovo da se iskoristi.Prema rečima Ehrliha, naselja će pored kuća imati staklenike i bašte s kontrolisanim uslovima za uzgoj biljaka. Tu će se proizvoditi hrana kojoj ljudi mogu da veruju jer znaju odakle dolazi.Kroz ceo projekat ReGen Villages, koristio bi se računarski operativni sistem Village OS. „Građevinski inženjeri, arhitekte i projektanti moći će uz njegovu pomoć da jednostavnije planiraju nove objekte, povećavaju gustinu naseljenosti ili da prate troškove“, rekao je James Ehrlih.Ekosela bi se gradila od Mediterana, preko Skandinavije, pa sve do SAD-a i Afrike.Prvo selo će se graditi ove godine u Švedskoj, po projektu studija White Arkitekter, a lokacija za sada, nije poznata.

Svet

SAD obustavile pregovore sa Evropom o globalnom digitalnom porezu

Sjedinjene Države prekinule su razgovore sa Evropom za globalno oporezivanje tehnoloških kompanija poput Amazona, Fejsbuka i Gugla, saznaje Financial Times. Sjedinjene Države upozoravaju da će primeniti uzvratne mere, ukoliko Evropa odluči da sprovede svoje planove oporezivanja multinacionalnih tehnoloških kompanija.Organizacija za ekonomsku saradnju (OECD) je predložila da se korporacije koje posluju globalno oporezuju u odnosu na prihode koje ostvare na teritoriji pojedinačne države, a ne samo u zemlji u kojoj su registrovali podružnicu.Ako bi počela da se primenjuju, pravila bi se odnosila na velike multinacionalne digitalne firme ili visokoprofitabilne brendove, koji često prebacuju svoje zarade iz države u državu kako bi umanjile poresko opterećenje. Po važećem sistemu, kompanije su dužne da plate porez samo u državama u kojima su registrovale ćerke firme ili gde imaju sedište.Američki sekretar za finansije, Stiven Mnuhin, upozorio je evropske ministre finansija da je došlo do „zastoja“ u razgovorima.Pisma su poslata francuskom, britanskom, španskom i italijanskom ministru finansija. Pariz, Madrid, London i Rim bili su među vodećim gradovima koji su se zalagali za oporezivanje kompanija poput Epla, Gugla, Amazona i Fejsbuka, rekavši da ove kompanije veoma profitiraju na evropskom tržištu, a pritom daju minimalan doprinos javnim blagajnama. Kako je Mnuhin u pismima naveo, Sjedinjene Države se ne slažu sa novim globalnim zakonom oporezivanja koji bi najviše uticao na vodeće američke tehnološke kompanije.„Ne treba požurivati ovakve razgovore u periodu kada države moraju da se fokusiraju na ekonomska pitanja oporavka od pandemije“, naveo je Mnuhin u pismima. „Sjedinjene Države su protiv ovog plana oporezivanja i kao što smo ranije upozorili, primenićemo uzvratne mere ukoliko taj zakon stupi na snagu“, dodao je on.

Svet

Hitlerova rodna kuća postaje policijska stanica

Nakon 140 godina od rođenja Adolfa Hitlera, njegova rodna kuća Braunau nedaleko od Salcburga, postaje antiteza svega za šta se on zalagao i mesto na kojem se brane demokratija i ljudska prava, prenosi Gradnja.rs.„Otvaramo novo poglavlje u suočavanju sa istorijskom odgovornošću,“ izjavio je ministar policije Karl Nehamer tokom predstavljanja rešenja arhitektonskog studija Marte.Marte Architects.Trenutna forma zgrade je rezultat brojnih izmena i dogradnji za vreme nacističkog režima u Austriji koji je kuću pretvorio u memorijalni spomenik Hitleru.Naglašava se da će promene biti sa „minimalističkim arhitektonskim jezikom“.„Promene koje su uradili nacisti neće biti samo preokrenute, već će se sat vratiti u 1750. godinu, mnogo pre nego što je Adolf Hitler rođen. Promene će biti uklonjene sloj po sloj“, kaže Stefan Marte, osnivač biroa.Nakon što je država Austrija kupila tu zgradu 2017. godine, organizovan je konkurs na kojem je pobedilo rešenje pomenutog studija.Hitler je rođen u toj kući 1889. godine, a potom se porodica odselila na drugu lokaciju.

Svet

BAT zatvara fabriku u Istri?

Prema neslužbenim informacijama, kompanija Britiš Amerikan Tobako (BAT), mogla bi da zavtvori svoju fabriku u istarskom mestu Kanfanar, piše Večernji list. Izvori bliski upravi potvrdili su za taj list da je pokrenut projekag njenog zatvaranja, a procenjuje se da bi 500 tamošnjnih radnika moglo da ostane bez posla. Međutim, još uvek nije konačno poznato da li će ovogodišnja berba duvana u Podravini i Slavoniji biti i poslednja koja će se obraditi u istarskoj fabrici BAT-a, gde je zaposleno 500 radnika.Inače fabriku, koja je nekada nosila naziv Tvornica duhana Rovinj, BAT je kupio pre pet godina za 505 miliona evra.Odluci o zatvaranju presudila je, dodaje se, nedavna odluka Vlade Hrvatske o povećanju specifičnih akciza na cigarete.One su povećane za 40 kuna na 1000 komada cigareta.Zbog toga je kutija cigareta 120 do 130 odsto skuplja nego pre deset godina.Fabrika zapošljava i kooperante, a zbog nove uredbe, cigarete su od aprila u Hrvatskoj, u proseku skuplje 2 kune.To je, kako se ocenjuje, najteže palo upravo BAT-u koji je jedina duvanska kompanija sa proizvodnim pogonom u Hrvatskoj sa nizom kooperanata u poljoprivredi, uzgajivača duvana. Navodi se i da su iz Britiš Amerikan Tobako upozoravali Vladu Hrvatske da su prethodnim akcizama već dostignute evropske smernice, pa nove, kako su ocenili, nemaju smisla.Procenjuje se da bi BAT-ovim odlaskom iz Istre, pored otkaza za 500 fabričkih radnika i sama država izgubila više od 660 miliona evra poreza, kao i između 198 i 224 miliona evra PDV-a.Večernji list podseća da je ta multinacionalna kompanija, prilkom dolaska u Hrvatsku očekivala povoljniju poslovnu klimu, kako i da su njeni zaposleni zadovoljni primanjima.Ministar finansija Zdravko Marić izjavio je da je u planu nastavak razgovora sa rukovodstvom kompanije, koji su prekinuti zbog korona krize, a sindikalni predstavnici poručuju da ne veruju u zatvaranje fabrike.

Svet

Budućnost medija: Digitalizacija i ekonomske poteškoće

Mediji su znatno povećali čitanost tokom pandemije, ali ih je ekonomska kriza koju je koronavirus izazvao primorala da ubrzaju svoj prelazak na digitalni nivo, ocenjuje Rojtersov Institut za istraživanje novinarstva.Euractiv prenosi da je ograničenje kretanja usled COVID-19 izazvalo globalni porast gledanosti televizije i čitanosti vesti na onlajn platformama. Dodaje se i da je zabrinost zbog širenja "lažnih vesti" i dalje na visokom nivou, te da su Fejsbuk (Facebook) i Vocap (WhatsApp) postali glavni kanal za širenje dezinformacija.Šira slika je da epidemija ubrzava trendove tehnološke revolucije, uključujući porast korišćenja pametnih telefona prilikom čitanja vesti, navodi se u Rojtersovom godišnjem izveštaju o digitalnim vestima."Vidimo ubrzani prelazak na digitalne i mobilne medije i razne vrstedigitalnih platformi. To je praćeno stalnim padom poverenja u medije i sve većom zabrinutošću zbog dezinformacija, posebno na društvenim medijima i onih koje dolaze od pojedinih političara", kazao je Razmus Klaj Nilsen, direktor Rojtersovog instituta.Dodaje se i da su izgledi za poslovanje medija i dalje suorni, obzirom da novinarske organizacije širom sveta smanjuju broj zaposlenih kako bi se nosili sa dramatičnim padom prihoda od reklama.Kao tračak nade navodi se podatak da je sve veći broj ljudi spreman da plaća onlajn vesti, iako to takođe može povećati nejednaku informisanost, obzirom da mnogi ne mogu sebi da priušte vrhunsko novinarstvo.Uvećava se i disparitet između samih medija, na primer, oko polovine onih koji se pretplate na bilo koji onlajn medijski servis u Sjedinjenim Državama zapravo čitaju isključivo Njujork tajms ili Vašington post.Sličan trend se može primetiti u Velikoj Britaniji, gde su "glavni" onlajn časopisi Tajms ili Telegraf.Institut Rojters je takođe ustanovio da se u velikom broju zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Australiju, Francusku i Južnu Koreju, ljudi mlađi od 35 godina radije čitaju nego gledaju vesti na internetu.

Svet

Turske plaže bez Nemaca, Grčka zadovoljna

Odluku Nemačke da skine Tursku sa liste bezbednih letnjih odredišta, predstavnici grčkog turističkog sektora ocenjuju kao poklon njihovom tržištu, piše Katimerini.Nemačko ministarstvo inostranih poslova odlučilo je da Tursku uvrsti u takozvanu oblast visokog rizika od pandemije korona virusa.To znači da ljudi koji putuju iz Turske u Nemačku moraju da provedu 14 dana u karantinu.Iako se u Turskoj poslednjih godina smanjuje broj nemačkih turista, i dalje je među prvih 10 destinacija koje Nemci najčešće posećuju.S obzirom na to da se vlasti u Atini uspešno nose sa pandemijom i na činjenicu da će Turska sve do septembra ostati van „bele liste“ zvaničnog Berlina, mnogi veruju da će se Nemci koji žele da posete istočni Mediteran, odlučiti za Grčku.Prošle godine Grčka je primila oko četiri miliona nemačkih turista koji su potrošili oko tri milijarde evra, pokazuju podaci Grčke Banke.Podaci Svetske turističke organizacije pokazuju da je 2019. godine 2,7 miliona Nemaca posetilo Tursku.Pre dve godine bilo ih je 4,5 miliona, 2015. oko 5,4 miliona i to su ujedno bile rekordne posete nemačkih turista Turskoj.

Svet

EK počela da se bavi subvencijama koje kompanije dobijaju iz zemalja van EU

Evropska komisija je usvojila dokument (beli papir) koji se bavi poremećajima koj na tržištu EU izazivaju strane subvencije koje dobiju kompanije iz EU.Komisija je započela javne konsultacije do 23. septembra 2020. godine tokom kojih traži stavove i doprinos svih zainteresovanih strana o predlozima iz ovog dokumenta. Na osovnu ovoga Komisija će pripremiti zakonodavne predloge u ovoj oblasti. Subvencije koje kompanijama dodeljuju država članica uvek su pod nadzorom tela za zaštitu konkurencije i kontrolu državne pomoći.Politika subvencija: Od 10.000 do 150.000 evra po radnom mestu Međutim, čini se da subvencije koje vlade van EU daju kompanijama u EU imaju sve veći negativni uticaj na konkurenciju na jedinstvenom tržištu EU, ali su van kontrole državne pomoći u EU. Sve je veći broj slučajeva u kojima strane subvencije olakšavaju kupovinu kompanija iz EU ili iskrivljuju investicione odluke, tržišne operacije ili cene cena njihovih korisnika ili iskrivljuju licitacije u javnim nabavkama, na štetu ne subvencionisanih preduzeća u EU.Štaviše, postojeća pravila o trgovini odnose se samo na izvoz robe iz trećih zemalja i ne bave svim poremećajima koje su izazvane stranim subvencijama koje daju zemlje koje nisu članice EU. Tamo gde strane subvencije olakšavaju akvizicije kompanija iz EU ili gde direktno podržavaju rad kompanije u EU ili olakšavaju licitiranje u postupku javnih nabavki, čini se da postoji regulatorni jaz.Zbog toga "beli papir" predlaže rešenja i poziva na nove alate za rešavanje ovog regulatornog jaza. U tom kontekstu se navodi nekoliko pristupa odnosno modula.Modul 1 predlaže uspostavljanje opšteg instrumenta nadzora tržišta kako bi se obuhvatile sve moguće tržišne situacije u kojima strane subvencije mogu prouzrokovati poremećaje na jedinstvenom tržištu.Na osnovu ovog modula, nadzorni organ koji bi bio nacionalni organ ili Komisija, mogao bi da postupa po bilo kakvim naznakama ili informacijama da kompanija u EU ima koristi od strane subvencije. Ako se utvrdi postojanje strane subvencije, vlast bi tada uvela mere za otklanjanje verovatnog  poremećaja, poput naknada za isplate naknade šteta i strukturnih ili ponašanja u ponašanju.Drugi modul ima za cilj da osigura da strane subvencije ne pružaju nepravednu korist njihovim primaocima prilikom sticanja (udela) u kompanijama iz EU-a. Beli papir Komisije predlaže da Bela knjiga predlaže da Komisija bude nadležno nadzorno telo. Transakcije se ne mogu zatvoriti dok Komisija čeka reviziju. Ako nadzorni organ utvrdi da je sticanje olakšano stranom subvencijom i narušava Jedinstveno tržište, on bi mogao ili prihvatiti obaveze strane koja ga obaveštava i koja efikasno otklanja izobličenje ili, kao krajnje sredstvo, može zabraniti kupovinu. U okviru ovog modula, Komisija bi takođe mogla da primeni EU interesni test.Modul 3 bavi se stranim subvencijama u postupcima javnih nabavki EU. Strane subvencije mogu omogućiti ponuđačima da steknu nepravednu prednost, na primer, podnošenjem ponuda ispod tržišne cene ili čak ispod troškova. Time bi na javnim nabavkama dobili posao koji inače ne bi dobili. 

Svet

Brisel pokrenuo istragu o spajanju Fijat-Krajslera i Pežoa

Evropska komisija pokrenula je istragu u kojoj će biti utvrđeno da li predloženo spajanje kompanija Fijat-Krajsler (FCA) i Pežo (PSA) u vrednosti od 50 milijardi evra narušava zakone o zaštiti konkurencije na prostoru Evropske unije.EK je iskazala brigu o potencijalno prevelikom tržišnom udelu novospojenog poslovnog entiteta, specifičnog po proizvodnji lakših komercijalnih vozila ispod tri i po tone, saopštila je komisija.Druga faza istrage pokrenuta je nakon što je probijen rok do kojeg su kompanije trebale da ponude ustupke kojim bi se povećala konkurencija.Istraga će se baviti uticajem ovog spajanja na tržišne uslove 14 zemalja članica Evropske unije, kao i Ujedinjenog Kraljevstva, imajući u vidu da bi spajanje oba auto-proizvođača dovelo pod isti krov marke kao što su Fijat, Krajsler, Džip, Alfa Romeo, Pežo, Citroen i Opel.U trenutnoj fazi istrage komisija navodi da bi predložena transakcija mogla znatno smanjiti konkurenciju, budući da je u velikom broju zemalja jedan od dveju proizvođača već lider na tržištu lakših komercijalnih vozila, pa bi ovo spajanje uklonilo glavnu konkurenciju.Spoj francuskog i italijansko-američkog proizvođača u tim zemljama obezbedio  bi većinski tržišni udeo, kao i najširi opseg marki i modela svih tipova. Posebno u kategoriji kombija gde postoji manje konkurencije nego kod putničkih automobila, i gde bi svi rivali bili znatno manji od novospojene kompanije.Preliminarna istraga pokazala je da su se FCA i PSA prethodno sukobljavale u ovim kategorijama, pa su vozila procenjivali po sličnim cenama. Predloženo spajanje bi onda uklonilo značajna konkurentska ograničenja za obe kompanije.Tržište za lakša komercijalna vozila karakterizovano je relativno visokim pragom za ulaz i proširenje, na primer potrebom za dovoljno velikom uslužnom mrežom što nije lako uspostaviti. Pojava značajne nove konkurencije čini se malo verovatnom.Fijat-Krajsler prethodno je bio u pregovorima o spajanju sa Renoom koji su okončani neuspešno prošle godine, a kao razlog bili su navedeni politički uslovi francuske vlade.EK do donošenja konačne odluke po ovom pitanju ima rok od 90 radnih dana, zaključno 22. oktobra 2020.https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/IP_20_1117

Svet

Kako države spašavaju kulturu posle korone

Programi za pomoć kulturi nakon pandemije, katkad veći i od milijarde evra, određeni su širom sveta kako bi se pomogla pozorišta, festivali i druge institucije kulture. Iako neki analitičari veruju da se kultura na taj način može osvežiti, drugi smatraju da joj nema spasa od masovnog egzodusa umetnika, piše londonski Gardijan. Ono što Gardijan navodi kao ključnu činjenicu koja je pokazala važnost kulture i umetnosti bili su spontani muzički performansi koje su sa svojih balkona organizovali Italijani na samom početku kućne izolacije zbog korona virusa.Italijanska Vlada je shodno tome napravila fond od 245 miliona evra kako pomogla kompanijama i umetnicima iz oblasti scenskih umetnosti.„To je definitivno pomoglo kulturi tokom kućne izolacije. Postoji mnogo straha u vezi sa ponovnim pokretanjem, jer još ne znamo kako će reagovati publika nakon pandemije“, ocenio je Dominiko Barbuto iz Udruženja koje okuplja italijanske kompanije iz industrije zabave. Vlada Nemačke, pomogla je tako što je izdvojila skoro polovinu svog godišnjeg budžeta za kulturu, a namenila ga je pozorištima, muzejima u drugim ustanovama. Iako se čini da je taj iznos o milijardu evra izdašan, mnogi naglašavaju da je to devet puta manje od novca za Lufthanzu i dodaju da kulturni sektor zapošlajava oko 1,7 miliona ljudi i ostvaruje veliki profit.U Francuskoj, pomoć kulturi, najavio je predsednik Emanuel Makron. On je do avgusta 2021. godine produžio poseban program pomoći za nezaposlene glumce, izbođače, muzičare i tehničare.Mere su osmišljene da ih zaštite od kratkoročnih ugovora, garantuju im mesečnu platu, pod uslovom da rade kod poslodavca koji je priznat u svetu umetnosti najmanje 500 časova tokom godine. Sektor kulture zapošljava 1,3 miliona ljudi širom zemlje.Od ostalih mera, Makron je takođe najavio poseban fond od 7 milijardi evra za otkazane nastupe, filmska snimanja, festivale i mali umetnički biznisi. Dodatnih 50 miliona evra najavio je za pomoć muzičkoj industriji.Kanadska federalna vlada odgovorila je na peticiju 65 eminentnih umetničkih institucija i organizacija sa posebnim fondom za spas kulture u iznosu koji iznosi više od 328 miliona evra.Novi Zeland, država koja je među prvima izašla iz pandemije, izdvojio je 100 miliona evra za program podrške kulturi gde radi više od 90 hiljada ljudi.U Magdagaskaru, jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, ministar kulture odlučio je da pomogne umetnicima tako što im je poslao vreće sa pirinčem.Najrazvijenija zemlja Podsaharske Afrike, Južnoafrička Republika odlučila da pomogne svojim umetnicima sa više od 4 miliona evra. Zemlja je takođe lansirala paket mera za jačanje slabijeg dela ekonomije, a tu spadaju i mnogi umetnici i umetnička preduzeća.Više od 100 afričkih intelektualaca uputilo je otvoreno pismo vodećim liderima kontinenta, pitajući ih kako nameravaju da odgovore na krizu pandemije i obnove afričku intelektualnui samostalnost i kreativni kapacitet.Irska je izdvojila 20 miliona evra za kulturu, još u jeku epidemije, nekoliko lidera iz sveta kulture  tvrdilo je da to nije dovoljno. Naglašeno je kako postoje brojne priče o napuštanju bendova, pozorišta, kao i da su mnogi umetnici spašeni tako što su smatrani kao nezaposleni tokom pandemije.Španija je najavila paket pomoći kulturi u iznosu od 76 milona, kao i kredite i posebnu pomoć u iznosu oid 7880 miliona evra.U Grčkoj, koja se još bori sa pandemijom oko 2 hiljada glumaca, muzičara, kompozitora i ostalih umetnika zbog toga što su izuzeti od državne pomoći.Eurostat je inače objavio da članice Evropske unije godišnje, u proseku izdvajaju oko 1 odsto svog budžeta za kulturu.Ministar kulture u Vladi Srbije, Vladan Vukosavljević nedavno je izjavio da je neophodno da budžet za kulturu bude jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, za razliku od sadašnjih 0,75 odsto. Tokom pandemije i ograničenja kretanja Vlada Srbije odredila je bespovratnu pomoć od po 90.000 dinara za više od 2 hiljade samostalnih umetnika. 

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.