Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Akcije Lufthanze skaču nakon što joj je Brisel odobrio pomoć

Akcije Lufthanze, najveće nemačke aviokompanije porasle su u četvrtak više od 10 odsto nakon što je objavljeno da su zvaničnici Evropske komisije za konkurenciju odobrili paket Savezne vlade za spašavanje te kompanije, piše Breaking the news.Ipak, realizacija pomoći dogodiće se pod uslovom da Lufthanza prihvati uslove koji su neophodni kako bi se izbeglo narušavanje konkurencije.U međuvremenu, nemački milijarder Hans Herman Tele, koji je glavni akcionar Lufthanze, rekao je da će podržati državnu pomoć kompaniji.Takođe, početkom nedelje, nemački ministar finansija Olaf Šolc izjavio je da je moguć sporazum između Vlade i te kompanije o pomoći u iznosu od devet milijardi evra.

Svet

Potpisan prvi ugovor za 5G mrežu u Hrvatskoj

Hrvatski Telekom i Erikson Nikola Tesla (ENT) potpisali su prvi ugovor o saradnji u oblasti 5G mreže, pišu 24 sata. Prema tom ugovoru, ENT će do 2024. biti ekskluzivni isporučilac radijskog dela mobilne mreže Hrvatskog Telekoma.Cilj je da se korisnicima osigura veću brzinu bolju pokrivenost, kao i da se hrvatskoj ekonomiji i društvu približi digitalizacija i četvrta industrijsku revolucija, izjavio je predsednik Uprave Hrvatskog Telekoma Kostas Nebis za taj portal. „Tokom proteklih meseci postalo je jasno koliko su ICT industrija i ulaganja u digitalnu infrastrukturu važni jer oni su ključna poluga za digitalizaciju društva i povratak ekonomskom rastu“, naglasio je Nebis. On je dodao i da je 5G tehnologija široko primenljiva i u skladu sa potrebama hrvatske ekonomije, jer omogućava veću energetsku učinkovitost.Kako naglašava to se postiže pametnim merenjima u potrošnji električne energije, u poljoprivredi mogu da se povezuju automatizovane uređaje i mašina, a može i da optimizuje sistem navodnjavanja, kao i da se primeni u mnogim drugim industrijama. Gordana Kovačević iz ENT-a rekla je da njihovi stručnjaci među prvima rade na implementacijama 5G mreža na četiri kontinenta, kao i da je Erikson pustio u komercijalni rad 40 5G mreža.To je prvi 5G ugovor dveju hrvatskih kompanija, čime ENT i Hrvatski Telekom nastavljaju dugogodišnju saradnju. Saradnja je počela modernizacijom radijskog dela mreže pre dve godine i usmerena je na uvođenje 5G standarda u mobilnu mrežu.

Svet

Pčelari: Pandemija otežala borbu protiv azijskog stršljena

Epidemijа COVID-19 i pogoršаnje društveno-ekonomskih problemа u Zаpаdnoj Evropi, odvrаtili su pаžnju od borbe protiv аzijskog stršljenа, prenosi portal Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Dok se troškovi borbe protiv ovog grabljivca povećavaju, ogrаničenjа u kretаnju ljudi i vozilа tokom kаrаntinа mogu samo da olakšaju njegovo širenje, ne sаmo u tom delu Evrope.Među 100 invаzivnih vrstа dospelih u Zаpаdnu Evropu, žutonogi аzijski stršljen (Vespa velutina nigrithorax) smаtrа se jednom od nаjštetnijih za pčele, upozoravaju stručnjaci.Premа procenаmа britаnskih nаučnikа, аko se ne preduzmu hitne preventivne mere, аzijski stršljen će se širiti širom Velike Britаnije u nаrednih 20 godinа. Tokom 15 godinа od dolаskа u Frаncusku, on je okupirаo celu teritoriju i nаselio se u svim susednim zemljаmа.Glаvno sredstvo u borbi protiv azijskog stršljena, čijа prehrаnа uključuje i medonosne pčele, je uništаvаnje njegovih gnezdа od strаne posebno obučenih i opremljenih timovа, a efikаsnost za sada, ne prelаzi 40 odsto.Naglašava se da se upotrebа pesticidа i drugih hemijskih sredstаvа smаtrа opаsnom zа insekte, sisаre, ptice i druge životinje, dok se još uvek razvijaju tehnike koje su bezbedne zа druge životinje, a zаsnovаne su nа vodenoj pаri i feromonu. Trаdicionаlne zаmke sа mаmcimа zа stršljene pomаžu u zаštiti pojedinih pčelinjаkа, аli ništа više od togа.Premа istraživanjima, tokom 2006. godine, troškovi uništаvаnjа gnezdа stršljenа samo u tri zаpаdne provincije Frаncuske iznosili su 0,4 milionа evrа, а u 2015. dostigli su 4,5 milionа evrа, tako da je konačna cifra posle devet godina 23 miliona.Istrаživаči veruju dа će troškovi do 2032. godine nаrаsti nа 11,9 milionа evrа godišnje u Frаncuskoj, 9,0 milionа evrа u Itаliji i 8,6 milionа evrа u Velikoj Britаniji. Poređenjа rаdi, doprinos pčelа kаo oprаšivаčа frаncuskoj privredi procenjuje se nа dve milijаrde evrа, а prihod pčelаrа je oko 130 milionа evrа godišnje.Izgledi zа potpunu kolonizаciju Zаpаdne Evrope stršljenom izgledаju prilično reаlno, prenosi sajt Saveza pčelarskih organizacija Srbije, s obzirom dа se nedаvno pojаvio i u regionimа čijа je klimа do skoro bilа nepovoljnа zа njegа. 

Svet

MMF predviđa da će se ove godine globalni BDP smanjiti za 4,9 odsto

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je u sredu da sada očekuje da će se globalni bruto domaći proizvod ove godine smanjiti za 4,9 odsto, što je znatno više od pada od tri odsto, koliko je bilo predviđeno u aprilu. Pandemija je imala negativniji uticaj na aktivnost u prvoj polovini 2020. godine nego što se predviđalo, a očekuje se i sporiji oporavak.Globalno tržište rada osetilo je velike posledice pandemije. Prema Međunarodnoj organizaciji rada smanjenje broja radnih sati u prvom kvartalu 2020. godine je ekvivalentno gubitku 130 miliona radnih mesta. Udarac na tržište rada bio je posebno oštar za radnike sa niskim kvalifikacijama koji nisu imali mogućnost da rade od kuće. Smanjenje BDP-a u zemljama sa naprednom ekonomijom očekuje se da će biti nekih osam procenata, što je za 1,9 procenata više nego što je bilo očekivano. Tako Ujedinjeno Kraljevstvo može očekivati pad BDP-a od 10,2 odsto, Nemačka od 7,8 odsto, a Francuska čak 12,5 odsto. Što se tiče ekonomija u razvoju, poput Kine, Indije i Tajlanda, pad BDP nije bio veći od očekivanog.Jaka multilateralna saradnja i dalje je neophodna na više frontova.Osim pandemije, zakonodavci moraju sarađivati u rešavanju trgovinskih i tehnoloških tenzija koje ugrožavaju mogući oporavak od krize COVID-19.

Svet

Tramp ponovo razmatra tarife na robu iz EU

Administracija Donalda Trampa saopštila je da procenjuje kolike će biti tarife za uvoz 3,1 milijarde dolara vredne robe koja dolazi iz Velike Britanije, Španije, Nemačke i Francuske, prenosi Business Insider. Taj potez se tumači kao poslednji korak ka njhovom povećanju u trgovinskom nadmetanju koje je započelo zbog subvencija dodeljenih proizvođačima aviona, koji posluju u EU i SAD – Erbasu i Boingu.Svetska trgovinska organizacija (STO) prošle godine dala je SAD-u zeleno svetlo da Evropskoj uniji uvede tarife na uvoznu robu u vrednosti od 7,5 milijardi dolara, uglavnom zbog subvencija koje je dobio evropski avio-gigant Erbas.Očekuje se da će i Evropskoj uniji dozvoliti da sledećeg meseca usvoji odgovor zbog finansijske podrške koju je američka vlada dala kompaniji Boing.Glavni službenik Trampove administracije zadužen za trgovinu, Robert Lajtizer rekao je da ne postoji valjana osnova da se EU „osveti“ američkoj robi.SAD razmišljaju o uvođenju carina za 3,1 milijarde dolara uvoza iz Velike Britanije, Španije, Nemačke i Francuske, što bi moglo da otvori put za novi trgovinski obračun sa EU, u vreme kada se povećava bojazan da je trgovinski sporazum koji ta zemlja ima sa Kinom, u problemima.U obaveštenju američke administracije, navodi se da se razmatralo, između ostalog, o carinama na proizvode kao što su avioni, jogurt, smrznute šunke, masline, pivo i džin, kao i mnogi drugi.Očekuje se da nove tarife budu uvedene, nešto više od mesec dana nakon objavljivanja, 26. jula.Trgovinske tenzije između SAD-a i Evrope ranije su eskalirale nakon što je STO saznala da su Erbas i Boing, koristili milijarde dolara nedozvoljenih subvencija, u različitim situacijama, još od 2004. godine.U oktobru prošle godine ta organizacija dozvolila je SAD-u da nametne tarife od oko 7,5 milijardi dolara na delove aviona i luksuznu robu, koja se proizvodi u EU i to tada predstavljeno kao velika Trampova pobeda.Sada se očekuje da se ista mogućnost odobri i EU.Podseća se da je Trampova administracija koristila taktiku takozvane „ringišpil odmazde“ koja predstavlja redovnu rotaciju tarifne robe.Mediji, kao što je Bloomberg, tumače najavljeno povećanje tarifa, kao deo taktike da Evropska unija pristane na nagodbu.Ranije ove godine, SAD su povećale tarife na uvoz aviona i delova za avione koje proizvodi Erbas, sa 10 na 15 procenata.Komesar EU za trgovinu Fil Hogan rekao je nedavno evropskim ministrima trgovine da su se SAD povukle iz pregovora o nagodbi i da Unija neće imati mnogo izbora, ako se situacija ne promeni.Prema njegovim rečima, ako ne dođe do promena, moći će samo da iskoristi svoja prava u trgovinskoj odmazdi i nametne finasijske barijere američkoj robi.

Svet

Bajer se nagodio u slučaju navodno kancerogenog herbicida

Bayer AG, nemački farmaceutski gigant, pristao je na nagodbu vrednu oko 10 milijardi dolara u slučaju njihovog herbicida koji navodno izaziva rak, prenosi BreakingTheNews. Nagodba pokriva od 50.000 do 85.000 tužbi, i deo je Bajerovog plana od 10 milijardi dolara da okonča skupu pravnu bitku koju je kompanija nasledila kada je 2018. godine kupila Monsanto za 63 milijarde dolara.Akcije su opale za oko 40 odsto od sklapanja ugovora pre dve godine, čime je Bajer izgubio oko 39 milijardi dolara tržišne vrednosti. Ranije ove nedelje, savezni apelacioni sud u Sjedinjenim Američkim Državama blokirao je zahtev Kalifornije da Bajer popularni herbicid označi sa upozorenjem da izaziva rak.Prema uslovima nagodbe, Roundup će se i dalje prodavati u Americi za upotrebu u dvorištima i na farmama bez ikakvih sigurnosnih upozorenja.Nagodbe su osmišljene tako da zaustave tvrdnje da je herbicid Roundup, čiji je aktivni sastojak glifosat, kod nekih korisnika izazvao limfom. Kompanija negira da Roundup ili glifosat uzrokuju rak, stav koji je podržala američka Agencija za zaštitu životne sredine. Ipak, nakon što su Bajerovi sudski gubici podstakli nalet novih tužbi, investitori poput Elliott Management Corp pozvali su kompaniju da traži sveobuhvatno rešenje.Nakon nagodbe akcije Bajera su na Frankfurtskoj berzi porasle za 5,13 odsto, odnosno 71,11 evra po akciji.

Svet

Pandemija ostavila trag i na tržištu oglašavanja

Globalno tržište oglašavanja smanjiće se ove godine gotovo 12 odsto zbog pandemije, a kompletan oporavak očekuje se tek 2022. godine, pokazuje izvještaj WPP-ove agencije, prenosi bankar.me.Ekonomije širom sveta pogođene su pandemijom, ali će tržište oglašavanja trpeti nešto manje posledice, procenjuje agencija GroupM, deo medijskog giganta WPP-a. Najveći pad u poslovanju zabeležiće televizijsko oglašavanje, koje posustaje već godinama unazad, i oglašavanje na otvorenom, poput bilborda, budući da su ljudi provodili vreme u zatvorenim prostorima. Televizijsko oglašavanje trebalo bi da se smanji za 17,6 odsto, a oglašavanje na otvorenom, kada se isključe politički oglasi, za četvrtinu, izračunali su u GroupM-u.Iako će upotreba digitalnih oglasa opasti za 2,3 odsto ove godine, oni će ipak činiti 52 odsto tržišta oglašavanja, u odnosu na prošlogodišnjih 48 odsto.Oglašivači više ulažu u digitalne oglase jer su uglavnom jeftinijih od televizijskih a kampanju je lakše pokrenuti i otkazati.Oporavak globalnog tržišta oglašavanja trebao bi da počne sledeće godine, uz procenjenu stopu rasta od 8,2 odsto. 

Svet

Royal Caribbean još jednom odložio početak plovidbe

Kompanija za organizovanje krstarenja Rojal Karibien (Royal Caribbean International) još jednom je odložila početak plovidbe, ovaj put do 15. septembra, usled globalne zdravstvene krize, navodi se u saopštenju.U taj plan nisu uključeni kruzeri koji saobraćaju u Kini, koji su suspendovani do kraja jula, kao ni plovidbe do Bermudskih ostrva, koje su obustavljene dod 31. oktobra 2020. godine."Radimo sa našim gostima i partnerima na rešavanju ovih smetnji (u planiranju odmora) i iskreno nam je žao zbog neprijatnosti", navodi se u saopštenju.Firma je prethodno navodila da će sa radom otpočeti najkasnije do 1. avgusta, što je takođe bilo odlaganje prvobitnih planova da se sa plovidb om otpočne sredinom juna. Royal Caribbean je jedan od najvećih brendova kruzera, prevozi nešto manje od petine svih putnika na turističkim plovilima i ostvaruje nešto manje od 15 odsto globalnih prihoda ove grane ugostiteljstva.Karneval prodaje šest kruzera nakon gubitka od 4,4 milijarde

Svet

EU razmatra zabranu ulaska državljanima Sjedinjenih Država

EU razmatra zabranu ulaska za državljane Amerike, jer smatraju da Sjedinjene Države nisu adekvatno kontrolisale širenje COVID-19, prenosi Biznis Insajder. Prema listi koju je Njujork tajms dobio, putnicima iz Rusije i Brazila bi takođe bio zabranjen ulazak u zemlje EU.Ovaj potez Evropske unije mogao bi da ugrozi prestiž i imidž Sjedinjenih Država u svetu, uprkos tvrdnjama Trampove administracije da je izbijanje zaraze u SAD pod kontrolom. Sjedinjene Američke Države imale su više od 2,3 miliona slučajeva koronavirusa i 120.000 smrti, više nego bilo koja druga država.Početkom marta Trampova administracija zabranila je putovanja u SAD iz većine evropskih zemalja, pozivajući se na velike brojeve zaraženih u Italiji, Nemačkoj i drugim delovima Evrope. Zabrane još uvek nisu ukinute, iako je većina evropskih zemalja uspela u suzbijanju širenja zaraze. Zatvaranje evropskih granica, drugom polovinom marta, odnosilo se na posetioce iz većine zemalja izvan bloka, a ne konkretno na Amerikance. Međutim, nova zabrana, za koju se očekuje da će biti objavljena pre 1. jula, ističe nekoliko zemalja koje su loše rešavale pitanja pandemije i zabeležile porast u slučajevima.Zabrana Amerikancima imala bi značajne posledice za EU, s obzirom da milioni američkih turista svake godine posećuju zemlje u bloku. Turistički sektor se polako oporavlja, a Amerikanci ponovo žele da putuju u inostranstvo.Mnoge države u Evropi se oslanjaju na turizam, a zabraniti ulazak ovako velikoj i unosnoj grupi potencijalnih turista može biti veoma štetno. 

Svet

Parlament Federacija BiH: Vetroparkovi umesto MHE

Predstavnički dom Federalnog parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, većinom glasova odobrio je zaključak o potrebi potpune zabrane gradnje malih hidroelektrana (MHE) na celoj teritoriji Federacije BiH. Čekaju se i potezi vlasti u Republici Srpskoj, prenosi portal Buka.Istovremeno Federalna vlada je zadužena da u naredna tri meseca analizira propise koji se odnose na gradnju takvih objekata i u cilju zaštite reka, odnosno životne sredine, predloži odgovarajuće zakonske izmene.Predstavnički dom Federalnog parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, odobrio je i saglasnosti u postupku za izdavanje energetske dozvole za pet vetroelektrana.Dozvole za buduće vetroelektrane dobile su firme Gradina d.o.o. Tomislavgrada (vetroelektrana "Gradina"), Tomkup d.o.o iz istog mesta (vetroelektrana "Baljci"), kao i firma Kamen-Dent d.o.o. iz Mostara za (vetroelektrana "Pakline 2").Dozvole su odobrene i firmama Hb Wind d.o.o. iz Livna ("Orlovača"), kao i firma Ivovik d.o.o. iz Sarajeva istoimenu elektranu u kojoj će se za proizvodnju struje koristiti snaga vetra.Ekološki aktivisti naglašavaju da do zabrane MHE nikad ne bi došlo, da širom Bosne i Hercegovine, iskreni čuvari reka nisu svojim telima štitili rečne tokove od malih hidroelektrana.Odluku Federalnog parlamenta BiH aktivisti ocenjuju kao istorijsku, ali je prihvataju sa izvesnom dozom rezerve, jer nadležna ministarstva još uvek nisu preduzela konkretne akcije.Napominju da se borba protiv MHE mora nastaviti i u Republici Sprskoj gde, za sada, kažu, postoje tek neke naznake da opštinske vlasti počinju da se distanciraju od takvih energetskih projekata.Napominju i da neki od projekata MHE pripadaju i kompanijama iz Evropske unije, što, naglašavaju dodatno opravdava njihov oprez.

Svet

Bivši direktor Vajerkarda uhapšen

Bivši direktor Vajerkarda, Markus Braun, uhapšen je u Nemačkoj, nekoliko dana nakon što je kompanija objavila da im nedostaje 2 milijarde dolara, saznaje Biznis Insajder.Markus Braun uhapšen je zbog sumnje za vođenje lažnih knjiga i manipulativnog poslovanja.Braun se predao minhenskim vlastima u ponedeljak uveče, nakon što je raspisan nalog za hapšenje. On bi trebalo da se pojavi pred sudijom kasnije u utorak.Braun je iznenada dao otkaz u petak nakon što je nemačka kompanija za digitalno plaćanje priznala da je iz njenog bilansa nestalo oko 1,9 milijardi evra (2,15 milijardi dolara), što je navelo da cena njene akcije padne za 80 odstoU kratkoj izjavi, Vajerkard je rekao da je Braun odstupio sa pozicije izvršnog direktora uz dogovor odbora i da će na njegovo mesto doći Džejms Frajz, koji se bavio regulatornim pitanjima na nemačkoj berzi.Skandal se pojavio nakon niza članaka u Fajnenšal tajmsu prošle godine koji su se fokusirali na navodne računovodstvene nepravilnosti u azijskom poslovanju Vajerkarda.Novac koji nedostaje trebalo je da se drži na računima u dve azijske banke i taj novac je izdvojen za "upravljanje rizikom", kako je saopštila kompanija.Potraga za novcem završila se na Filipinima, a centralna banka Filipina saopštila je da nikakav novac nije ušao u finansijski sistem zemlje.

Svet

Da li je Hrvatska spremna za turiste pozitivne na koronavirus?

Udruženje Glas poduzetnika iz Hrvatske ocenjuje da ta zemlja nije spremna da se nosi sa problemom turista koji su eventualno pozitivni na koronavirus, a kao primer toga navode otkazivanje teniskog turnira u Zadru, prenosi Slobodna Dalmacija.„Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) je tek tri nedelje nakon otvaranja granica za strane turiste doneo uputstvo za turističke preduzetnike, u slučaju da su njihovi gosti pozitivni na Covid-19, ali u uputstvimna je jasno da nema konkretnog plana za takve goste“, saopštila je ta organizacija.„Ako smo u prevenciji širenja bolesti na početku pandemije bili brzi i efikasni, kod otvaranja granica i pripreme za ulazak turista očito nismo na tom nivou“, dodaje ovo udruženje podsećajući da je u zemlji više od 150 hiljada stranaca dnevno.Kako trvrde, u uputstvima ne piše ništa o tome šta treba da radi iznajmljivač apartmana, zajedno sa svojim gostima, u slučaju zaraze koronavirusom.Kako dodaju, lokalne zajednice, kao i veći turistički kompleksi, morali bi na brzinu da organizuju turističke ambulante, angažuju timove lekara, osiguraju zaštitnu opremu i dijagnostiku za Covid-19.„Za mnoge od 555 jedinica lokalne samouprave, to je naprosto nemoguće i bilo bi mnogo racionalnije da su se ranije ojačali kapaciteti domova zdravlja“, kažu predstavnici Glasa poduzetnika.Prema uputstvu HZJZ-a, osobe koje rade u ugostiteljstvu, a bile su u bliskom kontaktu sa inficiranom osobom, moraju da budu podvrgnute izolaciji u domu zdravlja ili organizovanoj jedinici izolacije.Zbog toga, pitaju nadležne ko će odlučivati o svemu tome.Izolacija domaćina i njegovih zaposlenih u smeštaju, kažu loše je rešenje, jer se tek kroz dve nedelje sumnja u zarazu, pa će takav objekt napustiti svi turisti.Zaposleni neće raditi, pa će šteta za njih i ugostiteljski objekat biti velika, pokazaće se da mere nemaju učinka, da je boravak nesiguran, a turistički promet nemoguć. Zbog toga predlažu testiranje svih zaposlenih na koje se sumnja da su zaraženi virusom.

Svet

Vajerkardu nedostaje gotovo dve milijarde dolara

Vajerkard (Wirecard), nemačka kompanija za digitalno plaćanje, odložila je objavljivanje svojih finansijskih rezultata za 2019. godinu, rekavši da njihovi revizori ne mogu da pronađu 2 milijarde dolara koje bi trebalo da budu na računu firme, saznaje Njujork Tajms.Cena akcija nemačke kompanije opala je za 90 odsto, a njen dugogodišnji direktor podneo je ostavku. Na njegovu poziciju postavljem je Džejms Frajz, koji se bavio regulatornim pitanjima na nemačkoj berzi. Ukoliko ovaj novac ne bude pronađen uskoro, kompanija za digitalno plaćanje se neće oporaviti. Iz kompanije su saopštili da razmatraju nekoliko potencijalnih planova za spas kompanije, uključujući smanjenje troškova, restrukturiranje poslovanja i prodaju ili zatvaranje delova poslovanja.Skandal se pojavio nakon niza članaka u Financial Timesu prošle godine koji su se fokusirali na navodne računovodstvene nepravilnosti u azijskom poslovanju Vajerkarda.Novac koji nedostaje trebalo je da se drži na računima u dve azijske banke i taj novac je izdvojen za "upravljanje rizikom", saopštila je kompanija.Potraga za novcem završila se na Filipinima, a centralna banka Filipina saopštila je da nikakav novac nije ušao u finansijski sistem zemlje.Vajerkard kompanija osnovana je 1999. godine sa sedištem u Minhenu, a poslednjih godina beležila je rast kao dobavljač usluga digitalnog plaćanja. Na američko tržište proširili su se 2016. godine kada je Vajerkard kupio pripejd diviziju Sitibanke. U Nemačkoj su je hvalili kao veoma uspešnu domaću tehnološku kompaniju.

Svet

Koliko je pandemija uticala na trgovinu EU i Kine

Mere koje su preduzele članice EU u cilju sprečavanja pandemije COVID-19, sredinom marta, bile su u punoj snazi tokom aprila 2020. Budući da je COVID-19 prvi put identifikovan u kineskom gradu Vuhan, Kina je prve restriktivne mere uvela već sredinom januara. Shodno tome, podaci sa početka  2020. već pokazuju znatan uticaj tih mera na međunarodnu trgovinu robom, piše Eurostat.Desezonska trgovinska razmena EU sa Kinom, uključujući uvoz i izvoz opala je sa 46,5 milijardi evra u januaru 2020. godine na 43,1 milijardi u februaru.U martu je pad nastavljen i razmena je iznosila 41,9 milijardi evra, dok je u aprilu nadmašila januar i bila je 49,0 milijardi evra.Do toga je uglavnom došlo zbog povećanog uvoza iz Kine i to uglavnom tekstilnih i hirurških maski za lice i jednokratnih zavesa.U aprilu 2020. godine zabeležen je pad uvoza iz svih pet glavnih trgovinskih partnera EU, izuzev Kine (12 odsto veći u poređenju sa januarom 2020.).Izvoz u te zemlje takođe je opao tokom tog perioda, najveći ka Ujedinjenom Kraljevstvu, u iznosu od 40 odsto, najmanji ka Kini, 6 procenata.Ako se posmatra roba kojom se najviše trguje između EU i Kine, uprkos opštem padu, u aprilu je naglo porastao izvoz lekova (41 odsto), elektronskih cevi, ventila i srodnih proizvoda (25 odsto), kao i električnih pogonskih mašina i delova (56 procenata), u odnosu na isti mesec 2019. godine.Najveći pad izvoza EU zabeležen je u automobilskoj (preko 1,2 milijarde evra, ili 71 odsto) i avioindustriji (840 miliona evra, odnosno 89 odsto).Iz Kine su se u aprilu najviše uvozile mašine za automatsku obradu podataka, odeća, elektronske cevi, ventili i slični proizvodi, a najamnje obuća, telekomunikaciona oprema, kolica za bebe, igračke, sportska roba.

Svet

Tramp odustao od sankcija Kini

Predsednik Trump odustao je od uvođenja sankcija kineskim zvaničnicima koji su u Sinkjangu zatvarali u logore Ujgure i druge muslimanske manjine, jer bi to ometalo njegov trgovinski sporazum sa Pekingom, saz...

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.