Nasumičnim testiranjem do realne slike
Nasumičnim testiranjem pet hiljada ljudi koji nemaju simtome koronavirusa češke vlasti žele da dođu do procene koliki je realan broj zaraženih među evropskom populacijom, prenosi Radio Slobodna Evropa...
Svet
Rusija odložila obavezu instalaliranja ruskog softvera na uređaje
Rusija je odložila primenu kontroverznog zakona koji bi dozvolio samo prodaju elektronike koja na sebi ima aplikacije domaćih proizvođača ua šest meseci, prenosi portal Telecompaper.Prethodno je bilo predviđeno da svi pametni telefoni, računari i pametni televizori na sebi imaju programe i operativne sisteme ruskih firmi od 1. jula, kao vid podrške domaćem IT sektoru.Predviđena je bila i obavezna upotreba domaćih pretraživača, antivirusnih softvera i aplikacijama za platne usluge.Novinska agencija Tass javlja da je razlog za odlaganje mera to što bi njihovo sprovođenje u ovako kratkom roku bilo nemoguće. Obaveza pre-instaliranih programa u Rusiji će stupiti na snagu 1. januara.
Društveno koristan rad u bolnicama umesto kazne
Građani Francuske koji krše mere izolacije zbog koronavirusa umesto da plaćaju kazne i idu u zatvor trebalo bi da budu upućeni na društveno koristan rad u bolnice, po okončanju pandemije. Ovakav zahtev uputio je državni tužilac za Pariz Remi Ejz, prenosi agencija Beta.Takve kazne, bi prema njegovoj proceni bile mnogo korisnije, pogotovo za mlade, umesto novčane kazne od 3.750 evra ili šestomesečnog zatvora, za one slučajeve kada se sudski određena mera izolacije ponovo prekrši.Tužilac je za radio "Frans info" rekao i da većina građana poštuje mere države. Francuska policija do sada je kontrolisala 300 hiljada ljudi i izrekla 25 hiljada kazni.
Hrvatska IT industrija posustaje zbog koronavirusa
Hrvatska industrija informacionih tehnologija posustaje zbog pandemije koronavirusa, piše Poslovni.hr.Mere za suzbijanje pandemije koje su uvedene po zapadnim zemaljama bile su “uvod u globalno slabljenje potražnje”, koje su počele da osećaju i hrvatske kompanije iz IT sektora, hrvatskom izvozniku sa najbržim rastom. Anita Cvetić Oreščanin iz uprave udruženja izvoznika softvera CISEx, najvećeg u Hrvatskoj, kaže da u poređenju sa turizmom IT nije najviše pogođen, ali da stanje nije dobro.“U nekim kompanijama se već beleži i situacija s otkazivanjima ugovora i otpuštanjem zaposlenih”, rekla je Cvetić Oreščanin. Ona kaže da je tokom januara i februara dobar deo hrvatskih IT kompanija beležio iste trendova kao i ranijih godina. U 2018. hrvatske softverske kompanije ostvarile su rast od 18 odsto, dok CISEx još nema kompletne podatke za prošlu godinu.Cvetić Oreščanin smatra da raniji pozitivni trendovi od 1. marta više ne važe: “Situacija s koronavirusom značajno menja sliku, tržišta se zatvaraju, prioriteti se menjaju, neki klijenti odustaju od inicijativa i ulaganja, tako da što situacija s koronavirusom duže traje, to će se kriza sve više prelivati i na IT”.Direktor hrvatske IT kompanije Infosit Goran Mrvoš kaže da razvoj situacije nije dobar, iako u nekim segmentima industrije, kao što su onlajn trgovina i edukacija, postoji rast potražnje.On kaže da postoje i poslovi koje nije moguće obaviti putem interneta, kao što su instalacija hardvera i određenih softvera. “U IT-u sad vidimo da su projekti pauzirani, jer kompanije naručioci procenjuju da im je prevelik rizik da ulažu u digitalizaciju, odnosno mnogim kompanijama digitalizacija sada više nije primarni fokus”, kaže Mrvoš. Kao primer, Mrvoš navodi turističku industriju na severu Italije, gde su hotelijeri procenili da ove godine neće imati letnju sezonu ili da će ona biti ograničena na lokalne goste. Zbog toga su obustavili sve ozbiljnije IT projekte.Većina investicionih kompanija koristi sredstva koja tek planiraju da zarade, kaže Mrvoš, i ako se ona ne očekuju neće biti ulaganja u nove projekte.“Moja kompanija već oseća posledice takvih poteza, ne samo u Italiji već i na Bliskom Istoku, gde smo pregovarali s turističkim kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta. Sad su to stavili na pauzu dok ne vide razvoj situacije”, kaže Mrvoš.
.jpg){kind=small}
Pčelari u Evropi mogu da rade, ali uz mere predostrožnosti
Pčelari u Evropi i regionu pokušavaju da normalno obavljaju delatnosti tokom pandemije koronavirusa. Neki imaju manje, a neki više problema.Francuski pčelari nastavljaju da rade, uz pridržavanje mera predostrožnosti. Prema saopštenju Nacionalne unije za pčelarstvo Francuske, svim pčelarima u Francuskoj dozvoljeno je da posećuju košnice radi obavljanja prioritetnih aktivnosti, uz poštovanje ranije određenih zdravstvenih mera. Francuskim pčelarima koji moraju da putuju do košnica potrebna je i odgovarajuća dokumentacija, kao što su sertifikat sa svim deklarisanim košnicama, dokument o potvrdi pčelarskog statusa, neki drugi sličan dokument ili dokument koji opravdava potrebu kretanja.Kada je u pitanju prodaja, francuski pčelari još uvek razmatraju opcije.“Za neke je prodaja meda jedini izvor prihoda. U ovom trenutku, profesionalni pčelari su neodlučni da li da učestvuju u platformama, pokrenu onlajn prodaju ili da se organizuju u grupe za otkup”, rekao je za francusku televiziju France3 Dominik Sena, generalni sekretar i portparol unije. Obavljanje neophodnih radova dozvoljeno je i britanskim pčelarima. Predsednica Britanske asocijacije pčelara En Rouberi saopštila je da poseta košnicama, provera hrane i prikupljanje rojeva može obavljati uz poštovanje potrebnih mera predostrožnosti protiv širenja zaraze koronavirusa.Škotska vlada pozvala je pčelare da nastave obavljanje delatnosti u skladu sa poštovanjem mera predostrožnosti, kao što su izbegavanje okupljanja više od dve osobe i održavanje udaljenosti od dva metra između ljudi. Vlada je pozvala škotske pčelare da što je više moguće normalno vode računa o košnicama, da međusobno ne pozajmljuju opremu i da redovno peru ruke sapunom, u skladu sa opštim savetima. Ograničenje kretanja pčela nije uvedeno, a dozvoljen je i uvoz pčela.Izuzeci od vanrednih mera postoje i kada je u pitanju pčelarstvo u regionu. Asocijacija pčelara Slovenije saopštila je da odluka o vanrednim merama u Sloveniji dopušta obavljanje poljoprivrednih delatnosti i da je briga o pčelama dozvoljena. Asocijacija ipak preporučuje pojedincima da sa sobom imaju neki dokument koji potvrđuje obavljanje delatnosti.U Hrvatskoj je poljoprivrednicima omogućeno obavljanje radova uz propusnicu. Kako prenosi Pčelarstvo.hr, pčelari će moći da dobiju taj dokument kako bi mogli da dođu do košnica jer “postoji opasnost da će bez nadzora i pomoći pčelara u vreme intenzivnog razvoja pčelinjih zajednica” uginuti veliki broj pčela.Pčelarima u samoizolaciji u obavljanju delatnosti pomagaće Hrvatska pčelarska služba 112.Premijer Republike Srpske Radovan Višković izjavio je da je poljoprivrednicima, uključujući i pčelare, starosna granica za izlazak podignuta na 75 godina, prenosi Radio Slobodna Evropa.Pčelari u Srbiji stariji od 65 godina zbog vanrednih mera ne mogu da idu u svoje pčelinjake: Rampa za pčelare starije od 65 godina
UN apeluju na države da ne ograničavaju izvoz hrane
Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) pozvala je države da zbog koronavirusa ne uvode mere koje bi otežale međunarodnu trgovinu namirnicama, uključujući i slobodno kretanje radnika ili kontejnerima sa ...
Najmanje milion Evropljana ostalo bez posla zbog korone
Prema poslednjim podacima Evropske konfederacije sindikata (ETUC), najmanje milion ljudi u Evropi je tokom poslednje dve nedelje marta ostalo bez posla, piše Euronews.ETUC, koja ima 45 miliona članova u 39 evropskih zemalja, podatke je dobila od sindikata širom Evrope. Podaci obuhvataju samo radnike pod ugovorom.Generalni sekretar ETUC, Luka Visentini kaže da broj kompanija koje nestaje sa tržišta dramatično raste."Hiljade i hiljade malih i srednjih preduzeća koja su prestala sa radom se neće vratiti na tržište zato što umiru. A s druge strane možemo videti bar milion radnika koji su širom evropskih zemalja ostali bez posla, jer nemaju aranžmane za skraćeni rad ili plaćeno bolovanje", rekao je Visentini.Pravi broj, koji uključuje i radnike bez ugovora i frilensere, mogao bi biti mnogo veći. Visentini smatra da je moguć i višestruk rast broja nezaposlenih."Možete li da zamislite šta će se desiti posle Uskrsa, ako ova situacija ne bude rešena nekim hitnim merama? Rizik je da će se (broj nezaposlenih) povećati za tri puta, ili četiri", rekao je Visentini.Prošle nedelje je Međunarodna organizacija rada pri UN objavila da bi u celom svetu bez posla moglo ostati i do 36 miliona ljudi.Sindikati traže od EU da sačuva radna mesta putem sistema za zamenu prihoda, za šta je potrebno 200 do 400 miliona evra. Visentini smatra da bi u drugom slučaju za menadžment krize bio skuplji: "Problem je što nema dovoljno novca. Dakle, jedini način koji omogućava da se sistemi koji mogu da se izbore sa ovom hitnom situacijom je da EU prikupi novac za finansiranje evropskog sistema potpore".
British American Tobacco razvija vakcinu protiv koronavirusa
Duvanska kompanija British American Tobacco (BAT) saopštila je da je počela sa radom na razvoju vakcine protiv koronavrirusa, odnosno bolesti COVID-19.Kompanija za biotehnologiju Kentucky BioProcessing, koja posluje u ovkiru BAT, radi na vakcini koja je trenutno u fazi pred-kliničkog ispitivanja.Ceo projekat razvoja vakcine biće isključivo neprofitnog karaktera.BAT veruje da bi, ako testiranja daju dobre rezultate, uz pomoć partnera i agencija američke Vlade od juna mogla da počne sa proizvodnjom od jednog do tri miliona doza vakcine nedeljno.Kompanija za razvoj vakcine koristi tehnologiju za ubrzani rast duvana. BAT tvrdi da formula koju ta kompanija razvija ostaje stabilna na sobnoj temperaturu.U trci za razvoj vakcine protiv koronavirusa učestvuju i druge kompanije. Rojters je javio da je američka vlada napravila sporazum sa medicinskom kompanijom Johnson & Johnson(J&J) i kompanijom Moderna, koja se bavi biotehnologijom. Vlada SAD pregovara sa još najmanje dve kompanije o masovnoj proizvodnji vakcina.J&J je objavio da dogovor za vladom vredi milijardu dolara (915 720 000 evra) o stvaranju dovoljnog proizvodnog kapaciteta za milijardu doza vakcine. Vrednost akcija kompanije je nakon objave porasla za 8 odsto.J&J je pronašao kandidata za testiranje vakcine, ali testiranje na ljudima neće početi do septembra.U finansiranju vakcine J&J delom će učestvovati i državna Agencija za napredna biomedicinska istraživanja (BARDA), sa sredstvima u vrednosti oko 420 miliona dolara (oko 384 i po miliona evra).Akcije Moderne, koja je takođe napravila sporazum sa BARDA-om, posle objave o početku testiranja vakcine protiv koronavirusa porasle su za četvrtinu vrednosti.Vakcina protiv korone “podigla”cenu akcija
I Ikea proizvodi za bolnice
Proizvođač namještaja “IKEA” počeo je sa proizvodnjom zaštitne opreme za bolnice tokom pandemije koronavirusa. Švedska fabrika za sada će proizvoditi uniforme za lekare i zaštitne maske a plan je da se u narednom periodu i poveća proizvodnja ovih artikala. Menadžer za globalnu nabavku u “IKEA” Henrik Elm kaže za Rojters da u ovoj situaciji najveći problem za fabriku predstavlja zatvaranje granica što povremeno dovodi do poremećaja u dostavi proizvoda po Evropi i Americi. Ne očekuju nestašicu drveta, niti drugih sirovina ali bi problem mogao da bude prostor za skladištenje opreme koja se nalazi u tranzitu, prema tržištima na kojima je “IKEA” privremeno zatvorila svoje robne kuće.
PIK Vinkovci otkupljuje robu od malih poljoprivrednika u Hrvatskoj
PIK Vinkovci pozvao je porodična gazdinstva i male poljoprivredne proizvođače u Hrvatskoj da se prijave za otkup robe, koja će biti plasirana u trgovinskom lancu Konzum, javlja Poslovni.hr.Inicijativu su u saradnji pokrenule grupa Fortenova, vlasnik brenda Konzuma, hrvatska Poljoprivredna komora i Ministarstvo poljoprivrede, kako bi pomogli malim poljoprivrednim proizvođačima koji zbog vanrednih mera ne mogu da robu prodaju na pijacama. PIK Vinkovci će vršiti otkup prvenstveno voća i povrća.Plasman robe će biti realizovan uz pomoć distributera koji će vršiti otkup, pod uslovom da zadovoljavaju standarde kvaliteta. "Na taj način smo u ovim izazovnim trenucima, kroz ključne segmente našeg poslovanja napravili važnu poveznicu i platformu za očuvanje male hrvatske poljoprivredne proizvodnje", rekao je glavni izvršni direktor grupe Fortenova Fabris Peruško.PIK Vinkovci prema skladišnim kapacitetima od 86.800 tona, kao i kapacitetima za prijem u silose i za sušenje, spada u red najvećih kompanija u Hrvatskoj. Istovremeno je jedna od vodećih u Vukovarsko-sremskoj županiji, zapošljava više od 500 radnika i ima više od 5.000 hektara zemlje.
Vođa štrajkača koji su tražili zaštitu od koronavirusa otpušten iz Amazona
Radnik Amazona otpušten je nakon što je organizovao štrajk više desetina radnika zbog loših uslova rada tokom epidemije koronavirusa, piše američki magazin Forbes.Kristijan Smols, pomoćnik menadžera u Amazonovom njujorškom skladištu na Staten Ajlendu, predvodio je više desetina radnika koji su napustili skladište tražeći da se ono zatvori i steriliše, nakon što je barem jednom radniku testom potvrđen koronavirus a rad nije obustavljen.Radnici su tražili i da se svim radnicima omogući plaćeno bolovanje, a ne samo onima kojima je potvrđen koronsvirus i onima u karantinu.Manje od dan nakon štrajka, Amazon je saopštio da je Smols otpušten jer nije ostao kod kuće nakon kontakta sa radnikom koji je pozitivan na koronavirus. Kompanija tvrdi da je on ugrozio druge radnike jer nije ostao kod kuće na neplaćenom odsustvu.Smols je za televiziju CNN izjavio da način njegovog otpuštanja i razlozi koje je Amazon pružio govore da kompaniju "ljudi ne zanimaju". Takođe, on je na Tviteru demantovao da je bio u kontaktu sa bolesnim radnikom. Smols kaže da je samo pet minuta razgovarao sa koleginicom koja je "nosila masku i rukavice".Koronavirus registrovan u više Amazonovih skladišta, radnici štrajkuju
Nemačke kompanije masovno prelaze na kraće radno vreme
Blizu pola miliona nemačkih kompanija prijavilo se za vladin program skraćenja radnog vremena, javlja Rojters (Reuters). Tokom marta se za program prijavilo oko 470.00 kompanija iz cele zemlje, a najvi&scar...
Slovenački poljoprivrednici svoje proizvode prodaju i putem aplikacije
Slovenačka informatička Dominatus napravila je onlajn platformu-aplikaciju za prodaju poljoprivrednih proizvoda, piše slovenački list Delo.Ova ljubljanska firma odlučila se na takav korak jer mnoga poljoprivredna gazdinstva u centralnoj Sloveniji ne mogu na pijace zbog mera protiv širenja koronavirusa.Na platformi Go2Farms lokalni poljoprivredni proizvođači i gazdinstva koji nemaju svoj veb-sajt mogu besplatno predstaviti svoju ponudu.Povrtari u strahu da će im ceo rod propasti zbog vanrednog stanjaEvropski poljoprivrednici trpe štetu zbog pandemije koronavirusa "Pružaoci usluga mogu besplatno da se registruju i prijave trenutnu ponudu na platformi, dok kupci sa samo nekoliko klikova mogu na karti pronaći gazdinstvo u svojoj blizini, ponudu hrane i podatke za kontakt", kaže idejni autor projekta Jure Adlešič, koji namerava da platformu razvija i nakon krize zbog koronavirusa.Adlešič kaže da platforma predstavlja podršku slovenačkim poljoprivrednicima, kao i celokupnoj slovenačko privredi, jer koristi ima i prerađivačka industrija. On smatra da Go2Farms potrošačima omogućava pristup hrani koja je zdravija od uvezene i ukusnija, koja je ekološki prihvatljivija, donosi veću samodovoljnost, a potrošaču omogućava da skloni iz gužve u tržnim centrima."To ostavlja više novca kod kuće, a istovremeno postajemo više samodovoljni, što je situacija u kojoj se sada nalazimo", rekao je Adlešič i dodao da ne treba zaboraviti ni pozitivan uticaj na životnu sredinu.Trenutno se na platformu prijavilo više od 100 poljoprivrednika. Suvlasnik Dominatusa Uroš Okorn nije očekivao toliki odziv."Ovo je ludo, jer moramo da proverimo svako gazdinstvo. Tokom pola dana, u ponedeljak smo dobili 600 lajkova... Izgleda da ljudi ostaju kod kuće", rekao je Okorn.Poljoprivrednici širom evrope upozoravaju da će im rod propasti, uglavnom zbog zatvaranja tržnica i pijaca, ali i zbog ograničenja kretanja koji je usled epidemije koronavirusa na snazi u velikom broju država.
Hoteli u Hong Kongu kao ‘all inclusive’ karantini
Hoteli u Hong Kongu nikada nisu bili prazniji, popunjenost kapaciteta je tek na petini pa su se mnogi hotelijeri okrenuli novom trendu, smeštaju osoba u karantin.Zabeležni broj zaraženih u Hong Kongu je trocifren, ali potreba za karantinskim prostorom ide i do nekoliko desetina hiljada ljudi, naročito onih koji u Hong Kong dolaze iz inostranstva. Mnogi od njih umesto osnovnih uslova u karantinu traže mnogo bolju uslugu, piše Seebiz.Hoteli u okviru ove usluge nude boravak do dve nedelje, celodnevni smeštaj u sobama, pun pansion sa dostavom u sobu, 24 časovnu dostupnost medicinske službe na poziv i bolje zabavne sadržaje u sobama. Ovakva usluga naziva se “all inclusive karantinski smeštaj”.Cena ovog paketa u hotelu sa recimo četiri zvezdice kreće se od 889 dolara za 14 dana što je otprilike polovina njihove uobičajene cene smeštaja. Hoteli procenjuju da bi ovakav način rada mogao dati rezultate jer mnogi koji bi i mogli da organizuju karantin u svojim domovima se pre odlučuju za hotel kako ne bi preneli zarazu na članove porodice. “Best Western” hotel u Hong Kongu je nakon ove ponude uspeo da podigne popunjenost na 30 odsto u martu.
Korona ukopala globalni turizam
Zbog pandemije koronavirusa broj turističkih putovanja u svetu smanjiće se za najmanje 20 do 30 odsto, u odnosu na rekordnu 2019. godinu. Svetska turistička organizacija procenjuje da i ovakve prognoze treba uzimati sa oprezom imajući u vidu još uvek prilično neizvesnu prirodu trenutne krize. Prošle godine svetski turizam beležio je rekorde, svetom je putovalo1,5 milijardi turista. Smanjenje međunarodnih turističkih dolazaka od 20 do 30 odsto značilo bi pad prihoda od turizma za 300 do 450 milijardi dolara, što je skoro trećina prihoda ostvarenih u prošloj godini."Tako bi koronavirus mogao uticati na promet u svetskom turizmu u narednih nekoliko godina, jače nego što je to bio uticaj ekonomske krize 2009. godine kada je zabeležen pad od 4 odsto međunarodnih turističkih dolazaka ili na epidemiju SARS-a kada je pad bio tek 0,4 odsto, navode u Svetskoj turističkoj organizaciji. Stručnjaci podsećaju i da je upravo turizam jedan od najpogođenijih sektora zbog koronavirusa.
Fijat želi da otvori fabrike u Italiji
Fabrika automobila “Fijat Krajsler” želi da nastavi proizvodnju u tri fabrike u Italiji već od naredne nedelje ako za to dobije dozvolu Vlade. Predstavnik sindikata metalskih radnika Đanluka Fiko...
Južna Koreja građanima isplaćuje pomoć, ali ne najbogatijima
Južna Koreja će svojim građanima pružiti novčanu pomoć hitnim gotovinskim isplatama, javlja Rojters.Predsednik Južne Koreje Mun Dže-in izjavio je da će država novčanu pomoć pružiti svim porodicama, izuzev najbogatijima, i da će radi olakšanja posledica epidemije koronavirusa u aprilu biti donet novi, dopunski budžet.On je nakon hitnog sastanka sa kreatorima ekonomske politike rekao da će sva domaćinstva osim 30 odsto najbogatijih dobiti novčanu pomoć od milion korejskih vona (740 evra), što ukupno iznosi oko 9,1 hiljada milijardi vona (više od 6 i po milijardi evra), kao „hitnu isplatu zbog prirodne nepogode“. „Građani su dovoljno propatili zbog koronavirusa i svi zaslužuju da budu nagrađeni za bol koji su podneli i učešće u naporima za prevenciju“, rekao je Dže-in.Korejski zvaničnici su izjavili da će parlamentu u aprilu predstaviti novi budžet sa dodatnih 7,1 hiljada milijardi vona (5 milijardi i 251 milion evra) i da će neka mala i srednja preduzeća biti izuzeta od plaćanja računa za komunalne usluge.Ministar finansija Hong Nam-ki rekao je da će vlada morati da izda obveznice za pokriće deficita kako bi barem delimično finansirala drugi budžet.Južna Koreja je uglavnom uspela da kontroliše epidemiju koronavirusa i dobila je pohvale iz sveta za sveobuhvatno testiranje.
Evropski poljoprivrednici trpe štetu zbog pandemije koronavirusa
Pandemija koronavirusa nanosi štetu proizvođačima povrća i voća širom Evrope, koji upozoravaju na moguće nestašice, piše Rojters (Reuters).Jedan od problema sa kojim se susreću jeste nedostatak sezonskih radnika, izazvan ograničenjem kretanja radi suzbijanja pandemije.Proizvođač bobičastog voća iz Švajcarske Hajnc Šibli rekao je za Rojters da bi u ovo doba inače na njegovim poljima ili u stakleniku radilo oko 30 radnika iz Slovačke, Rumunije i Poljske, na pripremama za berbu prikupljanje prvih jagoda ili sadnju nove ture. Do sada ih je došlo samo 12.„Najgori scenario bi bio da ne možemo da posadimo svo voće kao što obično radimo nakon prve berbe, ili da čak ne možemo da obavimo berbu“, rekao je Šibli.Kako bi pomogla malim proizvođačima poput Šiblija, Švajcarska je objavila da će im ukoliko ostanu bez prihoda dati kredite po niskoj kamati ili bez kamate u vrednosti od 20 milijardi franaka (nešto manje od 19 milijardi evra).Nemački ministar za poljoprivredu je radi rešavanja problema nedostatka sezonskih radnika pregovarao sa aviokompanijom Lufthanza, kako bi prevoz radnika bio obezbeđen, pod uslovom da mogu da dokažu da nisu zaraženi koronavirusom. Jedna od mogućnosti je i privremeno produženje perioda za sezonski rad, koji inače traje 70 dana. Prehrambeni sektor Nemačke se godišnje oslanja na oko 286.000 sezonskih radnika.Poseban problem za poljoprivrednike predstavlja prodaja tokom vanrednih mera, pa su počeli da se okreću prodaji putem interneta, uz pomoć preduzimljivih pojedinaca.Tako je Francuz Viktor Gobur pokrenuo je kompaniju koja pomaže prodavcima voća i povrća u onlajn prodaji. On je za Financial Times rekao da prodaja na njegovoj internet platformi Olka (Ollca) dostiže nivo kao u vreme Božića. No, kako piše Financial Times, širenje onlajn prodaje voća i povrća u Francuskoj i još nekim evropskim zemljama tek treba da se desi.U regionu su se uključili i lanci supermarketa. Tako je hrvatski Konzum objavio da će početi sa otkupom voća i povrća od malih domaćih proizvođača, koji su do vanrednih mera prodaju obavljali na pijacama, prenosi N1. „Poštujemo sve odluke Štaba civilne zaštite Republike Hrvatske jer su usmerene na zaštitu zdravlja i sigurnosti građana, ali istovremeno želimo pomoći prvenstveno malim porodičnim proizvođačima kojima više nije dostupan važan kanal prodaje te im je na taj način ugrožena egzistencija“, rekao je član uprave Konzuma Zoran Mitreski.Glas Istre piše da je grad Umag u dogovoru s lokalnim poljoprivrednicima omogućio prodaju u holu tamošnjeg bioskopa i pozorišne dvorane, jer je zbog epidemije koronavirusa prodaja moguća samo u zatvorenom, pod strogo kontrolisanim uslovima.U Bosni i Hercegovini je ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Tuzlanskog kantona, u kojem se zajedno sa Posavskim kantonom nalazi četvrtina poljoprivrednih gazdinstava u BiH, odlučilo da poljoprivrednicima pomogne iz budžeta. Kako prenosi Al Džazira, ministarstvo je za podršku poljoprivredi opredelilo budžetska sredstva u iznosu od 4 500 000 konvertibilnih maraka (2.300.000 evra).Operativni štab za podršku privredi Crne Gore odlučio je da registrovani poljoprivredni proizvođači, zaposleni u agroindustriji i ribarstvu budu izuzeti su od zabrane prevoza, javlja RTCG. Oni će moći da koriste međugradski putnički saobraćaj uz odgovarajuće rešenje.U Srbiji su poljoprivredni proizvođači počeli da razmišljaju o kućnoj dostavi, a novosadski povrtari su već prešli na prodaju preko društvene mreže Fejsbuk.
Povećan rizik od nasilja u porodici tokom pandemije
Zbog mera izolacije donetih širom sveta zbog pandemije koronavirusa, žrtve nasilja u porodici sve su sve više ugrožene. Od Azije do Evrope, žrtve nemaju izbora i često su primorane na izolaciju sa svojim zlostavljačima.Kako piše američki magazin Forin polisi (Foreign Policy), u Kini je zbog mera izolacije tokom epidemije došlo do porasta prijava nasilja u porodici. U nekim mestima su se pozivi policiji utrostručili u odnosu na isti period prošle godine. Kineska aktivistkinja za prava žena Guo Jing, koja se krajem prošle godine doselila u Vuhan, odakle je pandemija i počela, rekla je za BBC da joj se tokom karantina za pomoć zbog nasilja između roditelja obratilo više mladih osoba. Jing kaže da one nisu znale kome da se obrate.Aktivistkinja Sjao Li iz kineske provincije Henan zatražila je pomoć na društvenim mrežama nakon što je njenu rođaku napao bivši suprug.„U početku je bilo nemoguće da obezbedimo dozvolu da joj pomognemo da napusti selo. Na kraju je policija, posle mnogo ubeđivanja, konačno dala dozvolu, kako bi moj brat mogao da ode do nje i njene dece“, rekla je Li za BBC.Grupe za prava žena u Italiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji već zvone na uzbunu. Britanska dobrotvorna grupa Ženska pomoć za Foreign Policy kaže da će poziv vlade na izolaciju imati „neposredan uticaj na žene i decu koji trpe nasilje u porodici“. Ta grupa brine da će zlostavljači upotrebiti mere društvene distance i samoizolacije kao „sredstvo prinude i kontrole“, kako bi žrtvama blokirali puteve ka bezbednosti i podršci. „Samoizolacija je važan korak u robi protiv koronavirusa... ali može predstavljati opasnost za hiljade dece koja rastu okružena nasiljem“, ocenjuje Emili Hilton iz britanskog Nacionalnog društva za prevenciju okrutnosti prema deci.Situacija nije bolja ni u Francuskoj. Ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner izjavio je da su, od početka mera izolacije 17. marta, prijave nasilja u porodici širom zemlje porasle za više od 30 odsto, javlja Euronews. Samo u Parizu, broj prijava se uvećao za 36 odsto. Kastaner je rekao da će vlada uvesti nove mere za pomoć. Žene će u Francuskoj moći će da se za pomoć obrate u apotekama.„Žena koja trpi nasilje u porodici mora da bude u mogućnosti da u apoteci pozove u pomoć kada, kada tamo ode bez muža“, rekao je Kastaner. On je dodao da će za žene koje se kreću u pratnji biti uvedene šifre za poziv u pomoć, koje već postoje u Španiji.Porast prijava za nasilje u porodici očekuje se i u regionu. Koodinatorka Nacionalne SOS linije za žrtve porodičnog nasilja u Nikšiću Nataša Međedović rekla je za list Politika da se može očekivati eskalacija.„Za žrtve porodičnog nasilja kućna izolacija znači bespomoćnost. Ovo je tek početak, i u narednom periodu možemo očekivati eskalaciju i povećan broj poziva“, izjavila je Međedović.Prema saopštenjima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Srbiji je od 19. do 30. marta pod „osnovanom sumnjom“ za nasilje u porodici uhapšeno više osoba. Policija je intervenisala u Zaječaru, Jagodini, Sremskoj Mitrovici i Inđiji.Nevladina organizacija Autonomni ženski centar izrazila je zabrinutost da će mere izbegavanja kontakata i samoizolacija „omogućiti nasilnicima da pojačano kontrolišu i zlostavljaju žrtve“. Centar smatra da bi saveti za bezbednost i planiranje zaštite za žrtve nasilja trebalo da budu „sastavni deo uputstava“ koje Vlada šalje javnosti i nadležnim institucijama.„Pozivamo Vladu da prilikom planiranja mera i akcija za prevenciju širenja koronavirusa među prioritete uvrsti i bezbednost i specifične potrebe žena i dece“, saopštila je organizacija.Mreža organizacija Žene protiv nasilja smatra da je tokom jačane izolacije i ograničenog kretanja, kao što u vreme vanrednog stanja, moguće i „pojačano nasilje prema ženama i deci“ i kao primer navodi slučaj od 19. marta.Mreža ocenjuje da su višestruko ranjive grupa žena, kao što žene koje žive na selu i u udaljenim naseljima, Romkinje, žene sa invaliditetom, izbegle i raseljene i žene starije od 65 godina, uvođenjem vanrednih mera našle u „izrazito teškoj i delikatnoj situaciji“.Državne institucije su već donele neke mere po pitanju nasilja u porodici. Tako je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu 18. marta donelo uputstvo prema kojem će za vreme vanrednog stanja tužilaštvo, pored ostalog, „postupati u predmetima nasilja u porodici“, a ranije zakazana saslušanja za ovo krivično delo „se ne otkazuju“.
UN: Pandemija može izazvati globalnu nestašicu hrane
Protekcionističke mere nekih vlada tokom pandemije koronavirusa mogle bi da dovedu do nestašice sveže hrane, voća i povrća.“Najgore što može da se dogodi je da vlade ograničavaju protok hrane", rekao je za britanski "Gardijan" Maksimo Torero, glavni ekonomista Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, dodajući da bismo se ubrzo mogli suočiti sa posledicama takvih poteza.Tako je Rusija zabranila izvoz heljde i drugih žitarica na 10 dana, Kazahstan je ograničio isporuke pšeničnog brašna, heljde, šećera, nekoliko vrsta povrća i ulja od suncokreta. Neke zemlje suočile su se i sa problemom manjka radnika za žetvu zbog zatvaranja granica i ograničavanja kretanja zbog karantina.Farmeri u Francuskoj, Španiji i Italiji upozoravaju, kako prenosi “Blumberg”, da će voće i povrće brzo sazreti i istruliti ako se nešto uskoro ne promeni. Uzgajivači jagoda i špargle već su sprečeni da beru plodove, a sledeći na udaru biće proizvođači zelene salate, paradajza, luka i graška.Nemci kojima već nedostaje 300 hiljada sezonaca pokrenuli su poseban sajt kako bi se farmeri povezali sa onima koji mogu da pomognu, pre svega sa studentima čiji su poslovi prestali zbog pandemije koronavirusa.
