Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

EU uvela tarife na kineske proizvođače fiberglasa

Evropska Unija uvela je nove uvozne takse koje se kreću od 30 do skoro 100 odsto na kineske proizvođače fiberglasa, uz obrazloženje da su im subvencije omogućile prodaju po netržišnim, niskim cenama u Evropi, javlja Rojters (Reuters).Evropska komisija objavila je da su kompanije primile povlašćene pozajmice, veštački jeftinu zemlju i struju kao i razna odobrenja i poreske olakšice.Među navedenim kompanijama nalaze se dve egipatske podružnice kineske državne firme China National Building Material, što predstavlja prvu proveru Brisela da li ova finansijska ispomoć na nepošten način pomaže kineskim kompanijama sa sedištem u inostranstvu.U većini slučajeva se samo uračunavaju pozajmice od izvorne vlade, ali je EK utvrdila da je stepen poklapanja materijala koji dolazi iz Kine i Egipta veći od 90 odsto.Kako navodi zvanični žurnal Evropske unije, u kombinaciji sa povezanim antidamping merama (merama protiv prodavanja proizvoda u stranom tržištu ispod tržišne vrednosti), EU će staviti na snagu tarife od 30 do 99,7 odsto, od čega će više stope važiti za kompanije bazirane u Kini a niže stope operacijama u Egiptu. Komisija saznaje da se tržišni udeo proizvođača u Kini i Egiptu povećao na 31 odsto u 2018. godini, sa prethodnih 23 odsto tokom 2015. godine, dok su prosečne prodajne cene pale za 14 odsto.Tarife retroaktivno važe od 22. januara.Fiberglas vlakna imaju široku upotrebu u raznim industrijama, od proizvodnje brodova, kamiona, elisa za vetrogeneratore, pa do sportske opreme.

Svet

Slovenački regulator produžio zaplenu akcija Merkatora

Javna agencija Republike Slovenije za zaštitu tržišne konkurencije (AVK) potvrdila je da je produžila meru zaplene deonica u trgovačkom lancu Merkator, čiji je vlasnik hrvatska kompanija Agrokor. Kako se navodi, mera je produžena kako bi se osigurala naplata kazne od 53,9 miliona evra, koja je izrečena u septembru, preneo je portal Index.hr.Agencija je donela rešenje o produženju mjere zaplene 69,57 odsto deonica Merkatora kako bi osigurala izvršenje na osnovu odluke o prekršaju, potvrdili su njeni predstavnici, a preneli slovenski mediji.Kazna je izrečena zbog toga što Agrokor, kako je obrazloženo, svojevremeno nije obavestio nadležne organe o tome da je postao vlasnik male fabrike za flaširanu vodu Costella d.o.o. koju je kupio još 2016. godine.Predstavnici Fortenova grupe, koja je nasledila Agrokor i koja treba da prenese akcije Merkatora u svoje vlasništvo, protivili su se odluci slovenačkih organa, pravdajući se da je u to vreme odluke u Agrokoru donosio tadašnji većinski vlasnik Ivica Todorić.Mediji prenose da je odluka bila očekivana jer je slovenački ustavni sud nedavno odbacio žalbu Agrokora na odluku prekršajnog suda u Ljubljani.Taj sud presudio je da je ranija odluka slovenačkog regulatora za tržišnu konkurenciju o zapleni deonica Merkatora kao sredstvu naplate kazne bila zakonita.Prva odluka AVK o zapleni deonica radi naplate prekršajne kazne izrečena je krajem decembra prošle godine. Zbog toga što je produžena, blokiran je prenos Merkatora na Fortenova grupu, koja je naslednik Agrokora.U slovenačkom regulatoru ne navode detalje svoje odluke, ali mediji podsećaju da se ona zakonski može još jednom produžiti za najviše za šest meseci, pa bi mogla da traje ukupno godinu dana.Krajem juna 2014. godine, hrvatski Agrokor kupio je slovenački Merkator, ali se suočio sa finansijskim problemima početkom 2017.Agrokor je postao Fortenova u aprilu 2019., dve godine nakon što je stavljen pod državnu upravu i nakon što je spašen 2018. godine sporazumom sa međunarodnim kreditorima.Glavni akcionari Fortenove su ruske banke Sberbank i VTB, kao i neki američki investicioni fondovi.

Svet

Američki univerziteti više pogođeni pandemijom nego evropski

Britanski i američki univerziteti će biti teže pogođeni finansijskim problemima nego oni u kontinentalnoj Evropi, saznaje Politico.Kako se odvijala pandemija, obrazovne ustanove širom sveta morale su da zatvore svoja vrata i pređu na učenje na daljinu.S obzirom na ograničenja prilikom putovanja, univerziteti očekuju pad broja međunarodnih studenata, koji obično plaćaju veću školarinu u poređenju sa domaćim kolegama, što ostavlja velike rupe u budžetima univerziteta.Britanski univerziteti se posebno oslanjaju na visoke školarine i međunarodne studente za svoje budžete.Međunarodne školarine iznose oko 6,9 milijardi funti godišnje, što je otprilike trećina svih prihoda univerziteta.Prema Kancelariji za budžetsku odgovornost, obrazovanje je sektor koji je najteže pogođen koronavirusom u Velikoj Britaniji. Neki su upozorili da bi pandemija mogla trajno da zatvori neke institucije.Isto važi i za univerzitete sa visokim školarinama u Sjedinjenim Državama i Australiji.Skoro polovina studenata koji su nameravali da studiraju u inostranstvu promenila je planove zbog pandemije, pokazalo je nedavno svetsko istraživanje iz QS-a, agencije za rangiranje obrazovanja.Polovina anketiranih univerziteta izjavila je da će virus imati "štetan uticaj" na broj studenata u njihovim institucijama.Većina univerziteta kontinentalne Evrope je u znatno manjim problemima, jer se više oslanjaju na javno finansiranje, a ne na školarinu."Zemlje koje rade sa sistemom uglavnom javnog finansiranja, kao što je slučaj u Belgiji, bolje su naoružane od institucija koje se više oslanjaju na školarinu, posebno ako veliki deo njih potiče od međunarodnih studenata", rekao je Koen Verlekt iz Flamskog međuuniverzitetskog veća.Kako se zemlje EU bore sa ekonomskim padom zbog pandemije, postoji rizik da će se finansiranje državnih univerziteta širom Evrope smanjiti u naredne dve do četiri godine, jer vlade daju prednost drugim sektorima, upozorilo je Evropsko univerzitetsko udruženje u nedavnom izveštaju.Izveštaj Evropskog univerzitetskog udruženja navodi da su od finansijske krize 2008. zemlje poput Luksemburga, Nemačke, Švajcarske, Norveške, Austrije i Danske znatno povećale finansiranje univerziteta u odnosu na njihov rast BDP-a, dok su zemlje poput Češke, Rumunije, Slovačke i Irske smanjile finansiranje u istom periodu."Zemlje u kojima je javno finansiranje već bilo veliko, kao što su Nemačka i Austrija, verovatno će ga zadržati u najvećoj mogućoj meri, dok će univerziteti u drugim evropskim zemljama možda imati više poteškoća", rekao je Tomas Isterman, jedan od autora izveštaja.Ostalo je glavno pitanje kada će se i koliko brzo univerziteti oporaviti. To će zavisiti od razvoja pandemije, koja će odrediti kada će se međunarodna putovanja slobodno nastaviti.

Svet

Ponovo vanredno stanje u Severnoj Makedoniji – zbog izbora

Predsednik Severne Makedonije, Stevo Pendarovski, proglasio je u ponedeljak vanredno stanje u trajanju od osam dana kako bi se omogućilo da vanredni parlamnetarni izbori budu 15. jula.U saopštenju se navodi da Pendarovski je odluku o vanrednom stanju doneo na predlog Vlade.„Vanredno stanje u trajanju od osam dana će omogućiti da se neometano odvija izborni proces, da predsednik parmenta donese rešenje o izborima 15. jula i da Državna izborna komisija napravi izmenjeni rokovnik“, napomenuo je predsednik Severne Makedonije.Političke stranke dogovorile su se da se izbori održe 15. jula, i to uz sprovođenje mera zaštite u uslovima pandemije.Pendarovski je istakao da očekuje da prevremeni parlamnetarni izbori „budu fer, slobodni i demokratski, imajući u vidu evropsku perpektivu zemlje“.Izbori su prvobitno bili zakazani za 12. april, a bez novog varednog stanja, trebalo je da budu 5. jula.Severna Makedonije od početka januara ima tehničku vladu za sprovođenje izbora, a od njihovog raspisivanja ne funkcioniše ni parlament.Vanredno stanje je u Severnoj Makedoniji bilo uvedeno 18. marta zbog epidemije korona virusa, a prestalo je u nedelju, posle 88 dana.

Svet

Instagram će preteći Tviter kao izvor vesti

Instagram, aplikacija za deljenje fotografija, će biti veći izvor vesti od Tvitera u budućnosti prema nekim istraživanjima, prenosi BBC. Upotreba Instagrama za vesti udvostručila se od 2018. godine, prema o...

Svet

Kraj vanrednog stanja, ali ne i tačka na otkaze

Istraživanje Infostuda koje je rađeno tokom poslednje nedelje maja, pokazalo je koliko se oporavlja privreda i da li radnici i dalje strahuju od gubitka posla. Kao najveći izazov ispitanici navode strah od produbljivanja ekonomske krize i borbu za egzistetnciju, a polovina ispitanih kompanija očekuje da finansijski plan za ovu godinu bude ispod planiranog. Istraživanje je bilo usmereno na radno sposobno stanovništvo i preduzeća, a upitnik Infostuda je popunilo skoro 2300 ispitanika i 450 kompanija. U istraživanju je učestvovao skoro podjednak broj zaposlenih i nezaposlenih lica, gde je 20% zaposlenih istaklo da je u njihovoj kompaniji tokom trajanja vanrednog stanja dolazilo do otpuštanja.Dobra strana je da 80% ispitanih kompanija ipak nije otpuštalo zaposlene.Da priča o otkazima ipak nije blizu završetka, govori podatak da se polovina zaposlenih barem malo plaši za gubitak svog radnog mesta u narednih 6 meseci. Takođe pozitivan podatak je da u skoro 70 odsto kompanija plate zaposlenima nisu smanjene.Čak 45 odsto ispitanika je imalo mogućnost, da radi od kuće, 18 procenata je radilo kombinovano, dok je 37 odsto radilo iz firme ili sa terena.Više od polovine reklo je da bi voleli da nastave sa poslom od kuće, a mnogi ističu da taj način rada nije uticao na njihovu produktivnost, više od polovine kaže da je tokom vanrednog stanja pokušavalo da dođe do posla, ali bezuspešno.Što se privrede tiče broj kompanija koje osećaju značajno negativan uticaj smanjio se sa 56 u prvoj nedelji aprila na 27% u poslednjem merenju krajem maja.Sa druge strane samo 8% kompanija je izrazilo pozitivan uticaj na njihovo poslovanje.Polovina kompanija očekuje da finansijski plan za ovu godinu bude ispod planiranog, a svega 5% vidi mogućnost da bude iznad očekivanja.Istraživanje Infostuda pokazalo je da je skoro 40 odsto kompanija stopiralo zapošljavanje, dok će 35 odsto nastaviti sa sa tim u narednom periodu.

Svet

Prohujalo sa vihorom se vraća, ali uz tumačenje

Čuveni film “Prohujalo sa Vihorom” će biti vraćen na program HBO Maksa sa dodatim uvodom o njegovom istorijskom kontekstu, objavio je CNN. Nije međutim precizirano kada će film moći ponovo da se pogleda. Njujork tajms podseća da su se Afroamerikanci bunili zbog filma od prvog prikazivanja 1939. ali da "bela" Amerika to nije želela da čuje.Nakon vraćanja na program, američki kultni film će na tom servisu imati novi uvod koji će dati direktorka bezprofitne organizacije Black Cinema House i profesorka kinematografije na Čikago Univerzitetu Žaklin Stjuart.  Podsećamo, film o američkom građanskom ratu je nedavno uklonjen sa američke striming platforme zbog “romantizacije rasizma i horora ropstva".Na ovaj postupak “HBO max” odlučio se nakon nasilne smrti Afroamerikanca Džordža Flojda i protesta BlackLifeMatters koji su usledili u SAD, i drugim zemljama.Profesorka Stjuart u svojoj izjavi za Si-En-En pozvala je ljude da nastave da gledaju film.“Kada ‘Prohujalo sa Vihorom’ bude vraćen na program, ja ću obezbediti uvod u kojem se objašnjava istorijski kontekst filma. Za mene, ovo je prilika da se razmisli o tome šta klasični filmovi mogu da nas nauče,” kazala je Stjuart. Ona je dodala i da je film  istovremeno i „važan testament o učinku crnih glumaca u vremenu kada su znatne uloge za crne talente bile izuzetno retke u Holivudskim filmovima”.“Upravo zato što postoje stalni obrasci rasne nepravde i nepoštovanja prema crnim životima ‘Prohujalo sa Vihorom' treba da ostane u cirkulaciji i na raspologanju za analizu i diskusiju.” Prema rečima Stjuartove, to je najbolji primer za ispitivanje načina na koji se izrašavaju slučajevi superiornosti u popularnoj kulturi, i da prikazuje kako “prodoran rasizam ograničava crnima mogućnosti”.Film je povučen sa HBO Maks servisa nakon članka u američkom LA Tajmsu u kojem ga je Džon Ridli, dobitnik Oskara za scenario filma “12 godina ropstva ,“ kritikovao kao film koji “u trenucima kada ne ignoriše stravičnosti ropstva, jedino održava neke od najgorih stereotipa o Afroamerikancima”. Nakon toga je zahtevao da film bude uklonjen sa programa, što je narednog dana servis i uradio,  izazvajući konzervativne američke političare i pojedine grupe da optuže Ridlija za pokušaj 'brisanja istorije.'“Prohujalo sa Vihorom’ je proizvod svog vremena i prikazuje neke od etničkih i rasnih predrasuda koje su, nažalost, bile uobičajene u tadašnjem američkom društvu” saopštio je portparol HBO Maksa nakon Ridlijevog članka.“Ovi rasistički prikazi su bili pogrešni tada, a i sada su, tako da smo odlučili da bi ostavljane ovog naslova bez ikakvog objašnjenja i odricanja takvih prikaza bilo neodgovorno.” Reagovanja“Uklanjanje ‘Prohujalo sa Vihorom’ od strane HBO-a je samo još jedan podmukli deo plana levičara da se obriše američka kultura“ rekao је prošle nedelje Čarli Kirk, osnivač konzervativne američke bezprofitne organizacije Turning Point.Američki senator i republikanski funkcioner Ted Kruz je izjavio “Prestanite sa cenzurom, Orvelski etatisti.“ Bilo je kritika i 1939. kada je film prvi put prikazan. Tada je u novinama koje izdaje komunistička partije Sjedinjenih Američkih Država film opisan kao “Podmukla glorifikacija ropstva” i Kju-kluks-klana. Film “Prohujalo sa Vihorom” je 1940. osvojio 10 Oskara, uključujući nagrade za najbolji film i najbolju glumicu u sporednoj ulozi za Hati Makdanijel, prvu ženu Afroameričkog porekla kojoj je dodeljen Oskar.Hati Makdanijel dobila je nagradu zbog njenog tumačenja posluškinje Mami, ali joj nije bilo dozvoljeno da prisustvuje dodeli za glavnim stolom sa ostalim glumcima jer se događaj održavao u Ambasador Hotelu u Los Anđelesu, koji je podržavao rasnu segregaciju do 1959.Z

Svet

Nemačka: Aplikacija za praćenje zaraženih je spremna

Nemačka je završila aplikaciju za mobilne telefone koja bi pratila širenje koronavirusa, a za čiju upotrebu se založila i nemačka kancelarka Angela Merkel.Aplikacija za mobilne telefone biće pokrenuta ove nedelje, izjavio je nemački ministar zdravlja Jens Špan, prenosi Rojters.Aplikacija koristi blutut kratkog dometa da bi obavestila ljude da su možda bili izloženi nekome ko je zaražen koronavirusom i ne oslanja se na centralizovanu bazu podataka.Funkcioniše tako što se kod osobe zaražene koronavirusom u dogovoru sa bolnicom, u telefon upiše podatak o zarazi. Informacija bi zatim bila poslata svim korisnicima aplikacije koji su se u poslednjih 20 dana nalazili u blizini zaraženog, koji bi zatim mogli da budu testirani. Nije planirano da se njom prenose lični podaci zaraženog, već samo informacije o zarazi.Nemačka je zabeležila 186.000 obolelih, od toga 8.787 smrtnih slučajeva.Zahvaljujući opsežnim testiranjima, dobrom zdravstvenom sistemu i karantinskim merama uvedenim sredinom marta, Nemačka je imala relativno nizak broj smrtnih slučajeva od COVID-19 u poređenju s drugim zemljama, uprkos velikom broju slučajeva.

Svet

Kroacija Erlajns tražiće pomoć države od 100 miliona evra

Kroacija Erlajns tražiće pomoć države u iznosu od 700 milijuna kuna odnosno više od 92 miliona evra. Kako se navodi, taj iznos bi trebalo da bude dovoljan da se premosti pad poslovanja zbog koronavirusa i uloži razvoj flote, piše Jutarnji list .U Kroacija Erlajnsu procenjuju da bi gubitak na kraju godine mogao da dostigne cifru od 150 miliona kuna. Poređenja radi, gubitak na kraju prošle godine iznosio je 79,3 miliona. Prema preporuci finansijskih savetnika koji su radili na pronalaženju strateškog partnera, preostalih 550 miliona trebalo bi uložiti u razvoj flote.Nezvanično, u Vladi su spremni da pokriju gubitke, ali će se o iznosu odlučivati nakon izbora.Iako pojedini sugovornici Jutarnjeg lista smatraju da državno ulaganje nema smisla, većina ipak naglašava da je pandemija pokazala važnost nacionalne aviokompanije u kriznim situacijama. Ono je omogućilo korišćenje njenih aviona za hitan prevoz humanitarne pomoći i povratak građana koji su se na početku pandemije našli u inostranstvu, kao i evakuaciju jednog broja vojnika iz Avganistana.Mesec dana nakon popuštanja mera na hrvatskim aerodromima prisutni su i dalje samo avioni državne aviokompanije, koji lete na domaćim i stranim linijama.Iako Kroacija Erlajns najavljuje postepeno otvaranje novih linija, rezervacija karata za letnje mesece je izuzetno loša. Na osnovu sadašnjih rezervacija, krajem juna obaviće se samo 30 planiranih letova. Pad bukinga za preostali deo letnje sezone veći je od 50 odsto, ali se u kompaniji nadaju kako bi situacija mogla da se popravi, jer se sada karte kupuju nekoliko dana pre leta.

Svet

COVID-19 stvara probleme rudnicima uglja u centralnoj Evropi

Zatvaranje rudnika u centralnoj evropi zbog pandemije stvorilo je dodatni pritsak na sektor, koji je već osećao finansijske poteškoće, prenosi Politico.Potpredsednik poljske vlade Jacek Sasin najavio je u ponedeljak tronedeljnu obustavu rada u desetak rudnika zbog povećanog broja infekcija među rudarima.Provincija Šlezija u Poljskoj, ležište uglja, postala je epicentar korona virusa u zemlji.Sumnja se da duge vožnje u skučenim liftovima pomažu pri širenju korona virusa, ali za sada nijedna druga država nije prijavila epidemiju poput ove u Poljskoj. Poljski rudari godinama pritiskaju vladu da blokira uvoz, ali sada se boje da će Varšava iskoristiti trenutnu obustavu rada kako bi trajno zatvorili neke rudnike. Džoana Maćkoviak-Pandera, generalna direktorka poljskog istraživačkog centra Forum Energii, rekla je da da su rudari u pravu što se boje trajnog zatvaranja rudnika."Ne možete napustiti ove rudnike tri nedelje, a zatim nastaviti sa radom. Postoje tektonske promene koje se mogu dogoditi u tom periodu", rekla je ona. "Za početak su ta mesta već bila u lošem stanju, pa nije jasno da li će se neko moći vratiti."Zatvaranja rudnika u Poljskoj i Češkoj dolazi u kritičnom trenutku za evropsku rudarsku industriju.Rudarska industrija u Češkoj proizvodi gotovo trećinu električne energije, dok u Poljskoj proizvodi oko 80 odsto.Industrija je takođe pod sve većim pritiskom zbog evropskog zelenog sporazuma i proizvodnja opada godinama unazad. 

Svet

Čerčilova unuka: Muzej je bolje mesto za spomenik mog dede

Spomenik bivšeg britanskog premijera Vinstona Čerčila na londonskom Parlamentarnom trgu ograđen je zaštitnom barikadom u petak, nakon što je bio meta vandala, prenosi Biznis Insajder.Tokom protesta 7. juna, grupa demonstranata napisala je na spomeniku Čerčila „Bio je rasista“.Ema Soums, unuka čuvenog premijera, rekla je za BBC da razume zašto su demonstranti to napisali, ali smatra da bi spomenik trebalo da bude u muzeju.„On je imao stavove koji su danas izuzetno neprihvatljivi, ali u njegovo vreme to nije bio slučaj“, rekla je ona i dodala da je Čerčil bio „veoma kompleksan čovek, ali čovek koji je uradio mnogo više dobrih stvari, nego loših“.Kritičari čuvenog premijera ukazuju na njegove stavove o rasi i na to da je on u jednom trenutku izrazio podršku upotrebi hemijskog oružja.Premijer Boris Džonson osudio je nanošenje štete spomeniku, napisavši da je statua "trajni podsetnik na njegovo dostignuće u spašavanju ove zemlje i cele Evrope, od fašista i tiranije.“ 

Svet

Francuska od ponedeljka otvara granice

Granice Francuske će biti otvorene za većinu evropskih zemalja od 15. juna, javlja Politico.Zemlje članice Evropske Unije, kao i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska, uz Monako, San Marino, Vatikan i Andoru  moći će da putuju u Francusku bez obaveznog karantina ili bilo kojih drugih ograničenja, navodi se u izjavi Ministarstva unutrašnjih poslova.Za Španiju će mere biti ukinute nešto kasnije, 21. juna, kada će i španske vlasti povući svoja ograničenja.Putnicima iz Velike Britanije biće dozvoljen ulazak uz obavezan dvonedeljni karantin, kao odgovor na nedavnu meru koju je Velika Britanija donela za putnike Evropske Unije.Ograničenja za zemlje van EU postepeno će se ublažavati od 1. jula, saopštili su iz Ministarstva unutrašnjih poslova.Studenti na univerzitetima imaće prioritet pri ulasku u Francusku, bez obzira na zemlju porekla.

Svet

U Norveškoj se ukidaju prazna sedišta na letovima

Avio-kompanije u Norveškoj više neće morati da ostavljaju prazna srednja sedišta na komercijalnim letovima, kazao je norveški ministar za transport Knut Arild Harejde.Kako prenosi portal NorwayToday, prazna sedišta bila su obavezna u ovoj zemlji od 28. aprila, a ministar Harejde je rekao da je odluka sada na avio-kompanijama da li će zahtevati nošenje maski tokom domaćih letova.Dodaje da nova zakonska rešenja koja uređuju to pitanje neće biti usvajana.Norveška nacionalna televizija NRK nedavno je najavila da će ta država uvesti obavezno nošenje maski.U slučaju letova u inostranstvo, važiće pravila Evropske agencije za vazduhoplovnu sigurnost (EASA), tako da bi u nekim slučajevima ipak bilo obavezno nošenje maski, saopštilo je tamošnje ministarstvo saobraćaja.“Trenutno prilagođavamo mere međunarodnim preporukama, pod uslovima da se distanciranje između putnika i ostale predviđene mere sigurnosti i dalje poštuju” dodao je Harejde.On je rekao da avioni imaju odlične sisteme za klimatizaciju, tako da neće biti opasnosti od širenja COVID-19 tokom leta i bez praznih sedišta u sredini.“Avio industrija je trenutno u fazi gde se postepeno olakšavaju mere zaštite. Blokiranje srednjeg sedišta može biti veoma otežavajuće za industriju, i verujemo da se širenje infekcije može ograničiti i bez ove mere, imajući u vidu trenutni stepen zaraženosti” naveo je ministar zdravlja ove zemlje Bent Heje.Ukidanje srednjih sedišta na avionima je mera koje pojedine države zahtevaju od prevoznika, a koje kod avio-kompanija izazivaju negodovanje.Tom merom bi avioni ograničili kapacitet za prevoz putnika za trećinu, čme bi veliki broj letova postao nerentbilan.

Svet

Severna Makedonija neće produžiti vanredno stanje

Vanredno stanje koje je u Severnoj Makedoniji uvedeno zbog pandemije trajaće večeras do ponoći, odlučio je predsednik te zemlje Stevo Pendarovski. On je izjavio da nema potrebe da se ono produži, ali je ostavio mogućnost da se produži za dan-dva, zbog parlametarnih izbora, koji su već odlagani.Predsednik Pendarovski je rekao da nema potrebe da se produži vanredno stanje jer je dobio informacije da je obezbeđeno dovoljno medicinske i zaštitne opreme, a prema njegovim rečima donete su i ekonomske mere za šta postoji pokriće u budžetu.Kako dodaje ni Vlada nije dostavila zahtev za još jedno produženje.Ocenio je da i bez vanarednog stanja mogu da se primenjuju mere za suzbijanje epidemije, kao što su policijski čas i karantin.Odlukom vlade u Skoplju 22. marta odloženi su vanredni parlamentarni izbori koji su bili zakazani za 12. april.Pendarovski je do sada proglasio četiri vanredna stanja - dva od po 30 dana i dva od po po 14.Zbog povećanog broja zaraženih korona virusom, ali i zbog nepoštovanja mera zaštite, u nekim makedonskim gradovima od pretprošlog četvrtka do ponedeljka ponovo je bio uveden policijski čas.

Svet

Tviter želi da ograniči broj ljudi koji dele članke koje nisu pročitali

Tviter pokušava da spreči ljude da dele članke koje nisu pročitali u eksperimentu za koji se nadaju da će „promovisati informisanu diskusiju“ na društvenim mrežama, prenosi britanski Gardijan.Kada korisnici budu delili članak koji prethodno nisu otvorili na Tviteru, izaći će im novi prozor koji će ih podsetiti da članak prvo pročitaju, pre nego što ga podele.„Deljenje članka može izazvati raspravu, pa bi možda trebalo da ga pročitate. Ovim želimo da podstaknemo informisanu diskusiju“, kažu iz Tvitera.Ovaj novi sistem trenutno se testira samo na Android uređajima.Problem korisnika koji dele linkove bez prethodnog čitanja nije nov.Studija iz 2016. godine sa Univerziteta Kolumbija utvrdila je da 59 odsto objavljenih linkova na Tviteru pre deljenja uopšte nije otvarano.Još jedna studija pokazala je da 70 odsto Fejsbuk korisnika pročita samo naslov pre nego što komentariše ili podeli neki članak.Na ovaj način Tviter želi da smanji dezinformisanost i podstakne civilnu i informisanu diskusiju, baziranu na činjenicama. 

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.