Polovini Srbije gužva u stanu

U Evropskoj uniji je tokom 2020. godine 17,8 odsto populacije živelo u prenaseljenoj kući ili stanu, a oko 14 odsto stanovništva EU živi u kućama čiji krov prokišnjava, pokazuju podaci Eurostata. U Srbiji je stopa prenaseljenosti stanova i kuća u 2020. godini iznosila 52,5 odsto.

Kvalitet stanovanja može se meriti na više načina, davanjem odgovora na pitanja da li ljudi žive u prenaseljenoj kući ili stanu, da li im krov prokišnjava, imaju li mogućnost da zagreju kuću, da li tim kućama ili stanovima nedostaju toaleti i tuševi. 

Stopa prenaseljenosti, prema Eurostatu, predstavlja procentat stanovništva koje živi u prenaseljenom domaćinstvu.

Lice živi u prenaseljenom domaćinstvu ako, na primer, to domaćinstvo nema jednu sobu po paru, ako nema jednu sobu za svaku osobu uzrasta 18 godina i više, ili nema jednu sobu po paru samaca istog pola između 12 i 17 godina.

Najveće stope prenaseljenosti stanova i kuća u EU zabeležene su u Rumuniji (45,1 odsto), Letoniji (42,5 odsto), Bugarskoj (35,9 odsto), dok su najmanje stope prenaseljenih domova imali Kipar (2,5 odsto) i Malta (4,2 odsto).

Sa druge strane, 32 odsto populacije Evropske unije živi u nedovoljno naseljenom stanu ili kući.

Suprotnost prenaseljenim kućama i stanovima je nedovoljno zauzet dom za život, što znači da se smatra prevelikim za potrebe domaćinstva koje u njemu živi. 

Jedan od glavnih uzroka što su kuće ili stanovi nedovoljno zauzeti, su starije osobe ili parovi koji ostaju da žive u njima nakon što su im deca odrasla i odselila se.

U Evropskoj uniji u 2020, skoro trećina populacije (32,5 odsto) živela je u nedoovljno zauzetim stanovima, što je udeo koji je skoro konstantan od 2010. godine.

Najveće stope nedovoljno zauzetih kuća ili stanova zabeležene su na Malti (72,5 odsto), Kipru (71,4 odsot) i Irskoj (63,3 odsto). Najmanje stope bile su u Rumuniji (7,1 odsto), Letoniji (10,3 odsto), Grčkoj (11 odsto). 

Problem sa krovom koji prokišnjava imalo je 13,9 odsto populacije, a najviše na Kipru (39,1 odsto), u Portugalu (25,2 odsto), i Sloveniji (20,8 odsto). 

U 2020. u Evropskoj uniji, 8,2 odsto stanovništva nije imalo mogućnost da adekvatno zagreje kuću. Najveće stope zabeležene su u Bugarskoj (27,5 odsto), Litvaniji (23,1 odsto), na Kipru (20,9 odsto), Portugalu (17,5 odsto).

Najmanje stope nemogućnosti adekvatnog grejanja kuća bile su u Austriji (1,5 odsto), Finskoj (1,8 odsto) i Češkoj (2,2 odsto).

U proseku 1,5 odsto populacije Evropske unije nije imalo toalet, tuš ili kadu u 2020, što je najčešće bio slučaj u Rumuniji (21,2 odsto populacije), zatim Bugarskoj i Letoniji (7 odsto), kao i u Litvaniji (6,4 odsto).