Populacija divljih vrsta se od 1970-ih smanjile za 68 odsto

Čovečanstvo i način na koji proizvodimo hranu, energiju i kako finansiramo privredu, istovremeno uništava životne sredine hiljada vrsta životinja, što rezultira drastičnim smanjenjem populacija i pojavom bolesti poput COVID-19, navodi izveštaj Svetske fondacije za prirodu (WWF).

Kako prenosi Euractiv, globalne populacije sisara, ptica, vodozemaca, reptila i riba smanjile su se u proseku za 68 odsto između 1970. i 2016. godine, navodi Indeks žive planete (Living Planet Index).

Taj indeks prati globalne trendove stanja divljih vrsta koristeći podatke nabavljene širom sveta, a trenutno prati 4.392 divlje vrste i 20.811 populacija.

Ovo označava naglo smanjenje divljih vrsta u odnosu na prethodnu verzijju indeksa, objavljenu pre dve godine, gde je navedeno smanjenje divlje životinjske populacije od 60 odsto u periodu između 1970. i 2015. godine.

Gubitak životnih staništa i njegova degradacija, koja uključuje deforestaciju, uglavnom su uzrokovani načinom na koji čovečanstvo proizvodi hranu, dok je poljoprivreda najveći razlog za nagli pad kopnenih populacija.

WWF veruje da isti ekološki gubitak takođe povećava rizik od pandemija, dok Marko Lambertini, generalni direktor WWF International, navodi da je COVID-19 „jasna manifestacija trenutnog odnosa čovečanstva sa prirodom“.

„Ovi nalazi su zastrašujući, i služe kao nagli podsetnik da je zdrava planeta preduslov za zdravo ljudsko društvo, kao i da je evropski Green Deal važniji nego ikad“, rekao je Ester Asin, direktor WWF polisa za Evropu.

On je dodao i da je nedavno predložena Strategija biodiverziteta EU i „Farm to Fork“ inicijativa imaju potencijal za znatne promene i da moraju biti jednoglasno podržane i implementirane od strane država članica i Evropskog parlamenta.

Svetska fondacija za prirodu uopšteno se zalaže za više finansijskih sredstava uloženih u podržanje političkih strategija za ekološko očuvanje.