Populaciju atlantskih morževa ugrožavaju arktički brodovi i eksloatacija nafte

Ruski naučnici su na obalama Karskog mora, koje se inače nalazi na severu te zemlje otkrili ogromno stanište morževa koje je kako tvrde ugroženo topljenjem leda i ljudskim aktivnostima, javlja agencija Rojters.

Izletište, odnosno utočišta gde se morževi okupljaju, razmnožavaju i druže, nalazi se u zabačenom uglu ruskog poluostrva Iamal, a naučnici kažu da su tamo prošlog meseca izbrojali preko 3.000 tih životinja.

Njihovi „splavovi“ se nalaze na plutajućem morskom ledu ili na arktičkim ostrvima, kažu naučnici. Međutim upozoravaju da topliji klimatski ciklusi znače utiču na smanjenje morskog leda, a staništa su ugrožena i istraživanjem ležišta nafte i gasa i sve većom plovidbom arktičkih brodova.

„Ovo izletište je jedinstveno jer se na njemu nalaze i ženski i muški morževi, kao i njihovi mladunci različitog uzrasta“, kaže Aleksander Sokolov, viši arktički istraživač u Ruskoj akademiji nauka.

On je ovo otkriće nazvao „jedinstvenom laboratorijom na otvorenom“.

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) proglasilia je morževe 2016. godine kao vrstu koja je „skoro ugrožena“ i procenila da je ukupan broj odraslih atlantskih morževa u svetu oko 12.500.

Pre nego što je sredinom 20. veka komercijalni lov morževa na međunarodnom nivou zabranjen, postojala je opasnost da se njihova populacija ozbiljno smanji, jer su istrebljivani zbog komercijalne upotrebe njihove masti i kostiju.

Boltunov, , rekao je da je odvoz Iamal-a, koji je prvi put otkriven prošle godine, ali tek pravilno dokumentovan prošlog meseca, pokazao da se populacija atlantskog morža oporavlja.

„Otkriće ovog staništa koje je prvi put pravilno dokumentovano prošle godine pokazuje da se populacija atlantskog morža oporavlja. Želimo da verujemo da je to pozitivan znak“, rekao je Andrej Boltunov iz Istraživačko-ekspedicionog centra za morske sisare.

Prema njegovim rečima, za sada ima premalo informacija za izvlačenje opsežnih zaključaka, ali upozorava i da je seozna leda u Kraskom moru poslednjih decenija postala duža.

Naučnici su uzeli uzorke DNK i na nekoliko jedinki morževa postavili uređaje za satelitsko praćenje, jer žele da prate njihovo kretanje tokom nekoliko meseci.

Boltunov podseća da je bilo potrebno mnogo napora da se utvrdi šta je tu posebnu arktičku plažu učinilo toliko atraktivnom za hiljade morževa i koji bi koraci mogli da se preduzmu u cilju njihove zaštite.