Nemačka Bundesbanka upozorila je na drugi uzastopni kvartal negativnog BDP-a početkom 2024. godine. Kao jedan od faktora navela je ponovljene štrajkove, ali je dodala da ne predviđa trajnu ili tešku recesiju, piše Dojče Vele.

„Oporavka u nemačkoj privredi još nema. U prvom tromesečju 2024. godine aktivnost bi se ponovno mogla blago smanjiti, a s drugim uzastopnim padom privredne aktivnosti nemačka privreda ušla bi u tehničku recesiju“, objavila je Bundesbanka.

Otkako su zbog ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine povećani troškovi za energiju, nemačka privreda oslonjena na industriju sada je četvrti kvartal zaredom s nultim ili negativnim rastom, što opterećuje celu evrozonu.

Moguće je da je Nemačka u recesiji, budući da je inostrana potražnja slaba, potrošači su i dalje na oprezu, a domaća ulaganja koče visoki troškovi zaduživanja. Slaba faza u nemačkoj privredi koja traje od početka ruskog rata protiv Ukrajine, nastaviće, prenosi Reuters.

U četvrtom kvartalu prošle godine sezonski prilagođen realni BDP prema prvim procenama smanjen je za 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, nakon što je u prva tri kvartala 2023. godine gotovo stagnirao, navode u centralnoj banci.

Inostrana potražnja za proizvodima nemačke industrije slabi, a narudžbine se smanjuju.

Kompanije koče investicije, delimično zato što su troškovi finansiranja snažno porasli budući da je Evropska centralna banka podigla kamatne stope na rekordno visoki nivo kako bi zauzdala inflaciju, navodi centralna banka.

Visok nominalni rast plata utiče na kompanije, kao i štrajkovi u ključnim sektorima, poput transporta, posebno u aviosaobraćaju.

Zemaljsko osoblje Lufthanze u sredu stupa u štrajk

Sa druge strane, kako ističu, poremećaji plovidbe u Crvenom moru neće imati značajan uticaj s obzirom na mnoštvo slobodnih kapaciteta u transportu roba i zato što troškovi prevoza čine samo manji deo ukupnog troška roba. 

Japan i Velika Britanija u recesiji

Japanska ekonomija ušla je u recesiju u četvrtom tromesečju 2023. godine pod pritiskom kontinuirano slabe potrošnje domaćinstava, pokazali su podaci Tokija objavljeni protekle nedelje. 

Japanski bruto domaći proizvod (BDP) smanjio se u periodu od oktobra do decembra za sezonski prilagođenih 0,1 posto u odnosu na prehodna tri meseca kada se smanjilo za 0,8 posto, pokazali su zvanični podaci.

Visoka inflacija je smanjila domaću tražnju i privatnu potrošnju.

Lična potrošnja, koja čini više od polovine japanske privredne aktivnosti, smanjila se za 0,2 odsto, budući da su sve veći troškovi života i toplo vreme odvratili građane od odlaska u restorane i kupovine zimske odeće.

Ministar ekonomije Yoshitaka Shindo izjavio je da plate moraju da rastu da bi se podstakla potrošnja. 

Ekonomski pad Japana povezan je sa smanjenjem populacije, tvrdi Pol Donovan, glavni ekonomista UBS Global velt menadžmenta, piše CNN.

Stanovništvo Japana je u 2022. godini smanjeno za 800.000, što je 14. uzastopna godina pada.

“To ograničava sposobnost zemlje da raste jer to znači da „manje ljudi proizvodi i konzumira manje stvari“, objašnjava Donovan.

I ekonomija Velike Britanije je, prema preliminarnim procenama, krajem prošle godine ušla u tehničku recesiju nakon kvartalnog pada od 0,3 odsto u četvrtom tromesečju 2023. godine, objavila je britanska Kancelarija za nacionalnu statistiku.

Britanska privreda je u prethodnom kvartalu pala za 0,1 odsto u trećem tromesečju prošle godine, tako da je i ta ekonomija u padu dva kvartala zaredom.