Pravo stanje nenaplativih kredita znaće se u drugoj polovini 2021. godine

Zahvaljujući državnim merama podrške u većini zemalja istočne, centralne i jugoistočne Evrope zabeleženo je međugodišnje smanjenje loših kredita, ali pravo stanje ovih nenaplativih kredita znaće se u drugoj polovini 2021. godine, kada te mere počnu da ističu, prenosi portal Biznis i finansije.

Obim loših kredita (NPL) je uprkos korona krizi nastavio da pada u prvoj polovini ove godine, a u Srbiji je zabeleženo međugodišnje smanjenje loših kredita za 18 odsto.

Međutim, pravi uticaj krize na novi talas NPL biće očigledan u drugoj polovini 2021. godine, kada počnu da ističu državne mere za podršku privredi, kao što su moratorijumi na plaćanja i umanjenje poreza.

Mere koje su preduzele vlade radi ublažavanja posledica pandemije, sprečile su privremeno i porast nenaplativih kredita kod preduzeća koja se suočavaju sa nelikvidnošću izazvanom aktuelnim poremećajima na tržištu. 

Ove mere su odložile i negativne efekte na kvalitet aktive banaka, navodi se u NPL Monitoru Vienna Initiative, koji analizira loše kredite u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope.

Prema istom izvoru, količina nenaplativih kredita je zabeležila pad od 8,9 odsto u posmatranim evropskim regionima tokom 12 meseci, zaključno sa junom 2020. godine, dostigavši iznos od 33 milijarde evra. 

Većina analiziranih zemalja je imala međugodišnje smanjenje loših kredita više od 10 odsto: Mađarska (-35,3 odsto), Letonija (-31,3 odsto), Albanija (-25,3 odsto), Slovenija (-22,8 odsto), Hrvatska (-22, odsto), Srbija (-18 odsto, Bosna i Hercegovina (-13,7 odsto), Litvanija (-12,4 odsto) i Češka (-10,3 odsto).

Samo četiri zemlje su zabeležile povećanje obima nenaplativih kredita: Crna Gora (0,2 milijarde evra; 15,4 odsto), Estonija (0,1 milijardu evra; 11,9 odsto), Kosovo (0,1 milijardu evra; 10,2 odsto) i Slovačka Republika (1,9 milijardi evra; 2,4 odsto).

I dalje se ne zna koji će biti najpovoljniji momenat za prodaju NPL.

Učinak krize na novi talas nenaplativih kredita će varirati od zemlje do zemlje, u zavosnosti od toga koliko će vlade efikasno upravljati krizom, uključujući i brzinu vakcinisanja stanovništva, ocenjuje se u izveštaju. 

Istovremeno, prodaja nenaplativih kredita će najverovatnije i dalje biti najvažnija u strategijama razduživanja banaka u istoćnoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

U izveštaju se ocenjuje da u mnogim analiziranim zemljama tržište NPL dobro funkcioniše, ukljućujući i regionalne investitore koji ulažu u nenaplative kredite. Iako je većina njih u ovom trenutku uzdržana, postoje naznake da će kretanja u ovom segmentu tržišta biti pozitivnija u sledećoj godini, jer se kapital za te namene ne seli iz regiona.

Banke su, takođe, spremne da ponovo pokrenu procedure za prodaju loših kredita, ali je i dalje neizvesno kada će biti dobar momenat za prodaju, zaključuje se u izveštaju.