Preminuo Mihail Kalašnjikov

Čuveni ruski konstruktor oružja Mihail Kalašnjikov (95) preminuo je danas u bolnici u Moskvi, u koju je prošlog meseca primljen zbog unutrašnjeg krvarenja.

Kalašnjikov će ostati upamćen kao izumitelj najpopularnije automatske puške koja je nazvana njegovim prezimenom i koja je, od 1947. godine, kada je nastala, proizvedena u 70 miliona primeraka.

Mihail Kalašnjikov umro je u bolnici u Iževsku, glavnom gradu ruske republike Udmurtije, rekao je portparol njenog predsednika, Viktor Čulkov. 

Čulkov nije naveo uzrok smrti Kalašnjikova, koji je prethodnih mesec dana bio u bolnici zbog neutvrdjenih zdravstvenih problema. 

Automat „Kalašnjikov” u zvaničnoj upotrebi je u više od 100 država sveta, a njegov konstruktor je jedina osoba koja je istovremeno odlikovana priznanjem „Heroj Rusije” i dva puta priznanjem „Heroj socijalističkog rada”. 

Iako nije posebno prezicna, njena jednostavnost i ubojitost su za primer: funkcioniše i u vlažnim i u pustinjskim uslovima, za razliku od mnogo sofisticiranijeg oružja, poput američke puške M-16. 

„Tokom Vijetnamskog rata, američki vojnici bi bacali svoje M-16 puške, i od mrtvih vijetnamskih vojnika uzimali AK-47 i metke“, rekao je Kalašnjikov u julu 2007. na ceremoniji obeležavanja 60. godišnjice te puške. 

To što je pogodna i za borbe u džungli i u pustinji, učinilo ju je idealnom za pobunjenike iz Trećeg sveta, koji su imali podršku Sovjetskog Saveza, a Moskva nije samo distribuirala Kalašnjikov, već je dala licencu za njegovu proizvodnju u oko 30 zemalja. 

Status Kalašnjikova među revolucionarima i borcima za nacionalno oslobođenje oličen je na zastavi Mozambika. 

Kalašnjikov, rođen u seljačkoj porodici u Sibiru, počeo je svoj radni vek kao službenik na železnici. Pošto se 1938. priključio Crvenoj armiji, dar za mehaniku je pokazao izumevši nekoliko modifikacija sovjetskih tenkova.

Trenutak koji je bitno odredio njegov budući pravac u životu bila je bitka u Brjansku 1941. protiv nacističkih snaga, kada je jedna raketa pogodila njegov tenk. Dok se oporavljao od rana u bolnici, Kalašnjikov je maštao o superiornoj automatskoj puški koju je video kod nacista. Ti snovi su postali stvarnost pet godina kasnije. 

„Možete da okrivite nacističke Nemce što sam postao konstruktor pušaka. Oduvek sam želeo da pravim poljoprivredne mašine“, rekao je Kalašnjikov. 

Priznanje mu je 2007. odao i predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je rekao da je „puška Kalašnjikov simbol kreativnog genija ruskog naroda“. 

Kalašnjikov je tokom života dobio brojne nagrade, od Heroja socijalističkog rada i Lenjinovog ordena, do Staljinove nagrade. Ali, s obzirom da nikad nije patentitaro svoj izum, nije se obogatio. 

„U to vreme u našoj zemlji nije se postavljalo pitanje patentiranja izuma. Radili smo za socijalističko društvo, za dobro naroda, zbog čega nikad nisam zažalio“, rekao je svojevremeno. 

On je nastavio da radi i u svojim kasnim osamdesetim kao glavni konstruktor u kompaniji Izmaš, koja je prva počela da pravi AK-47. 

To što je izumeo „Avtomat Kalašnjikov“ i činjenica da je ta puška znatno doprinela krvoprolićima širom sveta, nikad ga nije posebno uznemiravala. 

„Dobro spavam. Političari su ti koje treba kriviti za neuspeh da postignu sporazume i zaobiđu nasilje“, rekao je on 2007. 

Iako nikada završio gimnaziju, Kalašnjikov je postigao izuzetan i trajan podvig inženjerstva još u dvadesetim godinama. 

Rođen 10. novembra 1919. godine u selu Kurji u Altajskom kraju. Karijeru započeo u železnici, gde je imao prilike mnogo da nauči o mehanici.