Prelazak sa Windows 10 na Windows 11 mogao bi imati neočekivane posledice na globalnom nivou, u pogledu upravljanja elektronskim otpadom. Prema najnovijem istraživanju koje je sprovela konsultantska kuća Canalys, čak 240 miliona personalnih računara moglo biti izbačeno iz upotrebe zbog nekompatibilnosti sa novim zahtevima koje postavlja Windows 11, piše ITPro.
Ova situacija postavlja pitanje odgovornosti proizvođača hardvera i softvera u kontekstu produžetka veka trajanja elektronskih uređaja.
Microsoft, kao glavni akter u ovom procesu, kritikovan je zbog svojih standarda kompatibilnosti za Windows 11.
Naime, novi operativni sistem zahteva procesor od najmanje 1 GHz, minimum 4 GB RAM-a i najmanje 64 GB prostora za skladištenje, što mnogi postojeći uređaji neće moći da ispune.
Zabrinutost nije samo u tehnološkom aspektu, već i u ekološkom. Veliki broj uređaja koji bi mogli biti povučeni iz upotrebe, uprkos tome što su u dobrom stanju, predstavljaju potencijalnu opasnost za okolinu.
S obzirom na to da neće biti kompatibilni sa novom verzijom operativnog sistema, njihova vrednost za reciklažu i dalju upotrebu dramatično opada.
To dovodi do rizika da veliki broj ovih uređaja završi na deponijama, čime se dodatno opterećuje već ugrožen globalni ekosistem.
Pored ekoloških implikacija, postoji i ekonomski aspekt ovog problema. Organizacije i preduzeća, suočeni sa izazovnim ekonomskim uslovima, mogli bi se naći u teškoj situaciji gde će morati da ulažu u nove uređaje umesto da iskoriste postojeće resurse.
Ovo bi moglo imati značajan uticaj na IT budžete i operativne troškove, posebno u trenutku kada su finansijski resursi ograničeni.
Canalys naglašava potrebu za promenom pristupa od strane proizvođača hardvera i softvera, ukazujući na značaj maksimiziranja upotrebljivog veka proizvoda.
Proizvođačima bi trajnost, popravljivost i reciklabilnost trebalo da budu ključni aspekti u dizajniranju uređaja, dok bi dobavljači operativnih sistema trebalo da osiguraju da ovi uređaji ostanu upotrebljivi i sigurni što je duže moguće.
Trenutno, nedostatak striktnih regulatornih standarda doprinosi odsustvu podsticaja za promenu postojećih praksi u ovom sektoru.