Programeri pretrpani poslovima koji ih ometaju u kodiranju

Programeri u Americi se u proseku bave pisanjem programa (kodiranjem) svega oko 52 minuta dnevno, odnosno oko četiri sata i 21 minut tokom svoje radne nedelje, prenosi portal Software.

Do ovih podataka došlo se na osnovu ankete sprovedene među 250.000 programera u svetu, u desetak država.

Ako programeri provode manje od sat vremena dnevno kodirajući na poslu, postavlja se logično pitanje, gde ide ostatak njihovog vremena?

Dan programera se tiče mnogih drugih aktivnosti, kao što su planiranje, dokumentacija, prisustvo sastancima, kao i saradnja sa ostalim kolegama.

Vreme kodiranja inače se definiše kao vreme koje je provedeno na aktivnom pisanju ili uređivanju koda za određeni program.

Do ovih nalaza se došlo anketiranjem programera, koji ocenjuju da se često suočavaju sa ograničenjima na poslu, koja ih sprečavaju da svoje radno vreme pre svega koriste za pisanje programa.

Kako se dodaje, programeri troše dodatno 41 minut dnevno na proveru softvera, odnosno čitanje koda, pregled zahteva za povlačenje i pregled dokumentacije. ‍

Programeri u razvijenim zemljama, Italiji, Francuskoj i Japanu provode najviše vremena dnevno troše na aktivno kodiranje.

Programeri se ometaju prekidima i sastancima, u koja spadaju i neefikasna sredstva za rad.

U analizi deset zemalja koje je Međunarodni monetarni fond (MMF) kategorisao kao tržišta u razvoju, navodi se da programeri na Tajlandu, Turskoj i Brazilu takođe troše najviše vremena na kodiranje.

Tokom radne nedelje, programersko kodiranje dostiže vrhunac u sredu, kada programeri kodiraju prosečno 55 minuta, a pada na 46 minuta u petak.

Petak je inače najmanje popularan radni dan za kodiranje, a većina programera nastavlja sa kodiranjem tokom vikenda, kada rade u proseku oko 18 minuta.

Dodaje se da samo oko deset odsto programera provodi više od dva sata dnevno na kodiranje, uključujući i vikend, a oko 40 odsto programera troši više od jednog sata dnevno na kodiranje.

Kao doba dana koje je najpopularnije za tu vrstu posla navodi se kasno poslepodne, između 14 i 17 sati.

Jutro je rezervisano za sastanke i druge kancelarijske poslove koje treba obaviti.

Kako se navodi, kompanije koje nailaze na probleme, treba da otkriju šta blokira programere, kao i da utvrde da li su to sastanci ili neefikasni procesi pregleda.