Prosečni Evropljanin na poreze daje trećinu plate

Prema podacima američke „Poreske fondacije“, evropski radnici su sa prosečnom platom su 2022. godine izdvajali jednu trećinu svoje zarade za poreze. Među evropskim zemljama, najviši porezi su u Danskoj i Austriji, a najmanji u balkanskim zemljama.

Porezi se značajno razlikuju širom Evrope, a ta opterećenja veća su za radnike u zapadnoevropskim, razvijenijim državama, preneo je Euronews.

Kako se dodaje, države koje imaju najveći porez na dohodak su Danska (55,9 odsto), Austrija (55 odsto), Portugal (53 odsto), Švedska (52,3 odsto) i Belgija (50 odsto).

S druge strane, najmanji porezi na dohodak (od tačno deset odsto) beleže se u Rumuniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i na Kosovu.

DANCI RADO PLAĆAJU POREZ

Iznenađujuće je to što velikom broju Danaca ne smeta to što plaćaju veliki porez na dohodak. Zapravo, to smatraju ulaganjem u kolektivnu budućnost države i društva ili načinom da se osigura određeni kvalitet života.

Danska je u prošlogodišnjem Svjetskom izveštaju o sreći četvrtu godinu zaredom rangirana kao druga najsrećnija zemlja na svetu.

Velikim porezima se postiže da svaki pojedinac ima jednake mogućnosti, a čime se značajno smanjuju ekonomska i socijalna opterećenja.

Kako se podseća, visoko obrazovanje uglavnom je besplatno, a podrška se nastavlja i na radnom mestu, gde zaposleni imaju pravo na 52 sedmice roditeljskog odsustva, od čega 32 sedmice plaća država.

Danskim modelom tržišta rada, nazvanim „fleksigurnost“, omogućava se fleksibilnost poslodavcima i sigurnost radnicima.

MANJI SU POREZI NA JUGOISTOKU EVROPE

Dodaje se da su niže poreske stope na jugoistoku Evrope, što se odnosi i na Bosnu i Hercegovinu, način da se privuku investicije.

Smatra se da je reč o zemljama s jeftinijom radnom snagom, nižim troškovima proizvodnje i neiskorišćenim mogućnostima. Neke od država na jugoistoku kontinenta imaju najbrže rastuće ekonomije.

Međutim, pojedine države, među kojima je Rumunija, pokušavaju povećati poreze za zaposlene u softverskom sektoru.

Osim toga, nastoji se ukinuti oslobađanje od plaćanja zdravstvenog osiguranja u građevinskom, prehrambenom i poljoprivrednom sektoru kako bi se povećali poreski prihodi.