‘Reporteri bez granica’ tužili nemačku službu BND zbog prisluškivanja

Organizacija za zaštitu novinara Reporteri bez granica podigla je tužbu protiv BND-a. Sumnja se da su na meti Nemačke tajne službe bili i novinari, a sve u sklopu tzv. strateške kontrole telekomunikacija.

Novinari spadaju u kategoriju zanimanja koja rade sa tajnama. Oni su dakle u istoj grupi sa advokatima, lekarima i sveštenicima. Svima njima je zajedničko da moraju da – čuvaju tajne. U protivnom, novinari bi teško mogli da dođu do poverljivih informacija koje same po sebi često predstavljaju opasnost po izvor. Zato se nevladina organizacija Reporteri bez granica brine o tome da oni širom sveta mogu da rade pod zaštitom. I zato ta organizacija neprestano zvoni na uzbunu kada se spomene pojam prismotra.

Bez obzira na to da li je reč o dugotrajnom čuvanju podataka ili o ciljanom nadzoru računara od strane specijalnih programa, svaki oblik tehnički mogućeg prisluškivanja predstavlja opasnost po novinare i njihov rad. 

Ukoliko Savezni upravni sud u Lajpcigu danas odluči u korist Reportera bez granica, ta opasnost će biti bar nešto manja. 

O čemu se zapravo radi? 

Reporteri bez granica podigli su tužbu protiv Nemačke obaveštajne službe (BND) zbog toga što postoji mogućnost da su novinari postali žrtve nedozvoljenog prisluškivanja, u sklopu tzv. strateške kontrole telekomunikacija.

Reporteri bez granica pozivaju se na jedan dokument parlamentarnog Kontrolnog odbora, prema kojem je BND širom sveta, a uz pomoć različitih pojmova, proveravao elektronsku poštu. Kontrolisano je čak 15.000 i-mejlova. 

Direktor Reportera bez granica Kristijan Mir polazi od toga da su među pročitanim, tj. kontrolisanim mejlovima bili i oni njegove organizacije koja intenzivno komunicira sa različitim partnerima.

Mir strahuje i za bezbednost kolega u inostranstvu. Radi se komunikaciji sa osetljivim partnerima u zemljama u kojima sloboda medija nije baš u najboljem položaju – poput Rusije, Saudijske Arabije, kao i celokupnog Bliskog i Srednjeg Istoka. 

Sva ta područja su takođe i u centru pažnje BND-a, pa je, tvrdi Mir, vrlo verovatno da se i korespondencija Reportera bez granica našla na udaru špijunaže koja bi pre svega trebalo da služi zaštiti nemačkih vojnika u inostranstvu ili odbrani od kiber-napada.

Nemački ured za zaštitu ustavnog poretka, optužuje pre svega Rusiju da stoji iza kiber-napada u virtuelnom svetu. 

Informacije tj. špijunaža BND, mogla bi dakle da bude korisna i širim društvenim faktorima od vojnih. 

Reporteri bez granica to ne poriču, ali oni istovremeno traže bolju pravnu sigurnost, tj. konkretnije zakone, kada je u pitanju špijunaža povezana s masovnim prikupljanjem podataka.

Ukoliko sud danas odluči u korist Reportera bez granica, to bi moglo da po BND-u ima dalekosežne posledice, naročito kada se radi o obavezi pružanja informacija pogođenim subjektima. 

„Nama je stalo do toga da postignemo više transparentnosti i bolju zaštitu novinara“, kaže Mir i ponavlja da Reporteri bez granica rade u interesu kolega u čitavom svetu.