Rusija će kao dominantan izvoznik žitarica i ove godine određivati cenu pšenice na svetskom tržištu. Tome dodatno doprinosi rodna godina i višak zaliha pšenice koje su toj zemlji ostale od prošle godine.
Žetva pšenice u Rusiji nije daleko od prošlogodišnjih rekordnih rezultata, a Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) procenilo je da se novembarski obim žetve u Risiji povećao za 5 miliona na 90 miliona tona (ne računajući Krim), preneo je nemački portal Agrar Heute.
Analitičari ruske kompanije SovEcon nedavno su očekivali da će ruska žetva pšenice biti 91,6 miliona tona. Poljoprivredna konsultantska kompanija IKAR procenila je 92 miliona tona, a logistički gigant Rusagrotrans procenjuje proizvodnju na 92,9 miliona tona.
Krajem oktobra i rusko ministarstvo poljoprivrede značajno je povećalo prognozu za žetvu žitarica 2023. godine na 140 miliona tona, uključujući 93 miliona tona pšenice.
Potpredsednica ruske vlade Viktorija Abramčenko potvrdila je za agenciju TASS prognozu ukupne žetve žitarica od 140 miliona tona. Ranije je Ministarstvo poljoprivrede procenilo žetvu žitarica 2023. na 123 miliona tona, uključujući 78 miliona tona pšenice.
Međutim, još važniji podatak za svetska tržišta i razvoj cena žitarica je mogući obim izvoza Rusije koji je prošle godine bio na maksimumu od 35 miliona tona pšenice.
Ove godine USDA čak očekuje novi rekord izvoza od 37,5 miliona tona ruske pšenice, zbog velikih zaliha iz prethodne godine. Ova ogromna količina preplavljuje globalna tržišta i vrši veliki pritisak na globalne izvozne cene – iako su drugi veliki „top“ izvoznici, kao što su Australija i Kanada, imali dobru žetvu.
Ponovo se pominje mogućnost izvoza ukrajinskog žita preko Dunava
Ukrajina će, kako se dodaje, takođe teško prodati svoju pšenicu na svetskom tržištu 2023. godine, uprkos boljoj žetvi nego prošle godine. Analitičari kažu kako je jedina zemlja koja je u prošlosti bila u stanju da drži korak sa Rusijom u vezi sa cenom žita bila Ukrajina, ali da to više nije moguće.
Egipat i Turska su poslednjih godina najveći uvoznici ruske pšenice. Ove dve zemlje su činile oko 40 odsto ruskog izvoza pšenice. Egipat je 80 odsto žitarica uvozio iz Rusije i Ukrajine.
Turska melje rusku pšenicu u brašno za izvoz na Bliski istok, u Afriku i Aziju, a Iran i Sirija su takođe veliki kupci ruske pšenice.
U prva tri meseca tekuće godine, Rusija je činila 28 odsto globalnog izvoza pšenice, u poređenju sa 21 odsto prošle godine, kažu analitičari.
Najveći kupac ruske pšenice je Egipat sa dva miliona tona. Rusija je ponudila posebne cene toj zemlji, koji takođe kupuje ukrajinsku pšenicu.
Drugi najveći kupac bila je Turska sa 1,85 miliona tona. Iran je pao na treće mesto na rang listi najvažnijih uvoznika ruske pšenice od 1,8 miliona tona pšenice, ansuprot 2,4 miliona tona u prethodnoj godini.
Zemlje sa velikom potrošnjom hleba, kako se dodaje, najviše zavise od ruske pšenice, poput Pakistana ili Šri Lanke, Alžir, Maroko.
Pšenica nije osnovna hrana u većini zemalja Afrike, ali je važan dodatni izvor kalorija u mnogim zemljama, posebno u urbanim centrima gde nestašica hleba može brzo da dovede do uličnih nereda.
Sa 3,9 miliona tona u periodu 2022-2023, ruska pšenica je činila oko 20 odsto uvoza pšenice u podsaharskoj Africi. Ruski predsednik Vladimir Putin je u međuvremenu rekao da će Rusija ispuniti obećanje koje je dao nakon propasti sporazuma o žitu i obezbediti besplatne isporuke za šest afričkih zemalja.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Španija je danas kaznila pet niskobudžetnih aviokompanija sa ukupno 179 miliona evra zbog loše prakse uključujući naplaćivanje ručnog prtljaga.Kazna za svaku od njih je izračunata na osnovu "nezakonitog ...
Elektroprivreda Crne Gore potpisala je ugovor o gradnji svog prvog vetroparka – Gvozd, snage 54,6 MW, sa kompanijom Nordex, i ujedno postavila kamen temeljac za njegovu gradnju.Gvozd je prvi veliki proiz...
MOL Group i kazahstanska nacionalna naftna kompanija KazMunayGas (KMG) potpisale su sporazum o saradnji s ciljem zajedničkog istraživanja mogućnosti u sektoru nafte, gasa i petrohemije. Ovaj sporazum se osla...
Iz projekta "Mladi u biznisu" Evropske banke za obnovu i razvoj do sada je mladim preduzetnicima na Zapadnom Balkanu odobreno 1.700 kredita, vrednih ukupno 19,3 miliona evra, rečeno je na konferenciji održan...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
