Rusija vratila poslednju ratu ogromnog duga koji je nasledila od SSSR-a

Rusija je vratila i poslednju ratu ogromnog duga koji je nasledila od SSSR-a u iznosu od 104,5 milijardi dolara.

Ruska Federacija je posle raspada Sovjetskog Saveza morala da napravi novu strategiju finansiranja, ali i vraćanja milijardi dolara koje je SSSR dugovao drugim zemljama.

Ministarstvo finansija Ruske Federacije objavilo je da su u avgustu vraćeni poslednji preostali spoljni dugovi koji su nasleđeni od SSSR-a.

Ministarstvo je uplatilo 125,2 miliona dolara BiH za robu koju je SSSR uvozio iz Jugoslavije, a nije platio. Tako je stavljena tačka na veliki problem savremene Rusije.

Obaveze vraćanja dugova SSSR-a u početku su bile raspoređene na sve republike, ali su se sve one 1993. godine odrekle sovjetskih spoljnih aktiva u korist Rusije, a samim tim i oslobodile se obaveze da plaćaju sovjetske dugove.

Kada je krajem 20. i početkom 21. veka cena nafte skočila, Moskva je postepeno počela da se izvlači iz dugova.

Sovjetski Savez je intenzivno pozajmljivao novac od drugih zemalja za kupovinu zapadne opreme i farmaceutskih proizvoda, kao i za svakodnevno popunjavanje budžeta, objašnjava direktor Centra za razvoj inovacionog biznisa i preduzetništva Aleksej Mihejev.

Ti dugovi su počeli da rastu tokom osamdesetih godina prošlog veka, kada je cena nafte pala i zemlja morala da podrži neefikasnu ekonomiju i ujedno pomaže drugim komunističkim režimima u celom svetu.

Osim stranih kredita, ukupan dug je podrazumevao i obveznice u nacionalnoj valuti, obveznice banke Vnješekonombank, kao i kredite dobijene od Londonskog kluba poverilaca. Sovjetski budžet nije bio dovoljno veliki da pokrije sve te dugove, tako da ih je posle raspada zemlje nasledila Rusija.

Najveći deo duga bila je suma od 47,6 milijardi dolara, što je bio dug partnerima iz Pariskog kluba poverilaca.