Ruska ekonomija pregrejana ratom će se boriti za rast u miru

Tokom poslednje tri godine, predsednik Vladimir Putin se često hvalio da je ruska ekonomija prkosila strašnim prognozama nakon njegove invazije na Ukrajinu 2022. Bruto domaći proizvod (BDP) se smanjio za 1,2 odsto te godine, ali se vratio na zdravih 3,6 odsto u 2023. i 2024. godini, prema Međunarodnom monetarnom fondu. Međutim, prividna otpornost je iluzorna. Putin je izgradio pregrejanu ratnu ekonomiju. Povratak u normalu može značiti teško sletanje, piše Rojters.

Kraj razornog ruskog rata u Ukrajini nije neizbežan, uprkos 30-dnevnom predlogu o prekidu vatre koji su Kijev i Sjedinjene Države iznele prošle nedelje.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da planira da razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u utorak o okončanju rata u Ukrajini, nakon pozitivnih razgovora između američkih i ruskih zvaničnika u Moskvi.

„Želimo da vidimo da li možemo da dovedemo taj rat do kraja“, rekao je Tramp novinarima. „Možda možemo, možda ne možemo, ali mislim da imamo veoma dobre šanse“.

I svako buduće primirje možda neće dovesti do ekonomije manje fokusirane na odbranu. Vojna potrošnja čini osam odsto BDP-a i 40 odsto budžeta savezne vlade, ako pogledamo zvanične brojke koje čak i ne obuhvataju svu potrošnju u vezi sa odbranom. Ti brojevi se neće mnogo smanjiti ako Putin bude smatrao da je kraj neprijateljstava privremeni ili iskoristi primirje da prikupi resurse za buduće napade na istočnu Evropu.

Pokušaj da se ekonomija vrati u normalu bi ipak stvorila dva problema za Putina. Prvi bi proizašao iz višegodišnjeg buma kreditiranja velikih banaka poput Sberbanke i VTB banke. Korporativni krediti su porasli za 18 odsto i 2023. i 2024. godine, uprkos sve višim kamatnim stopama jer je guverner Banke Rusije Elvira Nabiulina uzalud pokušavala da zaustavi inflaciju. Referentna stopa centralne banke, koja sada iznosi 21 odsto, trebalo je u teoriji da spreči takav procvat kreditiranja. Od 2022. godine, međutim, banke su po zakonu obavezne da finansiraju preduzeća iz sektora odbrane po subvencionisanim stopama. Poljoprivredne i građevinske firme su takođe podigle dugove po preferencijalnim uslovima, kao i neki zajmoprimci stambenih hipoteka. Prema podacima Banke Rusije, preferencijalni krediti sada čine oko 16 odsto ukupnog portfelja banaka. To povećava izglede za talas posleratnog neplaćanja ako potrošnja na odbranu padne i ekonomija se uspori.

Visoke stope su barem omogućile državnoj Sberbanci i banci VTB da zarade. Prošle godine su zabeležili ogroman profit od 18 milijardi dolara, odnosno 6 milijardi dolara. Ali ukupna stopa adekvatnosti kapitala sektora pala je za 2 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu na 12,5 odsto na kraju 2024. godine, upozorila je Nabiulina prošlog meseca. Implikacija je da banke, uprkos ogromnim profitima, daju pozajmice dovoljno brzo da isprazne svoje rezerve kapitala u bilansu stanja.

Drugi problem sa kojim bi se Putin susreo na putu ka manje militarizovanoj ekonomiji potiče od pogoršanja ruske demografije. Hronični nedostatak radnika dobrim delom objašnjava nisku stopu nezaposlenosti u Rusiji od oko 2 odsto. Civilna industrija radi sa jedva 80 odsto kapaciteta zbog nedostatka radne snage, dok je 1,6 miliona radnih mesta nepopunjeno, prenose zvanični mediji. Do 2030. nedostatak radnika mogao bi da dostigne 2 do 4 miliona ljudi, prema ruskom izveštaju u kome se citira moskovska konsultantska kuća Iakov and Partners.

Smanjenje vojnih operacija i slanje vojnika kući trebalo bi da pomogne u teoriji. Međutim, ruska radna snaga se svake godine smanjuje za oko milion ljudi zbog užasne demografije, primećuje Janis Kluge, ekonomista Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove. Štaviše, dodaje, vojnici koji se vraćaju i 600.000 radnika angažovanih u vojnom sektoru u poslednje tri godine teško bi dobili posao. Oni često potiču iz najsiromašnijih regiona zemlje i nemaju veštine potrebne za civilnu ekonomiju.

Smanjenje veličine vojske pomoglo bi centralnoj banci u njenoj borbi protiv inflacije. Porast cena je delimično podstaknut izdašnim državnim nadoknadama za vojnike po ugovoru, bonusima za regrutaciju i sve višim podsticajima kako se broj voljnih regruta smanjuje. Rusija je direktno potrošila između 16 i 23 milijarde dolara na nove regrute, procenjuje Aleksandra Prokopenko iz Centra za Evroaziju Karnegi Rusija. Ta cifra uključuje šeme obeštećenja za ranjene i porodice poginulih. Problem je u tome što Putin ne namerava da smanji svoju vojsku. U septembru je naredio da se vojska poveća za 180.000 vojnika na 1,5 miliona aktivnih vojnika, što će je učiniti drugom po veličini u svetu posle Kine. A kada Rusija prestane da se bori, vojne fabrike bi morale da nastave da rade kako bi popravila štetu koju je nanela Ukrajina.

Teško sletanje (nagli pad u ekonomiji) posle mira bi imalo malo olakšanja za Kremlj. Američka vlada proučava načine da ukine sankcije ruskom energetskom sektoru, javio je Rojters pozivajući se na dva izvora upoznata s tim. Ali Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo neće slediti njihov primer, barem dok Rusija više ne bude doživljavana kao pretnja. Evropske kompanije neće žuriti nazad u Rusiju. Moskva je takođe izgubila svoje najbliže veliko tržište za naftu i gas i ne može da računa da će verovatno budući nemački kancelar Fridrih Merc ponovo otvoriti tokove.

Čak i uz rat koji besni, ekonomija već usporava. MMF očekuje rast od 1,3 odsto ove godine i 1,2 odsto u 2026. Ekonomista Elina Ribakova je opisala Rusiju kao ekonomiju koja „trči okolo na kokainu“. Odbacivanje štetne navike će biti bolno.

Tramp nudi spas za rusku ekonomiju izmučenu trogodišnjim ratom