SAD i Rusija traže način za obnavljanje protoka ruskog gasa u Evropu

U vreme zahladnelih odnosa u energetici Evrope sa Rusijom, zvaničnici iz Vašingtona i Moskve razgovarali su o tome da SAD pomognu u oživljavanju prodaje ruskog gasa „starom kontinentu“, reklo je osam izvora upoznatih sa razgovorima za Rojters.

Evropa je smanjila uvoz ruskog gasa nakon invazije Moskve na Ukrajinu 2022. godine, što je dovelo do toga da ruski izvoznik Gasprom objavi gubitak od sedam milijardi dolara sledeće godine.

Izvori bliski bilateralnim razgovorima Rusije i SAD rekli su da bi vraćanje uloge koju je Moskva imala na tržištu gasa Evropske unije moglo pomoći u učvršćivanju mirovnog sporazuma sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Iako je veliki deo Evrope tražio alternativno snabdevanje, neki kupci su ostali privrženi Rusiji, a predstavnici industrijskog sektora kažu da bi se više njih moglo vratiti kupovini od Gasproma kada se postigne mirovni sporazum.

Što se tiče Rusije, ništa nije jače pogodilo njenu ekonomiju od gubitka većeg dela evropskog tržišta gasa pre tri godine.

Rusija sada snabdeva 19 odsto evropske potražnje, u odnosu na 40 odsto, uglavnom tečnim prirodnim gasom, a deo se transportuje preko Turske duž gasovoda Turski tok.

Uključivanje SAD u obnovu trgovinskih veza u Evropi koristilo bi i Vašingtonu, dajući mu vidljivost, a moguće i izvesnu kontrolu nad količinom ruskog gasa koja odlazi u EU, rekla su dva diplomatska izvora i izvor iz Bele kuće.

Od 2022. godine, Evropa se okrenula drugim dobavljačima gasa, uključujući američki izvoz tečnog prirodnog gasa.

Američki izaslanik Stiv Vitkof i Putinov investicioni izaslanik Kiril Dmitrijev razgovarali su o gasu u okviru mirovnih pregovora za Ukrajinu, rekla su dva od osam izvora.

Vitkofov portparol je odbio da komentariše kada su ga pitali da li je razgovarao o pitanju izvoza ruskog gasa u Evropu.

„Trenutno nema takvih razgovora“, rekao je u saopštenju za Rojters ruski Fond za direktna ulaganja, na čijem je čelu Dmitrijev.

Gasprom bi razmotrio prodaju gasa Evropi ako bi novi vlasnik preuzeo kontrolu nad gasnom mrežom između Rusije i Evrope, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov francuskom časopisu Le Point u aprilu.

Na ruti koja prelazi Baltičko more, Gasprom kontroliše dva blizanačka gasovoda Severni tok 1 i 2, koje podržavaju evropske firme koje imaju udele u njemu.

Moskva je spremna da trguje svojim gasom i zna da neke evropske zemlje i dalje žele da ga kupe, rekao je Peskov u intervjuu za Le Point. „Postoji prodavac gasa, postoje potencijalni kupci“, rekao je Peskov novinarima u aprilu.

Zemlje koje i dalje kupuju uključuju Mađarsku i Slovačku, koje dobijaju gas preko gasovoda Turski tok. Belgija, Francuska, Holandija i Španija dobijaju tečni prirodni gas od ruskog Novateka po dugoročnim ugovorima.

Što se tiče načina na koji bi se Amerikanci mogli uključiti, pet izvora je reklo da se u dosadašnjim razgovorima razgovaralo o tome da američki investitori preuzmu udeo u gasovodu Severni tok koji povezuje Rusiju i Nemačku, ili u gasovodu koji prelazi Ukrajinu, ili u samom Gaspromu. Američke firme bi takođe mogle da posluže kao kupci, kupujući gas od Gasproma i isporučujući ga u Evropu, uključujući i Nemačku, rekli su izvori. Dva izvora su rekla da su diplomatski razgovori u kojima učestvuju potencijalni američki investitori takođe razmatrali ideju da američki kupac uzima ruski gas, a zatim ga izvozi u Evropu kao način ublažavanja evropskog političkog protivljenja obnavljanju isporuka.

Blekrok, Vangard i Kapital grupa poseduju udeo od 1-2 odsto u Gaspromu.

Blekrok, Vangard i Gasprom nisu odgovorili na zahteve za komentar. Kapital grupa je odbila da komentariše.

Evropska komisija je odbila da komentariše. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen izrazila je svoje protivljenje povratku ruskim isporukama energije.

„Neki i dalje govore da bi trebalo ponovo da otvorimo slavinu ruskog gasa i nafte. To bi bila greška istorijskih razmera i nikada ne bismo dozvolili da se to desi“, rekla je ona na sednici Evropskog parlamenta 7. maja.

„Rusija je više puta dokazala da nije pouzdan dobavljač.“

Brisel želi da zabrani nove ugovore sa ruskim gasom do kraja 2025. i da zabrani uvoz u okviru postojećih sporazuma do kraja 2027. Plan, o kome će se raspravljati sledećeg meseca, zahtevao bi odobrenje Evropskog parlamenta i većine zemalja članica. Mađarska i Slovačka su izrazile svoje protivljenje ovom potezu.

Ipak, EU se i dalje uglavnom protivi tome, a postoje i druge prepreke koje treba prevazići. Brojni su sudski slučajevi zbog kršenja zastarelih ugovora.

Cevovodi Severni tok oštećeni su u sabotažnom napadu u septembru 2022. Tri od četiri cevi su pukle, ostavljajući samo jednu koja je i dalje mogla da pumpa gas. Rat u Ukrajini je takođe promenio situaciju, a ruski napadi su oštetili cevovode koji prelaze preko Ukrajine, iako je ključna tranzitna ruta i dalje u funkciji. Pitanje tehničke prirode je da Severni tok 2 takođe nikada nije dobio odobrenje nemačke vlade za početak isporuke gasa u Nemačku, primetio je portparol nemačkog ministarstva ekonomije i energetike, odbijajući da dalje komentariše.

Da li se EU ponovo okreće ruskom gasu: Oslanjanje na SAD više nije sigurno