SAD predlaže: Iskoristiti ruska zamrznuta sredstva za pomoć Ukrajini

SAD su iznele predlog G7 da iskoriste zamrznuta ruska sredstva za pružanje finansijske podrške Ukrajini. Generisano je približno 3,85 milijardi evra profita, a zemlje EU su još ranije razgovarale o tome da se ovaj profit koristi za pomoć Ukrajini, piše Financial Times. 

Članice G7 podeljene su oko toga šta bi moglo da se čini sa ruskom imovinom vrednom približno 260 milijardi evra koja je “zamrznuta” početkom agresije na Ukrajinu. 

Vašington je podržao ideju da se rezerve u potpunosti zaplene i predaju Ukrajini, međutim, evropski zvaničnici iskazuju sumnju da bi to mogla da naruši međunarodno pravo i destabilizuje finansijska tržišta.

Zemlje EU su izrazile želju da bi više volele da Kijevu daju samo profit ostvaren od osnovnih sredstava. 

Hitnost ovog pitanja postala je vidna poslednjih meseci, budući da smo ušli u treću godinu rata, a pomoć SAD-a je “zaustavljena” u Kongresu. 

„Nalazimo se u tački u kojoj bi trebalo da istražimo sve moguće puteve kako bismo maksimizirali vrednost imobilisanih rezervi za Ukrajinu. Ne možemo da čekamo zauvek, znamo to“, rekao je Dalip Sing, zamenik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost za međunarodnu ekonomiju. 

Sing je rekao da će američki predlog uključiti iznošenje „sadašnje vrednosti budućeg toka kamata na imobilisanu imovinu, bilo kroz obveznice ili zajam”. 

On je napomenuo da su Evropljani već pokazali spremnost da kamate iz rezervi prenesu u Ukrajinu na dvogodišnjoj osnovi. Međutim, postojali su načini da se „poveća vrednost ovih tokova prihoda tokom vremena“, kako on navodi. 

O predlogu bi trebalo da raspravljaju ministri finansija G7 dok budu sastanci Svetske banke i MMF-a u Vašingtonu tokom ove nedelje – čiji cilj bi bio da se odluka o tom pitanju donese na godišnjem samitu lidera G7 u junu. 

Veliki deo zamrznutog ruskog novca nalazi se u Evropskoj uniji, uključujući oko 190 milijardi evra sredstava ruske centralne banke koja se drži u Euroclear-u, centralnom depozitu hartija od vrednosti sa sedištem u Briselu. Takođe, generisano je 3,85 milijardi evra profita još od početka rata, a zemlje EU su uveliko razgovarale o tome kako ovo usmeriti ka Ukrajini. 

Prema planu EU, koji tek treba da usvoji 27 država članica bloka, najveći deo budućeg profita bi se koristio za kupovinu oružja za vlasti u Kijevu, dok bi deo bio namenjen rekonstrukciji ratom razorene zemlje.  

Nakon razmene mišljenja, kao mogući kompromis bilo bi to da se deo profita iskoristi za kupovinu oružja i rekonstrukciju, a deo za pokrivanje dugova.  

„Zamislite da imate milijardu evra upotrebljivih sredstava od ovih prihoda. Možete izdvojiti 300 miliona evra za rekonstrukciju, 300 miliona evra za samoodbranu Ukrajine i 300 miliona evra za rezervisanje emisije kredita… Možete napraviti male “džepove” od ove količine i raspodeliti je na različite potrebe“, rekao je neimenovani diplomata EU, upozoravajući da su razgovori o svim ovim idejama još uvek u toku. 

Jedna velika prednost američkog predloga je da bi ona unapred generisala više sredstava za Ukrajinu, navodi se u tekstu. 

Evropski zvaničnik je rekao da bi obveznica mogla da isporuči između 30 i 40 milijardi evra na osnovu procenjene dobiti iz ruskih fondova u Euroclear-u u narednih deset godina, kao i 50 do 60 milijardi evra profita u narednih 15 do 20 godina. Oni su, međutim, upozorili da to u velikoj meri zavisi od budućih kamatnih stopa. 

„Ove simulacije su manje-više pouzdane za period od godinu dana, a potom mora se proceniti šta dalje. Zaista morate biti oprezni“, rekao je zvaničnik. 

Međutim, kao jedno od pitanja među članicama EU nametnulo se i to šta bi se desilo sa obveznicom obezbeđenom na 10 godina otplate kamata na zaplenjenu rusku imovinu ako bi se rat završio za nekoliko godina, a imovina odmrznuta i vraćena Rusiji u skladu sa mirovnim sporazumom . 

Kako se dalje navodi u tekstu, države G7 mogle bi da podrže obveznicu državnom garancijom, kao način da umire privatne investitore, rekli su zvaničnici, ali su i upozorili da bi takav potez mogao biti otvoren za pravni izazov u nekim državama. 

Podele oko toga kako iskoristiti zamrznuta sredstva su važne za predstojeće pregovore Ukrajine o restrukturiranju dugova privatnim poveriocima ove godine – koji su deo poziva MMF-a da se „zapuše rupe“ u planu od 120 milijardi dolara za finansiranje Kijeva u narednim godinama. 

Ukrajina ima za cilj da zaključi sporazum o restrukturiranju svog duga do sredine ove godine – pre nego što istekne period mirovanja plaćanja koji su odobrili vlasnici obveznica 2022. godine. 

Većina država Centralne Evrope očekuje poduži rat u Ukrajini