Severna Makedonija u predizbornoj retorici istupanja iz Otvorenog Balkana

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani najavio je da će se na zatvorenoj sednici Vlade razmatrati i odlučivati o daljem učešću ove države u inicijativi „Otvoreni Balkan“, javlja agencija Beta. Šef diplomatije je rekao i da će nove informacije o dešavanjima u Banjskoj na Kosovu izneti na sastanku, na osnovu kojih i S. Makedonija treba da odluči da li će ostati u regionalnom udruživanju sa Albanijom i Srbijom.

„Pošto sada imam više informacija o tome šta se dešavalo u Banjskoj, planiram da o tome obavestim Vladu na zatvorenoj sednici, a Vlada će odlučiti kako će postupiti dalje“, rekao je Osmani.

Za analitičare koji prate situaciju u regionu ova izjava je viđena kao politička predizborna retorika pre nego se izađe na birališta za predsednika sledeće nedelje i parlament za tri sedmice u Severnoj Makedoniji.

„Postoji nekoliko albanskih partija koje se nadmeću za glasove njihove zajednice tako da bih rekao da je to podilaženje niskom nacionalizmu zarad dobitka nekih glasova na izborima. Videćemo šta će nova Vlada jednom kada se formira uraditi, ali ne verujem da će doći do izlaska Severne Makedonije iz Otvorenog Balkana,“ kaže Mihailo Gajić iz Libeka.

Aleksandar Ivković, urednik i novinar na portalima European Western Balkans deli ovo mišljenje.

„Izjava se može dovesti u vezu sa trenutnom bitkom oko toga ko će biti glavni predstavnik etničkih Albanaca u Makedoniji – da li Demokratska unija za integraciju koja je kandidovala Osmanija za predsednika, ili koalicija albanskih partija koja je stala iza Arbena Taravarija. Ovu potonju koaliciju javno podržava Aljbin Kurti, koji je poznat kao snažan protivnik Otvorenog Balkana, i moguće je da je Osmanijeva izjava deo borbe za taj deo biračkog tela,“ objašnjava Ivković.

Prema Gajićevom objašnjenju Otvoreni Balkan nije nikakakva međunarodna inicijativa iz koje bi se izlazilo, već je to skup trilateralnih ili bilateralnih ugovora među tim državama koje se odnose na protok ljudi, kapitala i usluga, tako da bi bilo dovoljno da samo Sobranje poništi zakone koji su usvojeni.

Banjska i Otvoreni Balkan

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije je istakao da posle incidenta u Banjskoj nije učestvovao u radu „Otvorenog Balkana“, inicijative koja je, prema njegovoj oceni, imala plemenite ciljeve.

Osmani je podsetio, da je nakon napada u Banjskoj, izjavio da je to protiv osnovne ideje inicijative – pomirenja, te da ako postoji direktna umešanost Srbije u ta dešavanja, treba preispitati učešće u Otvorenom Balkanu.

Prema njegovim rečima, inicijativa Otvoreni Balkan nije potpuna jer ne obuhvata svih šest zemalja Zapadnog Balkana i ostala je samo inicijativa u pokušaju.

Sa ocenom se slaže i Gajić, koji kaže da bi bolje da je svih šest zemalja prihvatilo liberalizaciju u ovim oblastima, a ne samo tri i da ne treba previše očekivati od Otvorenog Balkana.

On ovu incijativu vidi kao udruživanje koje je trebalo da odvede naša tržišta bliže zajedničkom tržištu Evropske unije, a jedan od koraka je bio i formirane regionalnog tržišta da bi EU koja je zadala to kao zadatak, videla da li mi možemo da poštujemo ta zajednička pravila. Prema njegovim rečima nekih 2.200 radnika iz Severne Makedonije koji su se preko ove inicijative prijavili za rad u Srbiji je zanemarljiv broj kada se pogleda da je Srbija samo u prošloj godini „uvezla“ 35.45000 stranih radnika.

„Ne treba zaboraviti i da su iznosi plata u S. Makeodniji slična kao u Srbiji, a i da su slična zanimanja deficitarna kako ovde, tako i tamo, zbog toga što su i slične privrede,“ kaže Gajić.

Berlinski proces

Kako objašnjava Ivković, Otvoreni Balkan se od početka suočavao sa dve kritike. Prvi je da je to „velikosrpski“ projekat zamišljen da pomogne Srbiji da ostvari ekonomsku dominaciju i da ga tako tumači Kurti i njegovi istomišljenici.

„Druga kritika je bila da je Otvoreni Balkan svojevrsna alternativa evropskim integracijama koju su pokrenuli Aleksandar Vučić i Edi Rama, kojima više odgovara da se fokusiraju na ekonomsku integraciju regiona nego na ispunjavanje kriterijuma za članstvo u EU, posebno onih vezanih za vladavinu prava. Kao takav, Otvoreni Balkan je kritikovan i kao rivalska alternativa Berlinskom procesu, inicijativi koja pokriva ceo region za razliku od Otvorenog Balkana,“ kaže Ivković.

Kako dodaje, on je bliži ovoj drugoj grupi kritika, bez obzira što su i Vučić i Rama više puta tvrdili da Otvoreni Balkan nije alternativa evropskim integracijama i Berlinskom procesu, već komplementarna inicijativa.

„Ali, bez obzira na to sa kojom namerom je osnovan, mislim da, otprilike, od druge polovine 2022. godine vidimo slabljenje Otvorenog Balkana i obnovljene napore Nemačke i Evropske unije da Berlinski proces bude glavna regionalna ekonomska inicijativa, kako bi se uključili svi kandidati sa Balkana. U tom kontekstu, Makedonija ne mora ni da izlazi iz Otvorenog Balkana, jer će on sam po sebi izgubiti na značaju ako se ovaj trend nastavi“, kaže Ivković.