Severna Makedonija završava godinu sa inflacijom od 9,5 odsto

Severna Makedonija će ovu godinu završiti sa ekonomskim rastom od 1,9 odsto i inflacijom od 9,5 odsto, rekla je guvernerka tamošnje Narodne banke Anita Angelovska Bezoska tokom predstavljanja Kvartalnog izveštaja sa projekcijama.

Za narednu godinu, makedonska centralna banka predviđa rast od tri odsto i inflaciju od 3,5 do četiri odsto, a na srednji rok (2025. i 2026. godina) rast od četiri odsto i inflaciju od oko dva procenta, piše Makedonska informativna agecnija (MIA).

Prema rečima Angelovske Bezoske, makroekonomska slika u pogledu privrednog rasta i usporavanja inflacije za ceo period, nije se mnogo promenila u odnosu na aprilski ciklus.

S druge strane, eksterna pozicija domaće privrede se ocenjuje kao znatno povoljnija u odnosu na prethodnu projekciju.

„U pogledu rasta, i dalje se očekuje umereno usporavanje u 2023. godini i njegovo postepeno jačanje u narednom periodu. Međutim, u uslovima nešto nepovoljnijeg spoljnog ambijenta, kratkoročno gledano, oporavak privrede je nešto slabiji od dosadašnjih očekivanja“, istakla je Angelovska Bezoska.

Ona je naglasila da se u 2023. godini očekuje umereno usporavanje privrednog rasta i smanjenje na 1,9 odsto, dok bi se, kako je kazala, unapređenjem spoljnog ambijenta i sprovođenjem ciklusa javne infrastrukture u zemlji, rast ubrzao i porastao na tri odsto 2024. godine.

Po strukturi rasta, za 2023. godinu se očekuje pozitivan doprinos neto izvoza i domaće tražnje.

Međutim, u naredne dve godine u Severnoj Makedonii se očekuje rast domaće tražnje, uz najveći pozitivan doprinos bruto investicija, zbog pojačanog učinka kapitalnih infrastrukturnih projekata koji se odnose na izgradnju putnih koridora i privatnih domaćih i stranih investicija.

Inflacija će, kako je rekla Angelovska Bezoska, nastaviti da se smanjuje i na srednji rok biće svedena „na istorijski prosek od dva odsto“.

„Prema podacima koje je objavio Državni zavod za statistiku, godišnja inflacija u oktobru je usporila na 3,5 odsto. Štaviše, s obzirom na više godišnje stope od početka godine, prosečna inflacija za period januar-oktobar iznosi 10,7 odsto. U narednom periodu očekuje se dalje usporavanje prosečne inflacije, koja bi za celu 2023. godinu iznosila oko 9,5 odsto. Inflacija u 2024. takođe će se značajno smanjiti na 3,5 do četiri odsto u proseku, a dalje će se smanjiti na oko dva odsto“, objasnila je ona.

Kako je istaknuto, kreditni rast na kraju 2023. godine bio bi smanjen na 5,7 odsto, dok se uz postepeno ubrzanje privrednog rasta i stabilizaciju očekivanja očekuje ubrzanje rasta kreditne aktivnosti za period od 2024. do 2026. godine na 6,9 odsto, u proseku.

„Za 2023. deficit na tekućem računu platnog bilansa iznosio bi 1,2 odsto BDP-a. Značajno smanjenje deficita rezultat je nižih cena energenata i hrane, ali i manjeg kvantitativnog uvoza sirovina i energije, u uslovima kada su i dalje visoke zalihe iz prethodne godine. Za 2024. godinu predviđa se blago pogoršanje deficita tekućeg računa, koji bi iznosio 2,4 odsto BDP-a, što će biti rezultat postepenog povećanja trgovine i stabilizacije privatnih transfera“, istakla je Angelovska Bezoska.

U srednjem roku očekuje se stabilizacija deficita tekućeg računa na nivou iz 2024. godine, što je blizu nivoa pre pandemije.

„Očekivani finansijski neto prilivi omogućiće potpuno finansiranje deficita tekućeg računa, kao i dodatni rast deviznih rezervi. Očekuje se da će se tokom čitavog perioda projekcije devizne rezerve održavati na nivou koji odgovara međunarodnim standardima za održavanje stabilnosti kursa“, rekla je Angelovska Bezoska.

Severna Makedonija uskoro emituje prve zelene obveznice