Koliko je 14 godina rata uništilo životni standard i ekonomiju u Siriji?

Ekonomija Sirije doživela je katastrofalan pad od 2010. godine kada je izbio građanski rat u toj zemlji, uz široko rasprostranjeno siromaštvo, kolaps valute i ozbiljnu kontrakciju u svim glavnim ekonomskim sektorima. Razarajući konflikt, praćen spoljnim šokovima i opadanjem priliva pomoći, blokirao je bilo kakav ekonomski oporavak i konstantno pojačavao humanitarnu krizu.

Pre nepuna dva dana u Siriji je došlo do svrgavanja režima predsednika Bašara el-Asada, nakon 14 godina građanskog rata i više od pola veka vladavine njegove porodice.

Više od decenije sukoba, geopolitički šokovi i aktivne tenzije dodatno urušavaju ionako tešku ekonomsku situaciju u Siriji – što je dodatno dovelo do dramatičnog pogoršanja životnih uslova građana.

Sirijski BDP je dostigao rekordnih 252,52 milijarde dolara 2010. godine, a privreda je doživljavala snažan rast, sa BDP-om po glavi stanovnika (22.482.421) od 11.232 dolara.

Međutim, do 2021. godine, BDP Sirije je pao na samo 8,97 milijardi dolara, a predviđanja su da će se realni BDP smanjiti za još 1,5 odsto u 2024. godini, nakon pada od 1,2 odsto u 2023. godini.

Kumulativni gubici BDP-a od 2011. do 2016. procenjeni su na 226 milijardi dolara, što je oko četiri puta više od sirijskog BDP-a iz 2010. godine, navodi se u obrazloženju Svetske banke.

Usled razaranja infrastrukture, gubitaka ljudskih života, prisilnih raseljavanja i prekida ekonomskih mreža, sirijski BDP se smanjio za više od polovine između 2010. i 2020. godine.

Dramatičan pad bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika doveo je do toga da Svetska banka od 2018. godine klasifikuje Siriju kao zemlju sa niskim dohotkom.

Posmatrajući koliko je pala vrednost valute – sirijske funte, 2010. godine se trgovalo za jedan dolar po 47 funti, dok sada, jedan dolar vredi oko 14.000 sirijskih funti – što je gubitak vrednosti valute od oko 300 puta.

Kako se ekonomija usporavala, fiskalni prihodi su nastavili da opadaju, a vlasti su dodatno smanjile potrošnju, posebno kapitalne izdatke, uz nastavak smanjenja programa subvencija.

Gledajući sektore, poljoprivreda i nafta su bili dva glavna stuba sirijske privrede, koji su činili oko polovinu BDP-a.

Tada je, između 2008. i 2010. godine, proizvodnja nafte u proseku iznosila više od 400.000 barela dnevno.

Međutim, poljoprivredna proizvodnja je ozbiljno pogođena raseljavanjem farmera i oštećenjem infrastrukture, a proizvodnja nafte je opala na prosečno oko 91.000 barela dnevno 2023. godine.

Ilegalna trgovina drogom, posebno kaptagonom (fentanil), postala je značajan deo privrede Sirije, sa procenjenom tržišnom vrednošću između 1,9 milijardi i 5,6 milijardi dolara godišnje, prenosi The National.

Sukob je takođe ozbiljno poremetio spoljnu trgovinu, te je tako pad domaće industrijske i poljoprivredne proizvodnje povećao zavisnost Sirije od uvoza.

Iako je zavisnost od uvoza hrane bila prisutna i pre 2011. godine, ona je dodatno intenzivirana tokom sukoba.

Izveštaj Svetske banke „Ekonomski monitor Sirije za proleće 2024“ naglašava da međunarodne doznake predstavljaju ključnu liniju spasa za sirijska domaćinstva – te je tako primanje doznaka iz inostranstva povezano sa smanjenjem stope ekstremnog siromaštva za 12 procentnih poena i siromaštva za osam procentnih poena.

Od 2022. godine siromaštvo pogađa 69 odsto populacije — što odgovara otprilike 14,5 miliona Sirijaca.

Ekstremno siromaštvo, koje je praktično bilo nepostojeće pre sukoba, pogađa više od jednog od četiri Sirijca u 2022. godini.

Kako će Trampova politika oblikovati budućnost tržišta