Slovenačka vlada usvojila je Predlog zakona o isplati deviznih štediša Ljubljanske banke i tako pristupila izvršenju presude Evropskog suda za ljudska prava.
U predlogu zakona, koji Državni zbor mora usvojiti do 16. jula, određeni su parametri verifikacijskog mehanizma zahteva i načini određivanja kamata za staru deviznu štednju.
U predlogu zakona sa kojim je Slovenija preuzela obavezu LB prema starim deviznim štedišama kod određivanja kamata se pošlo „od očuvanja imovine štediša, koji 25 godina nisu mogli doći do svoje štednje,“ rekla je nakon sednice vlade državna sekretarka u Ministarstvu za finansije Irena Sodin.
Kamatna stopa se sastoji iz više delova i do kraja 1991. godine su to ugovorne kamatne stope. Za 1992. godinu je kamatna stopa od šest odsto i proizlazi iz presude suda u Strazburu, a za period od početka 1993. godine do kraja 2015. godine je „izračunata ponderisana kamatna stopa od 1,79 odsto godišnje.“
U 2016. godini će biti moguće prve isplate.
Konverzija valuta u evro će biti izvršena prema kursevima zamene između evra i pojedinih valuta područja evra na dan 1. januara 1999. godine, a ostalih prema kursu na dan početka važenja zakona.
Pravo na isplatu će imati imaoci devizne štednje u podružnicama LB Zagreb i Sarajevo na dan 31. decembra 1991.godine, kojima štednja još nije bila isplaćena, njihovi naslednici i fizička lica na koja je ta štednja bila preneta, a sve pod uslovom da stara devizna štednja nije već bila preneta, isplaćena i iskorišćena na bilo koji način.
Imaoci prava svoje zahteve će moći da ulože od 1. decembra ove godine do kraja 2017. godine, a javni poziv za ulaganje zahteva će biti objavljen najkasnije do 1. novembra ove godine.
Rok za odlučivanje će biti tri meseca od prijema potpunog zahteva, a isplata će biti obavljena trideseti dan nakon punopravnosti zahteva na lični račun imaoca prava ili njegovog zastupnika.
9000 oboleli od multiple scleroze u Srbiji.Oko 1000 njih se leči starijim,manje efikasnim lekovima.Nas 8000 obolelih je prepušteno neminovnom invaliditetu i mučnom životu bez lekova.Novi generički lekovi,koji modifikuju tok bolesti (ima ih 14+1) su dostupni obolelima u drugim zemljama,pa i u Hrvatskoj,Crnoj Gori..,ali ne i obolelima u Srbiji.Dr D.Obradović i MS Platforma (koju činimo prvenstveno mi oboleli)se trudimo da se izborimo za lečenje,ali RFZO i Ministarstvo zdravija se oglušuje.Kada ćemo moći da budemo lečeni ? Imamo pravo na lečenje, zašto nam je uskraćeno?