Socijalni klimatski fond EU, korist ili šteta u zelenoj traniziciji?

Evropska komisija je predložila osnivanje „socijalnog klimatskog fonda“, kojim bi se pomoglo najugroženijim domaćinstvama da se uključe u zelenu tranziciju. Ovaj predlog nije naišao na pozitivne reakcije kod istraživača i članova Evropskog parlamenta.

Fond je kritikovan zbog toga što ne bi ispunio ono što je potrebno za podršku najsiromašnijim evropskim domaćinstvima. 

Očekuje se da će novac doći iz odvojenog raydela za uvođenje tržišta ugljenika za drumski transport i zgrade, za koje kritičari kažu da ‘e potencijalno pove’ati energetsko siromaštvo.

Prema rečima predstavnika istraživačkog centra „Jacques Delors“, šema trgovine emisijama goriva (ETS) za transport i grejanje rizikuje da pogorša društvene izazove povezane sa energetskom tranzicijom.

Veći računi za struju prouzrokovani porezima na goriva mogli bi imati značajne društvene posledice za evropske porodice, a da donesu samo ograničene koristi od dekarbonizacije, upozorava istraživačica Kamil Defard.

Prema njenim rečima, fond neće biti dovoljan da ublaži negativne efekte ETS, što može dovesti do društvenih nemira. 

„Evropska komisija bi trebalo da odvoji fond od drugog ETS-a i da za njegovo finansiranje koristi dodatni prihod provobitnog ETS, koji su bili daleko veći od očekivanog ove godine“, rekla je Defard u razgovoru za EURACTIV.

Slične kritike stigle su i iz zemalja EU, poput Poljske, čije se protivljenje ideji samo ojačalo otkako je energetska kriza pogodila evropske potrošače u jesen.

Stvaranje posebnog ETS-a za transport i grejanje za zgrade „moglo bi dovesti do daljeg značajnog povećanja cena energenata, posebno u zemljama u kojima se veliki procenat domaćinstava oslanja na kotlove na ugalj“, upozorio je poljski ministar klime i životne sredine Adam Giburže-Četvertinjski .

Evropska komisija je jasno stavila do znanja da će socijalni klimatski fond ostati povezan sa ETS-om.

„Kroz novi socijalni klimatski fond, Komisija će obezbediti 72,2 milijarde evra u tekućim cenama za period 2025-2032 u budžetu EU, koristeći u principu odsto dodatnih prihoda od proširenja ETS-a. Predlog je da se ovo kombinuje sa nacionalnim doprinosima od najmanje 50 odsto. To bi omogućilo Fondu da mobiliše 144,4 milijarde evra za socijalno pravednu tranziciju“, objasnili su Komisije.

Ali količina novca na raspolaganju je takođe predmet kritike. Čak i izostavljajući kontroverznu vezu sa drugim ETS, fond za socijalnu klimu će doći prekasno i neće obezbediti dovoljno novca za okončanje energetskog siromaštva u Evropi, smatra Kornelija Ernst, nemačka poslanica u Evropskom parlamentu za levicu.

Ernest navodi da 72 milijarde za Fond koje bi trebale da budu raspoređene tokom sedam godina počevši od 2025 godine, predstavljaju konzervativan potez. Dodaje da im(Evropi) treba raniji početak i da novac nije dovoljan.