Najveće iznenađenje velike Windows 10 prezentacije ima najmanje veze sa samim operativnim sistemom – predstavljen je projekat HoloLens, kojim Microsoft želi da od svakodnevnog života napravi nešto što podseća na SF filmove.
U pitanju su naočare koje su negde na pola puta između Google Glassa i uobičajenih VR uređaja, a ono što ih razlikuje od dosad viđenog jeste to što su stakla na providna čime se postiže, po svemu viđenom, impresivan efekat „unapređene realnosti“.
Korisnik HoloLensa vidi stvarni svet oko sebe u koji su umetnuti virtuelni delovi, koje projektuje takozvani HPU (Holographic Processing Unit).
„Stvorili smo ovo uz malo sreće i vilinske prašine… Ovo je era holografske kompjuterizacije… Kada promenite način na koji vidite svet, možete da promenite svet koji vidite“, poručili su iz Microsofta.
Činjenica da MS hologramima zove nešto što se baš i ne uklapa u definiciju, nije bila dovoljna da pokvari utisak predstavljanja nečega što se (na prvi pogled) čini kao možda i najveći korak ka onome što smo gledali u „Ratovima zvezda“, „Totalnom opozivu“, „Minority reportu“ i drugim delima naučne fantastike.
Objekti su se stvarali u vazduhu, manipulacija je naizgled bila jednostavna, a kako kažu u MS – hologrami će vrlo brzo postati praktični alati u svakodnevnom životu.
Pomama za virtuelnom realnošću koju je iz pepela podigao projekat Oculus Rift najavila je (osim jasne primene u industriji video igara) revoluciju u komunikacijama, naročito nakon ulaska Facebooka u celu priču, ali HoloLens izgleda kao mnogo prirodnije i šire rešenje.
Video pozivi su „integrisani“ u vašim zidovima, scene iz Minecrafta su projektovane na nameštaju, a tu je i mogućnost da gledate svet iz očiju nekog drugog (otac koji ćerki pomaže da promeni sifon na lavabou) ili da odete na Mars – mogućnosti u svakodnevnom životu, ali i u stručnim poljima se čine beskrajnim.
ArsTechnica i Wired su objavili tekstove o kratkim iskustvima sa uređajem i oba su puna hvale za Microsoftovu tehnologiju, koja je dugo i uspešno držana u tajnosti i na kojoj se radi poslednjih sedam godina.
Iz iste laboratorije iz koje je stigao Kinect, stiglo je i ovo rešenje, za koje se navodi da u realni svet projektuje slike koje su „svetle, punih boja i odaju utisak čvrstih objekata“.
„Virtuelni objekti su daleko uverljiviji od isprane, providne slike koju emituje R2D2 u Ratovima zvezda ili od virtuelnog teniskog trenera Šeron Stoun“, piše ArsTechnica.
Sajt navodi da je uprkos pomalo nezgrapnom hardveru „osećaj magičan“.
Wired piše o svom sastanku sa Aleksom Kipmanom, koji stoji iza Projekta Baraboo i njegovim rečima o „novoj eri“.
„U njoj se neće više raditi o originalnom digitalnom univerzumu, već se sve seli u naš, analogni univezum, u kome važe potpuno drugačija pravila“, kaže Kipman.
Kako piše Wired, sajberprostor će tako biti svuda oko nas, računari će biti moćniji i sposobniji da obrade mnogo kompleksnije zadatke, a „kompjuterizacija“ će se vršiti u fizičkom svetu.
„Prototip je neverovatan. On pojačava moći koje je doneo Kinect. Senzori zatrpavaju uređaj terabajtima podataka, koje obrađuju CPU, GPU i prvi HPU. Glavno dostignuće je uspeh da se prevari čovekov mozak, koji svetlo vidi kao materiju“, piše Wired.
Novinari su „provučeni“ kroz iste test prostorije viđene na prezentaciji, a reči koje se svugde provlače su „magija“ i „budućnost“.
Ostaje da se vidi, da li je u pitanju strašno dobra prezentacija, jak PR ili zaista ono što čovečanstvo čeka u ne tako dalekoj budućnosti.
Malo ste se zbunili u prepisivanju vesti. Procitajte opet, nema mnogo smisla.