Šta nije u redu sa bankarskim sektorom u Evropi?

Evropski bankarski sektor je, prema mišljenju grupe eksperata, debeo i prenaduvan i gotovo da ne donosi nikakvu dodatnu ekonomsku korist.

U nekim zemljama Evrope bilans poslovanja banaka prelazi bruto nacionalni proizvod za 400 i više odsto. Pacijent je gojazan, kažu stručnjaci o evropskom bankarskom sistemu, koji je već spasavan parama poreskih obveznika.

Evropski bankarski sektor je, prema mišljenju grupe eksperata, debeo i preduvan i gotovo da ne donosi nikakvu dodatnu ekonomsku korist. U jednoj studiji autori su tako postavili sledeće pitanje: Ima li Evropa previše banaka? Studija je izrađena na zahtev Evropskog veća za sistemski rizik (ESRB) koje posluje pri Evropskoj centralnoj banci.

Među autorima studije su zamenica predsednice Savezne banke Klaudia Buh i Martin Helvig, rukovodilac Odeljenja za istraživanje javnog dobra pri Institutu Maks Plank. 

„Mi banke veštački držimo na tržištu i to uz pomoć poreskih obveznika. Na pojedinim tržištima banke mogu da prežive samo ako špekulišu. A kada vidim da jednoj banci to treba kako bi preživela jer inače ne može da zaradi neophodne marže, onda mi je jasno: Na tržištu je nešto pogrešno i ima previše ponuđača“, kaže Helvig. 

Banke u Evropi su u protekle dve decenije postajale sve jače u odnosu na privredni učinak matične države. U pojedinim zemljama Evrope bilans poslovanja banaka prelazi bruto nacionalni proizvod za 400 i više odsto. Van Evrope to nije tako ekstremno: recimo ukupni bilans svih japanskih banaka iznosi oko 190 odsto japanskog ekonomskog učinka, u SAD je to 145 odsto. 

„Šta je razumno, a šta nije – to u normalnom slučaju zna tržište. Ali ako poreski obveznici finansiraju banke i veštački ih održavaju u životu, onda zakaže tržište, a onda imamo previše banaka“, kaže Martin Helvig za Dojče vele. 

To može dovesti i do pogrešnog upravljanja ljudskim resursima. 

„Želimo li zapravo da dobro obrazovani fizičari u bankama proučavaju modele rizika ili želimo da dobro obrazovani fizičari razmišljaju o novim tehnologijama u životnoj sredini“, pita se on.

Evropski bankarski sistem nije samo glomazan, nego za razliku od drugih grana – on je i moćniji. Autori studije pokazuju da u Evropi tri najveće banke u nekoj zemlji po pravilu čine između 65 i 75 posto ukupnog bilansa – u SAD na tri najveće banke otpada samo oko 25 posto. 

Osim toga, prema mišljenju stručnjaka, uloga bankarskog sektora pri dodeli kredita u poređenju sa finansiranjem preduzeća preko tržišta kapitala je prevelika. Dok se u SAD kompanije finansiraju preko obveznica u visini od 70 odsto, a samo oko 30 odsto preko bankovnih kredita, odnos u Evropi je obrnut. 

„To je povod za zabrinutost jer je takva finansijska struktura s prevagom na bankama povezana s niskim privrednim rastom“, navodi se u studiji. 

Uprkos tome banke su važne za ekonomiju, one daju gorivo koje ekonomski motor održava u pogonu. Ipak u jednom trenutku dolazimo do tačke gde ta mešavina postaje previše gusta i bankarski sistem uzrokuje više ekonomskih troškova nego koristi. 

U velikim evropskim bankama normalan bankarski posao – depoziti klijenata, krediti, menjačnica – čine najviše pola njihovog poslovanja, a kod brojnih još znatno manje. Ostatak predstavlja investiciono bankarstvo, derivati, trgovina vrednosnim papirima, kaže Helvig. 

„Meni još uvek nije jasno ima li to ekonomski smisla“, dodaje on. 

Mnogo toga se promenilo od 2008. godine i izbijanja globalne finansijske krize: sistemi ranog upozoravanja su se etablirali, nadzori banaka su pooštreni i uvedena su nova pravila koja se tiču imovine banaka (pogledati pod Bazel III), a osim toga banke se moraju podvrgnuti testu na stres. Zbog toga se ne treba čuditi što se ispostavilo da kod banaka postoji, kako to navode autori studije, određeni umor od terapije.