Svaka druga osoba doživela rekordno visoke temperature

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, prosečna globalna temperatura porasla je za 1,15 °C (stepeni Celzijusa). Svi uveliko osećamo posledice klimatskih promena, suša je vladala u Kini, Evropi i delovima Afrike, nezapamćene padavine u Pakistanu, a promena u živom svetu dogodile su se širom planete.

Kako je prenela Klima 101, polovina ljudi na planeti je u protekloj deceniji doživela rekordno visoke temperature, pokazala je analiza koju je uradio portal Carbon Brief.

U 2022. godini rekordne temperature bile su na četiri odsto Zemljine površine, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Irsku i Kinu.

„Tokom 2022. kontinuirana suša u Istočnoj Africi, rekordne padavine u Pakistanu i rekordni toplotni talasi u Kini i Evropi uticali su na desetine miliona ljudi, izazvali nesigurnost snabdevanja hranom, podstakli masovne migracije i naneli štetu i gubitke u iznosu od više milijardi dolara“, rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije (SMO), Peteri Talas:

Dok emisije gasova sa efektom staklene bašte nastavljaju da rastu i klima nastavlja da se menja, stanovništvo širom sveta nastaviće da bude pod ozbiljnim uticajem vremenskih ekstrema i klimatskih događaja.

Oko 90 odsto zagrevanja, koje nastaje kao rezultat oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte, zarobljavaju okeani, te na taj način život na kopnu čine iole podnošljivijim.

Međutim, to znači da količina toplote u okeanskoj vodi posledično raste, pogotovo u poslednjih dvadeset godina – četvrtu godinu za redom okeani su sve topliji.

Prethodni rekordi oboreni su 2021, 2020. i 2019. Čak 58 odsto okeanske površine iskusilo je najmanje jedan toplotni talas u toku 2022.

Državu Srbiju ne interesuju klimatske promene, kažu stručnjaci

Kako otkrivaju satelitski snimci i nivo mora se podigao do rekordnih vrednosti u godini za nama.

Od prve decenije praćenja (1993-2002), kada je iznosio 2,27 milimetara godišnje, do poslednje (2013-2022) porast nivoa mora se više nego udvostručio na 4,62 milimetra godišnje.

Pojavi od 2005. do 2019. najviše doprinosi samo zagrevanje okeana kroz toplotno širenje (55 odsto), praćen gubitkom leda na Grenlandu i Antarktiku (36 odsto).

U februaru 2022. pokrivenost ledom na Antarktiku dospela je na najniže evidentirane nivoe, 1,92 miliona kvadratnih kilometara.

To je skoro jedan milion kvadratnih kilometara manje od višegodišnjeg proseka (1991-2020).

U ostatku godine, trend ispodprosečne količine leda na tom prostoru se nastavio, a minimumi su primećeni i u junu i julu.

Ni lednici u Evropi, za kojom je druga najtoplija godina ikada zabeležena, nisu ostali pošteđeni.

Ceo svet kasni u borbi protiv klimatskih promena

Na Alpima je izgubljeno pet kubnih kilometara leda. Eksperti to, pored visokih temperatura tokom leta, pripisuju i maloj količini snežnih padavina tokom zime i dužem periodu topljenja, ali i saharskom pesku koji je u te predele dospeo u martu.

Klimatske promene, izazvane sagorevanjem fosilnih goriva, ne odražavaju se samo na živu u termometru.

Novi izveštaj SMO za 2022. pokazuje njihov napredak širom sveta – od suša i toplotnih talasa na svakom kontinentu do rastuće toplote u okeanima i promena u biljnom i životinjskom svetu.

Globalna srednja temperatura povećala se za 1,15 °C u odnosu na period između 1850. i 1900. Klimatske promene prouzrokovale su štetu i gubitke koji se mere milijardama dolara, na Antarktiku nikada nije bilo manje leda, a topljenje evropskih lednika bilo je bez presedana, stoji u saopštenju SMO.

U međuvremenu, bez obzira na apele naučnika i aktivista da se emisije gasova sa efektom staklene bašte hitno smanje, to se prošle godine nije desilo, pokazuju podaci u realnom vremenu.

Prema poslednjim dostupnim proračunima iz 2021. godine, koncentracije ugljen-dioksida (CO2), najvažnijeg gasa sa efektom staklene bašte, povećale su se za oko 50 odsto u poređenju sa preindustrijskim dobom, (415,7 ppm, parts per million).

Koncentracije metana su preko 2,5 puta više i iznose 1908 ppb (parts per billion), dok su koncentracije azotnih oksida porasle za oko 25 odsto (334,5 ppb, parts per billion).

Koncentracije sva tri nabrojana gasa vinule su se u nezapamćene visine, a zajedno sa njima i temperature. Poslednjih osam godina je bilo najtoplijih osam u istoriji merenja – a prošla godina plasirala se kao peta ili šesta uprkos La Ninji, hladnoj fazi fenomena El Ninjo – Južna oscilacija (ENSO).

Klimatske promene utiču na svakodnevnicu, kako  ljudi, tako i životinja.

Visoke temperature utiču na poljoprivredu, suše smanjuju prinose, a vremenske nepogode koje su takođe njihov posledica, uništavaju poljoprivredne useve.

Klimatske promene pojačale globalne političke napetosti