Klimatske promene pojačale globalne političke napetosti

Leto 2022. godine je puno primera koji ilustruju na koji način klimatske promene „pojačavaju“ političke krize i globalne neizvesnosti, piše portal Klima 101. Sve počinje sa poskupljenjem hrane i energenata.

Pored energetske krize i rasta cene goriva i struje, rat u Ukrajini je ozbiljno ugrozio i snabdevanje hranom na globalnom nivou, jer su i Rusija i Ukrajina među pet najvećih izvoznika pšenice na svetu.

Nedugo po početku konflikta indijski premijer Narendra Modi tražio je od domaćih poljoprivrednika da povećaju proizvodnju i izvoz pšenice iz Indije kako bi doprineli rešavanju globalnog problema gladi. Međutim, planovima Indije isprečile su se – klimatske promene.

Dugotrajna suša praćena ekstremnim toplotnim talasom koji je u martu zahvatio severozapad zemlje doveli su do sušenja useva i velikih gubitaka u proizvodnji.

Nedavno saopštenje Evropske opservatorije za sušu pokazalo je da se čak 60 odsto teritorije Evrope suočava sa sušom, a među najpogođenijim regionima je i Vojvodina gde već mesecima vladaju izuzetno sušni uslovi.

Nedostatak padavina praćen ekstremno visokim temperaturama i toplotnim talasima pravi ozbiljne probleme poljoprivrednicima koji očekuju velike gubitke kada dođe vreme za žetvu.

Loša situacija u Evropi je uz rat u Ukrajini znatno doprinela porastu cena hrane na međunaordnom tržištu, ali to nisu jedini faktori koji utiču trenutnu krizu.

U mnogim državama u poslednje dve godine proizvođači beleže gubitke izazvane sušom i ekstremnim vremenskim prilikama, a dodatni problem izazvali su poremećaji u lancu snabdevanja zbog pandemije, kao i brojni lokalni konflikti. 

Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC) u svom poslednjem izveštaju upozorava da će ekstremno topla i sušna leta poput ovog u budućnosti postajati sve češća zbog zagrevanja atmosfere izazvanog ljudskim uticajem.

POSKUPLJENJE ENERGENATA

Istovremeno jedan od najvećih izvoznika električne energije u Evropi – Norveška, najavila je da postoji mogućnost da će ograničiti izvoz struje zbog niskog nivoa hidro rezervi.

U Nemačkoj je suša dovela čak i do porasta cene energenata, a nizak vodostaj na Rajni primorao je vlasnike barži da smanje težinu tovara.

Stručnjaci upozoravaju da bi u slučaju da nivo vode nastavi da opada moglo da dođe i do potpunog prekida prevoza uglja.

Voda u rekama je postala toliko topla da više ne može da se koristi za rashlađivanje nuklearnih reaktora.

Problem sa niskim vodostajem ima i Dunav. U našoj zemlji trenutno se izvode radovi koji treba da obezbede plovnost reke i nesmetani prevoz brodova natovarenih energentima i drugim dobrima.

Pored problema sa prevozom, smanjen proticaj na rekama utiče i na manju proizvodnju struje iz velikih hidroelektrana, što pravi dodatni pritisak na energetske sisteme i povećava cene.

Kada se govori o klimatskim promenama pažnju javnosti uglavnom okupiraju vremenski ekstremi kojih će na zagrejanoj planeti biti sve više, kao što su toplotni talasi, razorne poplave, suše i moćni uragani.

Međutim pored tih jasno vidljivih posledica, budućnost ka kojoj se krećemo nosi i nešto manje očigledne probleme.

Rezultati opsežnog naučnog istraživanja objavljenog u časopisu američke Nacionalne akademije nauka ukazuju da postoje dokazi da je rekordno jaka suša koja je u periodu od 2007 – 2010 pogodila Siriju doprinela izbijanju građanskog rata u ovoj državi tako što je dovela do velikih migracija siromašnih stočara iz sela u gradove što je stvorilo plodne uslove za izbijanje nemira.

Ukoliko se rast cena hrane ne stavi pod kontrolu naredne godine, možemo da očekujemo velike migracije i rađanje novih nestabilnosti širom sveta.