Svaka osma smrt u EU povezana sa zagađenjem

Oko 13 odsto smrti na teritoriji Evropske unije povezano sa zagađenjem, navodi se u izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), koje prenosi Euractiv.

Stanovnici Evrope konstantno su izloženi ekološkim faktorima poput zagađenja vazduha, zvučnog zagađenja i štetnih hemikalija, a pandemija koronavirusa pružila je primer odnosa između „zdravlja ljudi i zdravlja ekosistema“, dodaje se u izveštaju.

„Pojava zoonotskih patogena (bolesti koja se prenosi sa životinja na ljude) povezana je (i) sa ekološkom degradacijom i ljudskim interakcijama sa životinjama u lancu ishrane“, stoji u izveštaju.

Prema dostupnim podacima, 630.000 smrti na teritoriji 27 zemalja članica EU i Ujedinjenog Kraljevstva tokom 2012. godine moglo se pripisati ekološkim faktorima.

Takođe je primetan kontrast između zapadne i istočne Evrope, podeljene duž društveno-ekonomskih linijia, navodi Euractiv.

Rumunija oseća najveći negativan uticaj ekoloških faktora, jer je svaka peta smrt povezana sa zagađenjem, dok je u državama poput Švedske i Norveške to slučaj tek sa svakom desetom.

Zagađenje je uglavnom povezano sa malignim oboljenjima, kardiovaskularnim i respiratornim bolestima, a Evropska agencija za životnu sredinu navodi da bi „ove smrti mogle biti izbegnute uklanjanjem ekoloških rizika po zdravlje“.

„Siromašniji ljudi disproporcionalno su izloženi zagađenju vazduha i teškim vremenskim uslovima, uključujući toplotne talase i ekstremnu hladnoću. Ovo je povezano sa mestom gde žive, rade i idu u školu, često u ekonomsko uskraćenim urbanim sredinama, blizu gustog saobraćaja“, navodi izveštaj.

Kako navodi EEA, da bi se poboljšali zdravlje i životna sredina u Evropi potrebno je podsticati „zelene i plave površine“, budući da hlade gradove tokom toplotnih talasa, ublažavaju poplave, smanjuju zvučno zagađenje i podržavaju biodiverzitet.