Evro među Poljacima ima sve manje pristalica i njihovi političari im ni ne nude rokove ulaska Poljske u evrozonu.
Šef poljske diplomatije Gžegož Shetina kazao je u Sejmu poljskog parlamenta da bi određivanje roka sada bilo preuranjeno.
Od februara 2013. godine broj pristalica prelaska na evro među Poljacima neprestano se smanjuje i sada ih je svega 24 odsto u najnovijoj anekti CBOS, što je za pet odsto manje nego u zimu prošle godine.
Protiv napuštanja zlota u toj anketi CBOS izjasnilo se 68 odsto Poljaka.
„Odluku o uvođenju evra doneli smo još pre 10 godina kada smo ulazili u Evropsku uniju i mi od nje ne odustajemo. Naša zemlja radi na tome da ispuni kriterijume ulaska u evrozonu ali u ovom trenutku određivanje roka za prihvatanje zajedničke evropske valute je preuranjeno“, kazao je Shetina danas predstavljajući poslanicima Sejma prioritete spoljne politike Poljske.
Shetina je naglasio da Poljska prvo želi da pripremi za taj korak svoju privredu ali takođe i da želi da se uveri da su ekonomska i monetarna unija u okviru EU stabilne i bezbedne.
Predsednik Poljske Bronjislav Komorovski izjavio je danas da je uvođenja evra tema kojoj bi se trebalo vratiti nakon parlamentarnih izbora 2015. godine.
Shetina je inače istakao velike koristi i impulse za razvoj Poljske zahvaljujući deceniji članstva u EU a kao cilj naveo da 2020. godine BDP po stanovniku dostigne 75 odsto proseka Unije.
„Kao jedina zemlja u Evropi u poslednjih 20 godina nismo zapali u recesiju. Sa ulaskom u EU smanjeni su rizici za investicije. Priliv neposrednih stranih ulaganja prešao je sumu od 130 milijardi evra. Zahvaljući tim ulaganjima i strukturalnim evropskim fondovima otvoreno je pola miliona novih radnih mesta“, kazao je Shetina.
Ministar inostranih poslova dodao je da iako se u nekim oblastima napredovanje možda ne vidi golim okom, da je dobar pokazatelj smanjenje siromaštva.
„U poslednjih devet godina broj Poljaka koji su pogođeni bedom smanjio se za sedam miliona“, rekao je Shetina i naglasio da će Poljska i u narednom sedmogodišnjem budžetskom periodu EU imati na raspolaganju znatna sredstva u visini od 120 milijardi evra i da mora da ih iskoristi da se pripremi za trenutak kada neće biti čisti primalac pomoći iz Brisela.
