Svetska banka: Trgovinski rat će usporiti rast u dve trećine zemalja u razvoju

Globalni trgovinski rat, predvođen Sjedinjenim Američkim Državama, usporiće privredni rast u skoro dve trećine zemalja u razvoju ove godine, prema prognozama Svetske banke. Globalizacija koja je dobrinela “ekonomskom čudu” u tim zemljama, sada je krenula unazad, prenosi Fajnenšel tajms.

Očekuje se da će ekonomski rast zemalja u razvoju ove godine pasti na 3,8 odsto, u odnosu na 4,2 odsto u 2024. godini, prema najnovijim procenama Svetske banke.

Ova stopa rasta je više od jednog procentnog poena ispod prosečne stope beležene u periodu od 2010. do 2019. godine.

Rast dohotka po glavi stanovnika iznosiće 2,9 odsto ove godine, ispod proseka za perioda od 2000. do 2019.

Izveštaj naglašava štetu, uzrokovanu Trampovim “napadom” na međunarodnu trgovinu, po zemlje koje su najviše napredovale usled međunarodnih integracija i globalizacije u poslednjih decenija.

Svetska banka predviđa da će rast međunarodne trgovine naglo usporiti u 2025, na 1,8 odsto, u poređenju sa prethodnih 3,4 odsto.

BDP po glavi stanovnika u zemljama u razvoju gotovo se učetvorostručio u prethodnih 50 godina, ali taj napredak je sada ugrožena, jer se zemlje u razvoju nalaze “na prvoj liniji međunarodnog trgovinskog sukoba”, navodi banka.

“Van Azije, zemlje u razvoju postaju zemlje bez razvoja”, upozorio je Indermit Gil, glavni ekonomista Svetske banke. “Rast u zemljama u razvoju opada već tri decenije, sa 6 odsto godišnje u 2000-im na 5 odsto u 2010-im i sada na manje od 4% u 2020-im”, dodao je.

Situaciju dodatno pogoršava smanjenje stranih direktnih investicija u odnosu na vrhunac iz 2008.

Svetska banka procenjuje da će BDP po glavi stanovnika u razvijenim zemljama imati vrednost očekivanu pre pandemije, dok će u zemljama u razvoju taj broj biti za 6 odsto niži od očekivanog. Isključujući Kinu, “postoji mogućnost da će tim ekonomijama biti potrebno oko dve decenije da nadoknade gubitke iz 2020-ih”, navodi se u izveštaju.

“Međunarodna saradnja je neophodna kako bi se trgovina stabilizovala i povećala podrška ranjivim zemljama koje se bore s konfliktima, dugovima i klimatskim promenama”, poručuje banka.

Prošlog meseca, centralna banka Meksika, države koja se oslanja na američku privredu, spustila je prognoze rasta za ovu godinu skoro na nulu.

Gita Gopinat, zamenica direktora Međunarodnog monetarnog fonda, izjavila je prošlog meseca za Fajnenšel tajms da zemlje u razvoju sada imaju još teži zadatak nego tokom pandemije, zbog nepredvidivog uticaja carina na njihove ekonomije i rizika od negativnih tokova kapitala.

Ipak, investitori ove godine beleže rast u nekim tržištima u razvoju, kao posledica slabljenju američkog dolara i očekivanjima da će najgore Trampove carine biti ukinute. Brazilski real ojačao je 11 odsto u odnosu na dolar od početka godine, dok su meksički pezos i tajvanski dolar porasli za skoro 10 odsto.

Iako su mnogi investitori početkom godine očekivali da će azijske ekonomije u razvoju biti teško pogođene američkim carinama na izvoz, njihove valute su ojačale.

Uprkos lošim globalnim izgledima, mnoge ekonomije u razvoju izgradile su “snažne temelje” nakon još od pada cena nafte 2015. i drugih šokova, rekla je Ala Bušehri, direktorka za dug zemalja u razvoju u BNP Paribas Asset Management.

“Posmatramo otprilike deceniju ili više postepenog napretka u zemljama u razvoju, na osnovu kontrolisane stope inflacije, rasta i drugih pokazatelja, uključujući i bolje upravljanje dugom”, dodala je Bušehri.