Vesti iz sveta

22.02.2023. 16:33

Balkangreenenergynews

Autor: Nova ekonomija

U EU poskupele takse za emisije CO2, koštaju preko 100 evra

Foto: Pixabay

Proizvođači električne i toplotne energije trenutno se suočavaju sa poskupljenjem dozvola za emisije ugljen-dioksida (CO2) i drugih gasova s efektom staklene bašte u Evropskoj uniji. Ona je na nivou EU sada na rekordnih 101,16 evra po toni CO2.

Kako prenosi Balkangreenenergynews, prognoza hladnijeg vremena od uobičajenog u kombinaciji sa slabijim vetrom doprinela je rastu cena tih sertifikata.

Kako se objašnjava, porast takse za emisije CO2 pozitivno utiče na razvoj tehnologija dekarbonizacije.

Analitičari ukazuju i na uzlazni pritisak usled tehničkih faktora i špekulativnih aktivnosti na tržištu.

Energetska kriza u EU se smirila, makar privremeno, budući da je gas pao ispod 50 evra po megavat-satu (MWh), na najniži nivo u proteklih godinu i po dana.

Proizvođače električne i toplotne energije, snabdevače i potrošače ipak čeka neizvesnost u pogledu rezervi fosilnih goriva neophodnih za sledeću zimu.

Prethodni nagli uzlet je zabeležen u avgustu, na vrhuncu energetske krize.

Oživljavanje potražnje za fosilnim gorivima nakon napada Rusije na Ukrajinu tokom poslednjih godinu dana doprinelo je pritiscima na tržištu tih sertifikata.

Unutardnevna cena referentnog fjučers ugovora na berzi ICE Endex dostigla je dosad nezabeleženih 101,16 evra po toni ekvivalenta CO2.

Jačanje privrede podrazumeva rast potražnje za sertifikatima za ispuštanje CO2

Učesnici na tržištu su aktuelni porast cena dozvola za CO2 pripisali nepovoljnoj prognozi za sever Evrope, jer se očekuju temperature ispod proseka za ovo doba godine, uz slab vetar, što bi povećalo potrebe za grejanjem dok vetroelektrane ne rade optimalnim kapacitetom.

Evropa pokušava da smanji svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ali je zato oživela domaću industriju uglja i prebacila se na LNG iz SAD i sa Bliskog istoka.

Tražnja za sertifikatima za CO2, koje se kupuju i prodaju u okviru Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS), ne pokazuje znake smirivanja, a mogla bi i da se pojača ukoliko privreda ostane relativno snažna.

Evropi predstoji dug put do eliminisanja zavisnosti od ruskih fosilnih gorivia. Za to vreme, kupuje se sve više tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Sjedinjenih Država i sa Bliskog istoka.

Kako je ranije pisala i Nova ekonomija, neke zemlje u EU i dalje dosta zavise od nuklearnog goriva koje proizvodi ruska državna kompanija Rosatom i koje se koristi u nuklearnim elektranama.

Mađarska se čak protivi sankcijama koje bi se eventualno uvele toj kompaniji.

Rat u Ukrajini je doveo do vraćanja domaćem uglju, koji je ugljenično najintenzivnije gorivo,u proizvodnji električne energije.

Istovremeno, Nemačka se priprema da zatvori svoje poslednje tri nuklearne elektrane, dok se Francuska bori da prevaziđe niz kvarova u svojim nuklearkama.

EU i zemlje članice su uvele privremene mere tokom energetske krize za podršku proizvodnji električne energije.

Međutim, administracija u Briselu istovremeno pooštrava klimatske propise i skraćuje rokove za dekarbonizaciju.

Ulf Ek iz firme Northlander Commodity Advisors rekao je da bi do sledeće zime dozvole mogle da dostignu i 150 evra po toni, preneo je Bloomberg.

Kako se navodi, radi poređenja, Ptolemaida 5, najnovija termoelektrana na ugalj u Evropi, ispusti jednu tonu CO2 po proizvedenom megavat-satu struje. Emisije iz ostalih pogona na lignit u Grčkoj iznose 1,4 tone po megavat-satu.

Kada cene CO2 rastu, tehnologije prikupljanja i skladištenja ugljenika i proizvodnje vodonika iz obnovljivih izvora postaju privlačnije za investitore.

EU koristi prihode od prodaje dozvola za emisije CO2 koristi za subvencije za razvoj i primenu rešenja za dekarbonizaciju.

Međutim, kako se dodaje, takvi sistemi su još daleko od postizanja profitabilnosti.

Dozvole za isporuku u decembru su u 16.52 bile u dnevnom porastu za 2,1 odsto, na 100,46 evra po toni.

Mađarska se protivi sankcijama kompaniji Rosatom

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.