U Grčkoj su sve češća upozorenja zbog zabrinjavajućeg pada rezervi vode, na vrhuncu leta posle dugotrajne suše, ali i hroničnih neuspeha u upravljanju rezervama vode, smatraju stručnjaci.
Na 200 kilometara zapadno od Atine, veštačko jezero Mornos, glavni rezervoar vode poluostrva Atika na kojem je i glavni grad, smanjilo se u toku jedne godine za 30 odsto, kako je bilo početkom jula po podacima regionalnog javnog operatera EYDAP.
A to i sve ostale rezerve Atike su se smanjile za ukupno 24 odsto u istom periodu.
EYDAP koji je region Atike svrstao pod „žutu uzbunu“, poziva 3,7 miliona stanovnika, ili trećinu grčkog stanovništva, da pažljivo prate potrošnju vode.
U Atini se svakodnevno emituju pozivi u medijima i na društvenim mrežama za to.
„Kada ne napunite kadu da biste se okupali, uštedite i do 150 litara vode“, „Zatvorite slavinu dok perete zube“, podseća EYDAP.
Nestašica vode akutno pogađa turistička ostrva gde postoje postrojenja za desalinizaciju morske vode i bušotine da bi se zadovoljile potrebe stanovništva, čija brojnost leti nabuja.
Na ostrvima koja su žrtve svog turističkog uspeha, potražnja za vodom tokom leta „ponekad je i sto puta veća nego zimi“, rekao je za AFP Nikitas Milopulos, profesor Univerziteta u Tesaliji za upravljanja vodnim resursima.
On žali zbog „neuspešnog upravljanje vodama u Grčkoj gde nedostaju vodoprivredni radovi“ i gde je poljoprivrednici „često rasipaju vodu tokom navodnjavanja“.
Tako je Civilna zaštita Grčke krajem juna uvela „vanredno stanje“ na ostrvu Lerosu na mesec dana.
Skupština opštine tog ostrva u arhipelagu Dodekaneza ukazala je na kvarove postrojenja za desalinizaciju zbog „neodržavanja u prošlosti“.
Ostala ostrva, kao što su Sifnos u Kikladima, Hios u severnom Egejskom moru, Lefkada i Krf u Jonskom moru, na zapadu Grčke, kao i velike ravnice u kontinentalnoj Grčkoj ili u Makedoniji, na njenom severu, takođe su ugrožena nestašicom vode.
Na ostrvu Lefkadi, pisac i stanovnik Mihalis Makropulos osuđuje „žalosnu“ situaciju i navodi da je „voda bila isključena krajem juna četiri uzastopna dana“.
U atinskom dnevnom listu „Efimerida ton sintakton“, on za taj problem okrivljuje „godine lošeg upravljanja opštinskih vlasti“ i „nekontrolisan razvoj turizma bez adekvatne infrastrukture“.
Putujući na Lefkadu početkom jula, premijer Kirijakos Micotakis najavio je sprovođenje „jednog od najvećih projekata vodosnabdevanja u Grčkoj za pokrivanje potreba“ tog ostrva.
Predsednica opštine ostrva Sifnosa Marija Nadali kritikovala je „preteranu potrošnju vode za bazene i zalivanje velikih vrtova“.
Suša se ove godine pogoršala u toj sredozemnoj zemlji navikloj na letnje talase vreline.
Posle najblaže zabeležene zime ikada do sada, koja je bila i među najsušnijim, usledile su visoke temperature u proleće, a potom posebno u junu koji je, po zvaničnim podacima, bio najtopliji od 1960. godine.
Grčka je početkom juna pretrpela rani toplotni talas sa temperaturom ponegde i od 44 stepena, dok se ovih dana živa penje na 41-42.
Generalni direktor EYDAP, Haralambos Sakinis, međutim, želi da umiri javnost, potvrđujući da je razvijen „poseban plan“ da bi se „suočilo sa ekstremnim pojavama nestašice vode“.
U toku su ulaganja od oko 750 miliona evra, naglasio je on u nedavnom intervjuu grčkoj novinskoj agenciji ANA.
Taj javni operater se takođe priprema da aktivira jezero Iliki, dodatni rezervoar u blizini Atine, rekla je za AFP Elisavet Feloni, hidrološkinja i istraživačica Univerziteta u Atini.
„Međutim, to je energetski intenzivno rešenje jer se voda mora pumpati, dok vodotok jezera Mornos ima prirodni nagib ka Atini“, naglasila je ona.
„Stvaranje centralnog tela Grčke je neophodno za razvoj sveobuhvatnog pristupa vodnim resursima širom zemlje“, preporučila je ona.