U Kini po prvi put veći odliv od priliva stranih investicija

Strane kompanije koje posluju u Kini sve manje ulažu u tamošnje biznise, brže se iz nje povlače nego što pristižu, pokazuje zvanična statistika. Razlozi su usporavanje ekonomije, niske kamatne stope, kao i geopolitičke tenzije između najveće azijske ekonomije i SAD.

Dok se javnost bavi ovonedeljnim sastankom kineskog lidera Si Đinpinga i američkog predsednika Džozefa Bajdena, Kina je u trećem kvartalu ove godine zabeležila deficit u stranim investicijama od 11,8 milijardi dolara, prenosi BBC.

Ovo je prvi put od početka praćenja tog ekonomskog pokazatelja, dakle od 1998. godine, da ta zemlja beleži veći odliv od priliva investicija.

To znači da kompanije koje u njoj posluju ne reinvestiraju zarađeni novac, već ga sele u inostranstvo.

Analitičari kažu da Kini sada dolaze na naplatu politika „nultog kovida“ i prekidi u lanacima snabdevanja koje je imala tokom pandemije, a ne idu joj na ruku ni tenzije između nje i SAD, koje su intenzivirane novim sankcijama na izvoz sirovina i tehnologije potrebne za proizvodnju naprednih čipova. 

Istovremeno, za razliku od zapadnih zemalja, Kina nije podizala kamatne stope već ih je smanjila kako bi ojačala sopstvenu ekonomiju i sektor nekretnina. U međuvremenu je vrednost juana u odnosu na dolar pala za pet odsto.

U Kini nije problem inflacija, već deflacija