Umesto ulaganja u zlato, više se isplati kupovati LEGO kockice

Neuobičajeni načini ulaganja, kao što je sakupljanje igračaka, mogu doneti velike prihode. Istraživači sa ruske Više škole ekonomije rekli su da cene polovnih LEGO kompleta trenutno rastu za 11 odsto godišnje što je brže u odnosu na zlato, akcije ili obveznice.

„Desetine hiljada poslova sklapaju se na sekundarnom LEGO tržištu. Čak i uzimajući u obzir male cene većine kompleta, ovo je ogromno tržište koje tradicionalni investitori ne poznaju dobro“, kaže Viktorija Dobrinskaja, jedan od autorki studije i vanredna profesorka na Višoj školi ekonomije (HSE).

Neki od razloga za brzi rast cena su: proizvodnja u limitiranim serijama, posvećene filmovima ili knjigama; mnogo vlasnika ne vidi vrednost u setovima, pa su često ti setovi nepotpuni zbog izgubljenih ili pobacanih delova.

Takođe, pošto se LEGO setovi proizvode već nekoliko decenija, imaju puno obožavateljima među odraslima.

Istraživači su pregledali cene 2.322 LEGO kompleta u periodu od 1987. do 2015. godine.

Istraživanje je sprovedeno o prodaji  novih neotvorenih kompleta na primarnom tržištu kao i na aukcijama. 

Cene polovnih kompleta kreću da rastu dve ili tri godine nakon povlačenja seta. Raspon cena može ići od -50% do +600% godišnje.

Veličina seta obično određuje potražnju: brže se prodaju mali, jer često sadrže unikatne delove ili figure ili veliki, koji se proizvode u manjem broj i zanimljiviji su odraslima.

Jedan od najskupljih setova Kafe na uglu (Café Corner) sastoji se od 2056 komada. U prodaji je izbačen 2007. godine, a povučen dve godine kasnije. Neotpakovan set je prvobitno koštao 89 funti, a sada je vrednost procenjena na skoro 2.400 funti. 

Cene setova slabo zavise od berze, nisu poljuljane ni tokom finansijske krize 2008. godine. Predstavljaju pristupačan i pouzdan način ulaganja jer su im cene znatno niše u odnosu na druga ulaganja kao što su umetnine, antikviteti ili automobili. 

Autori studije kažu da se ulaganje isplati samo da dug rok i da bi potencijalni ulagači mogli imati veće troškove transkacije (isporuka ili skladištenje) u odnosu na klasično ulaganje u hartije od vrednosti.