UN: Godina rekordna za trgovinu hranom, u svakom smislu

Foto: Pixabay

Trgovina hranom u svetu ove godine će oboriti sve dosadašnje rekorde po svom obimu i vrednosti, jer je postala znatno intenzivnija, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Kako se napominje, skuplja hrana i energija loše utiču na građane zemalja u razvoju jer oni veći deo svojih prihoda troše na osnovne životne potrepštine.

Trgovina hranom u svetu, kako se dodaje, pokazala je veliku otpornost na tržišne poremećaje koje je izazvala pandemija korona virusa. FAO da će ove godine trgovina hranom u svetu premašiti vrednost od 1.750 milijardi dolara, što je za 14 odsto više u odnosi na prethodnu i 12 odsto više nego u 2019. godini.

Na poskupljenje hrane, kako se ocenjuje, utiču i veći troškovi transporta. Zemlje u razvoju prema UN prognozi mogu da očekuju 20 odsto veće troškove u nabavci hrane, a suočavaju se sa rastom cena žitarica, životinjske masti, biljnih ulja, šećera, mesa mlečnih proizvoda i ribe.

Nastavlja se akcija prikupljanja otpada od hrane
Cene u oktobru: Poskupeo transport, odeća, hrana...

Ove godine očekuju se rekordni prinosi kukuriza i pirinča, a naredne godine očekuje se poboljšanje na tržištu uljarica, iako procene govore da bi njihoe zalihe na kraju sezone mogle da budu ispod proseka. Očekuje se veća proizvodnja šećera, ali i blagi pad njegovom trgovinom, zbog rasta cene i manje dostupnosti.

Ubrzana proizvodnja svinjskog mesa u Kini svakako će uticati na svetsko tržište, kao i očekivano veća proizvodnja mleka. Sektor ribarstva će biti intenzivniji jer će ta oblast proizvodnje porasti za oko dva odsto u odnosi na prošlu godinu.

FAO procenjuje da su troškovi proizvodnje hrane u poljoprivredi, uključujući cene energenata, đubriva, stočne hrane i semena dostigli svoj desetogodišnji makismum u avgustu. Rast tih troškova, kako se dodaje, lako se preliva na poskupljenje hrane.

Ipak, dodaje se da ista pravila ne važe u svim oblastima poljoprivrede, niti u svim agrarnim oblastima. Proizvošačima soje manje su potrebna skupa azotna đubriva, pa će profitirati od poskupljenja soje. Proizvođači svinja se suočavaju sa skuljom stočnom hranom i niskim cenama mesa i oni su za razliku od proizvođača soje u problemima.

Prema proceni UN-a u 53 zemlje sveta građani više od 60 odsto svojih prihoda odvajaju za hranu, gorivo, vodu i troškove stanovanja. Zbog toga se upozorava da poskupljenje goriva može da ima veoma loš uticaj na siromašne potrošače us vetu.

Cene hrane najviše u poslednjih deset godina
Igumanija Teodora: Organska hrana je vraćanje sebi

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.