Varufakis: Grčka je nezadovoljna institucijama evrozone

Grčki ministar finansija Janis Varufakis izjavio je, u obraćanju na godišnjoj konferenciji ekonomista, da nije zadovoljan institucijama evrozone.

Varufakis je rekao da je arhitektura evrozone izgrađena na temeljima „potpuno nezavisnih dugova i potpuno nezavisnih bankarskih sistema“, prenosi grčka novinska agencija ANA, i podseća da je u diskusiji učestvovao i američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Jozef Stiglic.

„Mnogi od nas su izrazili ozbiljnu sumnju u pogledu ispravnosti arhitektonskog dizajna evrozone još od 1999. godine. U suštini, to je jedna arhitektura u kojoj, da bi ona funkcionisala, moramo da imamo odvojene bankarske sisteme i istovremeno treba da imamo ujedinjen njihov potencijal, tako da su njihove usluge preoblikovane u ono što je monetarna unija“, izjavio je Varufakis.

Prema njegovim rečima, kriza je doprinela redizajniranju nekih veoma važnih delova arhitektonskog modela evrozone. 

„Stvorili smo nove institucije, stvorili smo metode evropske stabilnosti, poput bankarske unije, imamo centralnu banku koja ima sposobnost da se suoči sa negativnim silama koje se šire Starim kontinentom. Ali, da li smo zadovoljni ovim institucijama? Što se mene tiče, mislim da ne“, naveo je Varufakis, kritikujući strogoću i nefleksibilnost institucija u evrozoni. 

Varufakis je, takođe, ukazao da metode koje treba da osiguraju stabilnost u Evropi nisu napravljene tako da budu korišćene, ili su osmišljene sa jednom takvom rigidnošću da, čak i kada bi neko hteo, ne bi mogao da ih iskoristi. 

On se osvrnuo i na tekuće pregovore između Grčke i kreditora, rekavši da je njegova zemlja „na tragičan način“ ponovo u istoj situaciji u kojoj je bila u maju i avgustu 2012. godine, kada je morala po osnovu izdatih trezorskih zapisa da isplati dug Evropskoj centralnoj banci (ECB). 

Varufakis je govorio i o posvećenosti grčke vlade obnavljanju procesa privatizacije. 

„Grčki premijer se protivio prodaji izvesnih aktiva, ali je obećao da neće poništiti završene privatizacije“, rekao je ministar finansija, dodajući da zvanična Atina preferira javno-privatna partnerstva. 

Prema njegovim rečima, veliki dugovi zemalja članica su sprečili njihove buduće investicije, ali strateška intervencija Evropske investicione banke (EIB) može pomoći. 

U tok kontekstu je naveo da EIB može lansirati obveznice, što je i do sada činila, iako u manjim količinama zbog straha od obaranja prinosa. 

„Ako je ECB spremna da kupuje evroobveznice EIB-a, više neće biti problema sa prinosima. Tako da sve što moramo učiniti danas jeste to da promenimo način na koji koristimo postojeće institucije, jer EU zaista treba oporavak svoje privrede ubrizgavanjem novca u privatni sektor“, izjavio je ministar. 

„Ne tražimo od nemačkih poreskih obveznika da finansiraju investicioni program na periferiji Evrope, već tražimo od postojećih institucija da mobilišu svoje finansijske mogućnosti“, dodao je Varufakis.

Sa druge strane, nobelovac Stiglic je govorio o korišćenju sredstava ECB, kao i o načinu na koji ta institucija interveniše u slučaju Grčke. 

„Mislim, kao i Varufakis, da bi mogla bolje da budu iskorišćena sredstva ECB-a, u kombinaciji s intervencijama EIB-a. Zamisao bi mogla da bude da centralna banka kupi velike količine obveznica koje je emitovala EIB, čime bi EIB investirala u veliki broj projekata korisnih za evropsku privredu“, rekao je Stiglic. 

Prema njegovim rečima, treba ići dalje od samog Junkerovog plana, a ideja udruživanja ECB i EIB mu se čini kao dobra. 

„ECB reaguje na način nezamisliv za jednog javnog aktera. To je pomalo kao da američko rukovodstvo pušta Kaliforniju da ide u stečaj ne mrdnuvši malim prstom. ECB ne ostavlja manevarski prostor grčkoj vladi. To je zaista greška“, naveo je Stiglic. 

Nobelovac je takođe odao priznanje Varufakisu, rekavši da „nema mnogo ministara finansija koji imaju takav talenat za ekonomiju kao Janis Varufakis“.