Velika očekivanja od sutrašnjeg susreta Vladimira Putina i Donalda Trampa

Bliži se susret koji s nestrpljenjem očekuju ne samo u Rusiji i Sjedinjenim Američkim Državama već u celom svetu. Šta će sutra u Helsinkiju reći Putin i Tramp, hoće li biti dogovora ili nadmudrivanja, i da li će stavovi o najtežim svetskim pitanjima biti bar malo bliži – na ta pitanja se čekaju odgovori.

Ovoga puta, Helsinki, prestonica Finske, izabrana je iz logističkih razloga, ali Helsinki nije prvi put mesto susreta američkih i ruskih, odnosno sovjetskih predsednika. Već je bio domaćin Breženjevu i Fordu, Gorbačovu i Bušu, Jeljcinu i Klintona. Sutra će, u možda jednako složenim okolnostima, dočekati Putina i Trampa.

„Imam NATO, imam Veliku Britaniju, koja je nekako u previranju, i imam Putina. Iskreno, Putin bi mogao da bude najlakši od svih, ko bi rekao“, poručio je Donald Tramp.

Ni prijatelj, ni neprijatelj, Tramp je Putina pred polazak na evropsku turneju stavio u treću kategoriju.

„Što se mene tiče, konkurent“, kaže američki predsednik.

Iz konkurentske Rusije očekuju razgovor o važnim pitanjima.

„Nadamo se otvorenom razgovoru i celom spektru pitanja koja podrivaju odnose naše dve zemlje“, kaže šef diplomatije Rusije Sergej Lavrov.

Uključuju i Siriju. Si-En-En navodi da se Tramp nada dogovoru s Putinom, koji bi omogućio brzo povlačenje američkih trupa iz Sirije.

„Sada je već prilično izvesno da će sirijski predsednik Asad ostati i nakon što neprijateljstva budu završena, pitanje je da li bi takav dogovor Tramp mogao da proda američkom javnom mnjenju jer se priča da on mora da napusti u svakom scenariju mesto predsednika. Rusija je već stavila do znanja da Asada smatra saveznikom i vrlo teško će od toga odustati“, kaže Mladen Lišanin sa Instituta za političke studije.

Na agendi se neće naći Krim, tako barem tvrdi Kremlj. Zbog Krima je Rusija pod sankcijama SAD i EU.

Za Ameriku jaka karta, tako tvrde, nije Asad, nego Iran. Za Džona Boltona, savetnika predsednika, to je ključno pitanje.

„Dobar deo ljudi u američkoj administraciji, uključujući samog predsednika. intimno ne vidi veliki problem u Krimu. Oni su svesni da Amerika tu nema bezbednosni interes, i zainteresovani su za Bliski Istok i Iran, koji im je spoljnopolitička boljka od kraja 70-ih. Krim ne može da bude tema samita u smislu u kome bi sad postavili ultimatum kao NATO, ali može da bude tema kao predmet međunarodne političke trgovine, tako što bi SAD, ne eksplicitno, priznala ruske interese na Krimu, a dobila rusku podršku u nekim drugim oblastima“, smatra Lišanin.

Bogdan Stojanović sa Fakulteta političkih nauka od ovog samita ne očekuje mnogo.

„Mislim da će glavna tema biti rasterećenje Rusije, smanjenje sankcija prema Rusiji, a Tramp će da ga iskoristi kao sredstvo zastrašivanja evropskih saveznika, koji ne ulažu dovoljno“, kaže Stojanović.

Efekti sastanka znaće se u danu susreta, ali i čitati u zajedničkoj deklaraciji koja se sprema. Dve strane su, po staroj diplomatskoj praksi, već razmenile nacrte.