WWF upozorava na klimatske rekorde koje čovečanstvo „ne želi da obori“

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) upozorila je danas, uoči početka Olimpijskih igara u Parizu, da klimatski rekordi koje se na planeti od skora obaraju nisu oni koje čovečanstvo želi da obara i pozvala države da „promene igru“ i deluju u korist planete.

WWF-ova kampanja, uoči Olimpijskih igara u Parizu, donosi film, koji stavlja naglasak na broj klimatskih rekorda oborenih tokom 2023. godine i sportskim jezikom objašnjava snimke ekstremnih vremenskih nepogoda sa porukom – „Svet obara previše klimatskih rekorda“.

Direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije Dunja Macoko Drvar rekla je da će na Olimpijskim igrama ljudi pokazati šta neverovatni napori mogu da postignu i da je sada potrebno da lideri država pokažu istu odlučnost i rešenost kao sportski šampioni i postave klimu i prirodu na put oporavka.

„Promene klime utiču na sve aspekte života, pa tako i na sportske rezultate, ali i na mogućnost održavanja određenih sportskih događaja. Analize uticaja klimatskih promena na različite vrste društvenih aktivnosti pokazuju da će sredinom ovog veka uslovi za, na primer igranje fudbalske utakmice, biti neprihvatljivi u skoro celoj Evropi tokom 30 odsto letnjih dana, a biciklističke trke u južnim delovima kontinenta neće biti vožene u 10 do 30 letnjih dana“, kazala je Macoko Drvar.

Istraživači sa Univerziteta Portsmouth upozorili su da intenzivne vrućine na Olimpijskim igrama u Parizu mogu da ugroze sportiste na Igrama.

Izveštaj „Prstenovi vatre“ sugeriše da Pariz ima potencijal da nadmaši rekordne temperature koje su sportisti doživeli na poslednjim igrama u Tokiju.

„Promena igre je moguća. Imamo rešenja, samo treba da ih ubrzamo. Prošle godine smo videli rekordan rast u generaciji obnovljive energije. Sada sledi obaranje ovog rekorda iz godine u godinu, kao i nove pozitivne klimatske akcione prekretnice u oblastima kao što su energetska efikasnost, dekarbonizacija industrije, očuvanje i obnova prirode, izgradnja otpornosti na ekstremne vremenske uslove i klimatsko finansiranje za zemlje u razvoju“, zaključila je Macoko Drvar.

Ona je podsetila i da je 2023. bila najtoplija godina zabeležena do sada, sa mnogo oborenih nacionalnih temperaturnih i ekstremnih vremenskih rekorda.

Kako je precizirala, rekordi uključuju najduži tropski ciklon zabeležen u Mozambiku, Grčku suočenu sa najvećim požarima u istoriji EU i nove temperaturne rekorde u Francuskoj, Kini, Tajlandu, Bangladešu, Kongu, Haitiju, Omanu, Peruu i drugim državama.

„U Beogradu je tako 2023. godina najtoplija ikada, uz odstupanje od proseka srednje godišnje temperature za čak 1,8 °C. Temperature su ostale visoke i u 2024. godini, pri čemu je jun 2024. dvanaesti uzastopni mesec u kome globalne temperature dostižu 1,5°C više u odnosu na predindustrijsku eru“, navela je Macoko Drvar.