.jpg)
Britanska ekonomija neočekivano u padu
Bruto domaći proizvod (BDP) Velike Britanije neočekivano je pao u januaru, uprkos pokušajima ministarke finansija Rejčel Rivs da pokrene rast ekonomije, objavio je Rojters.Bruto domaći proizvod je opao z...
Zaposleni u Evropskoj centralnoj banci (ECB) saopštili su da razmišljaju o eventualnom štrajku zbog malih plata koje ne prate stopu aktuelne inflacije u evrozoni.
Kako je preneo Fajnenšl tajms, predlog ECB je da se plate povećaju za 4,07 odsto u januaru.
ECB smatra da je to u skladu sa njenim protivljenjem sporazumima između radnika i poslodavaca koji plate povezuju sa inflacijom.
Kako se objašnjava, ECB smatra da se na taj način dolazi u jednu vrstu rizika, odnosno rastom plata može da se podstakne novi rast cena.
Ono što ECB nudi svojim zaposlenima, za više od pola je manje od očekivane godišnje inflacije u evrozoni.
Ako tako ostane, prema prostoj računici, njene osoblje će zapravo imati značajno smanjenje plata u realnom smislu.
Nezadovoljstvo njenih zaposlenih stavlja ECB u tešku poziciju jer se priprema da podigne kamatne stope četvrti put zaredom na svom sastanku sledeće nedelje kako bi pokušala da ukroti aktuelnu inflaciju.
Nedavno istraživanje sindikata pokazalo je da je „ogromna većina kolega ljuta“ zbog ponude ECB za plate, rekao je on. „Konsultacije o platama treba da se završe krajem godine i u januaru ćemo odlučiti da li protestujemo.
Sindikat se sastao sa predsednicom ECB Kristin Lagard pre nekoliko nedelja i ona je jasno stavila do znanja da nema mesta za pregovore, kažu predstavnici sindikata u ECB.
Radnici te banke, čije je sedište u Frankfurtu, 2009. godine su organizovali veliki štrajk zbog tadašnjih penzijskih reformi.
Inflacija u evrozoni je u oktobru dostigla dvocifrenu brojku, prvi put u 23-godišnjoj istoriji jedinstvene evropske valute nakon što je ruska invazija na Ukrajinu izazvala skok cena energije i hrane.
Ove godine već su štrajkovali zaposleni u Brazilskoj centralnoj banci, tako da najava radnika ECB nije usamljena.
Ipak, problem je u tome što je njih u toj banci teško organizovati jer ona zapravo ne podleže nijednom nacionlanom zakonu i funkcioniše po sopstvenim pravilima.
To uključujučuje „minimalnu radnu obavezu“ za zaposlene, o kojoj se odlučuje od slučaja do slučaja.
ECB je nedavno saopštila kako je regulisala rad od kuće i odredila da on može da traje 110 dana godišnje.
U novembru je inflacija u evrozoni pala prvi put u 17 meseci na 10 odsto, što je i dalje pet puta više od cilja koji je zacrtala ECB i koji je prema njenoj prognozi bio 8,1 odsto, na godišnjem nivou.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
