Zašto investitori beže od zlata?

Hedž fondovi u svetu nastavili su brzu rasprodaju svojih pozicija u zlatu.

Najnoviji podaci američke vlade pokazuju da su fjučersi na zlato pali za dodatnih 14 odsto, a imovina fondova vezanih za ovaj dragoceni metal dostigla je petogodišnji minimum, kažu analitičari brokerske kuće Prudens Kepital (Prudence Capital) za Tanjug.

Iako je cena zlata na berzama minule sedmice zabeležila najveći dvodnevni rast još od juna 2014, kada je trgovanje završeno na ceni od 1.185 dolara za finu uncu, njegova cena je i dalje niža za 15 procenata od ovogodišnjeg maksimuma iz marta, kada je vredelo 1.391 dolar. 

Istorijski gledano cena zlata je na ovom nivou poslednji put bila u novembru 2010. godine. 

Interesovanje investitora za zlatnim polugama je znatno umanjeno jačanjem dolara, koji je na petogodišnjem maksimumu, tako da po trenutnoj konstelaciji u svetu svi pokazatelji idu protiv zlata. To su na prvom mestu jak dolar i visoke cene akcija, kao i sve raširenija deflacija mnogih zemalja. 

Multimilijarder i vlasnik jednog američkog hedž fonda Džon Paulson pre dve godine je imao preko 40 odsto svojih investicija i poslovima vezanim za zlato. U toku prošle godine klijentima je poručio da obustavlja sve investicije u zlatne poluge, jer se ne može utvrditi kada bi inflacija mogla biti pokrenuta. 

S druge strane, neki uticajni analitičari predviđaju da je zlato dotaklo dno i da kamatne stope neće početi da rastu kako se očekuje, kao i da niska cena može podstaći centralne banke velikih zemalja na kupovinu zlata. 

U vezi s tim, u Švajcarskoj će 30. novembra biti održan referendum kojim se želi sačuvati švajcarsko nacionalno zlato od kojeg se očekuje da bude temelj švajcarskog finansijskog sistema. 

U slučaju pozitivnog rezultata na referendumu, ukazuju iz Prudens Kepitala, švajcarska centralna banka bi morala da kupi više od 1.500 tona zlata, koje bi platili oko 55 milijardi dolara.