Zatvaranjem fabrike u Sarajevu ugašena i duvanska industrija u BiH

Fabrike duhana Sarajevo više nema, ni njenih mašina, kao ni zaposlenih. Uprava je poslednjih 150 radnika otpustila u martu prošle godine.

Od čuvenog predratnog sarajevskog „Marlbora2 ostao je naziv čuvene zbirke priča Miljenka Jergovića, a sarajevska „Drina“ sada se proizvodi u Evropskoj Uniji, prenosi Capital.ba.

„Postoje razne teorije zbog čega je kompanija ugašena. Njeno rukovodstvo je godinama tvrdilo da su za pad njihovih prihoda krive velike akcize, finansijska policija da su nezakonito trošili novac i ulagali u propale projekte, a mali akcionari da ih rukovodstvo potkrada tajno prodajući vrednu imovinu širom bivše Jugoslavije“, navodi se u analizi.

Mnogi smatraju da je glavni dobitak za nove vlasnike zemljište na kome se nalazila nekadašnja fabrika i da će baš tu niknuti novo stambeno naselje.

Sa druge strane, uprava predvođena generalnim direktorom Edinom Mulahasanovićem nije se puno obazirala na to šta drugi misle.

Kad im je zasmetao vođa sindikata, smijenili su ga. Kandidata za člana Nadzornog odbora koji je dobio skoro milion glasova nisu priznali već su imenovali na njegovo mesto radnika sa jedva bešto više od 14.000 glasova. Nisu se obazirali na mnogobrojne krivične prijave, niti istrage i tužbe finansijske policije.

Tek 2019. godine je Kantonalno tužilaštvo iz Sarajeva podiglo optužnicu za kriminal koji je trajao preko pet godina.

Generalni direktor Mulahasanović je od 2008. do 2013. godine iznajmljivao skladište od član Nadzornog odbora i Odbora za reviziju kompanije. Obojica su priznali krivicu i dobili šest meseci uslovne kazne.

Milioni kojima je kompanija raspolagala su korišćeni da se „krpe rupe“ u budžetima kompanija sa kojima je bila politički povezana. Rukovodstvo je uz prećutnu saglasnost vladajućih elita, kako se dodaje, trošilo milione na ulaganja u projekte za koje neće pokazati želju da ih dovede do kraja.

ULAGANJA U NEISPLATIVE PROJEKTE

Fabrika duhana Sarajevo je, na primer, za nekoliko miliona KM (konvertibilnih maraka) kupila hotel „Babanovac“ na Vlašiću, u koji kasnije nije uložila ni marku. Potom je na izgradnju hotela „Aura“ u Srebrenici potrošila oko 10 miliona KM. Hotel ni do danas nije zvanično otvoren.

U septembru 2016. godine, Vlada Federacije BiH je na berzi prodala svoj manjinski udeo za 83,50 KM po akciji. Cenu od preko 43 miliona KM izlicitirala je austrijska firma koja je zastupala čuveni British American Tobacco, ali proizvodnja nije opstala.

Danas fabričke pogone koristi pekarska industrija „Fine Food“ iz Sarajeva. Njen vlasnik je firma „Badeco“ koju su austrijski investitori osnovali da bi preko nje otkupili državni kapital.

Na čelu „Badeco“ je bivši generalni direktor Fabrike duhana Mulahasanović. Privatna firma je uz zemljište i pogone Fabrike duhana u amanet dobila i značajne vlasničke udele u Vakufskoj i Privrednoj banci Sarajevo.

Tužilaštvo Kantona Sarajevo otvorilo je istragu u vezi prodaje akcija.