Foto: Nova ekonomijaOd početka primene Zakona o Socijalnoj karti više od 27.000 ljudi izgubilo je pravo na novčanu socijalnu pomoć, što predstavlja udeo od oko 15 odsto od ukupnog broja korisnika, rečeno je danas na konferenciji koju je organizivala Inicijativa A11.
„Registar socijalna karta je gotovo potpuno onemogućio socijalnim radnicima da uzmu učešće u proceni ekonomsko-socijalnog statusa pojedinca, doveo je do dehumanizacije sistema socijalne zaštite uz netransparentan algoritam funkcionisanja“, saopštila je Inicijativa A11.
Inicijativa A11 je danas u Medija centru predstavila dosije „Antisocijalni efekti Zakona o socijalnoj karti“ koji se bavi primenom tog zakona.
Konferenciji su prisustvovali i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje socijalna i boračka pitanja koji se nisu složili sa podacima iznetim od strane Inicijative A11.
Zakon o socijalnoj karti je usvojen u januaru 2021. godine, a sa implementacijom se počelo u martu 2022. godine.
Registar socijalna karta je jedinstveni registar u elektronskom obliku koji prikuplja podatke o korisnicma iz sistema socijalne zaštite, o potencijalnim korisnicima, kao i o sa njima povezanim licima (poput roditelja, dece, članova domaćinstava, ali i staratelja, hranitelja, vanbračnih i bivših vanbračnih partnera), pojasnila je na konferenciji viša pravna savetnica iz Inicijative A 11 Nađa Marković.
Ti podaci se, kako kaže zakon, prikupljaju radi utvrđivanja činjenica neophodnih za odlučivanje o pravu i usluzi u oblasti socijalne zaštite.
Institucije bi zahvaljujući tom elektronskom registru trebalo brže da razmenjuju podatke koji su relevantni za sistem socijalne zaštite, a centri za socijalni rad da rade efikasnije.
Cilj „Socijalne karte“ je da se napravi fer i poštenija raspodela materijalnih davanja, a najpre socijalne pomoći.
„Ideja je bila da se umreže te insitucije koje su važne za prava socijalne zaštite (Poreska uprava, MUP, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Nacionalna služba za zapošljavanje, PIO fond…) i da se brže razmenjuju ti podaci“, rekla je Nađa Marković.
Iako se možda brže prikupljaju podaci, prema njenim rečima, jedan od glavnih problema registra je taj što dolazi do automatizacije u odlučivanju.
Marković je navela da socijalni radnici (prilikom rada sa registrom) dobijaju određene vrste obaveštenja koja funkcionišu po sistemu ‘semafora’, po nivou hitnosti – „crvena (obaveštenja) su ona koje treba ugrentno rešavati, zatim imaju žuta i zelena“.
Marković je navela da se ta obaveštenja (koja radnici prilikom rada u registru Socijalna karta dobijaju) tiču uglavnom nekih novih podataka o socijalno-ekonomskom statusu određenih lica, odnosno korisnika koji se već nalaze u sistemu.
„Najćešće će to biti (obaveštenje) o nekom novi prilivu prihoda zbog čega to lice mora da bude skinuto i isključeno iz sistema socijalne zaštite, zbog toga što iznos prevazilazi iznos novčane socijalne pomoći“, rekla je ona.
Osim toga, ona navodi da socijalni radnik dobija „neku vrstu naloga“ kako treba da postupi u toj situaciji i kakvu odluku da donese, i da tu nema puno prostora za neko diskreciono odlučivanje socijalnog radnika.
„Sistem ne zanima mnogo u kakvim uslovima živite, da li živite bez struje, bez vode da li imate bolesne članove porodice, on gleda samo taj novi prihod.
Prema njenim rečima, greška sa strane socijalnih radnika je i to što vrlo često, „da li zbog opterećenosti posla ili zbog toga sto ih je manjak“, „ne pozivaju stranke da se izjasne o novim okolnostima, što je obavezan korak“.
„Desi se u praksi da korisnici samo dobiju rešenje da su isključeni i da im prestaje pravo. A čak i ako se desi da ih (socijalni radnici) pozovu da se izjasne, vrlo često se ne ide korak dalje“, rekla je ona objašnjavajući da se na primer dešava da korisnik kaže da se „ne slaže sa tim (novim okolnostima), da to nije tačno, da ne odgovara činjeničnom stanju“, ali se ne ide dalje da se to proveri.
Problem sa registrom Socijalna karta je, kako je navela, i nedovoljna transparentnost algoritma, s obzirom „da je jasno da algiritam postoji čim se tu neki podaci prikupljaju i obrađuju“.
„Ako ne znate na koji način je odlučeno o nekom vašem pravu teško je da se na to žalite jer ne znate kakav je mehanizam prethodio toj odluci“.
Pravni savetnik Inicijative A11 Uroš Ranđelović je rekao da se pored umanjenja ukupnog broja korisnika novčane socijalne pomoći, inicijativa A11 se susretala sa brojnim pojedinačnim slučajevima gde su se najbolji način videle anomalije u sistemu.
„Prvo mesto gde smo se susreli sa registrom u primeni bilo je Kraljevo, gde smo primetili da je veliki broj korisnika novčane socijalne pomoći iz tamošnjih romskih naselja izgubio ovo pravo“, rekao je on.
Izvršna direktorka Partnera Srbija Ana Toskić Cvetinović izjavila je na konferenciji da sa aspekta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o socijalnoj karti nije smeo da bude ni usvojen.
„Ako poredite sa nekim osnovnim načelima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o socijalnoj karti ugrožava načelo ‘minimalizacije podataka’ jer propisuje širok krug podataka o ličnosti, kao i širok krug lica čiji se podaci obrađuju“, rekla je ona.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje i da se podaci o ličnosti moraju prikupljati u svrhe koje su konkretno određene, izričite, opravdane i zakonite i dalje se ne mogu obrađivati na način koji nije u skladu sa tim svrhama („ograničenje u odnosu na svrhu obrade“).
„Ono što je problematično u Zakonu o socijalnoj karti je da se u jednom članu devinišu sve svrhe obrade podataka koji se vrše u sistemu Socijalna karta“, rekla je Ana Toskić Cvetinović.
Na konferenciji Inicijative A11 su prisustvovali i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja koji su se na kraju konferencije javili za reč.
Predstavnik Ministarstva Predrag Simović (iz sekotora za informacione tehnologije) je poručio da najveći deo onoga što je na konferenciji rečeno o registru socijalna karta „ne stoji“ i da se Ministarstvo „ne slaže ni u jednom segmentu“.
„Ovakvo iznošenje stvari u javnost koje nije istinito nanosi samo štetu, ne samo ministarsvu i državi već i dezinformiše građane… Oko 105.000 puta su centri za socijalni rad obaveštavali građane da mogu da ostvare dodatno pravo“, rekao je on.
Simović je naveo i da je Zakon o socijalnoj karti „neverovatno dobar zakon“ o jednom registru koji drastično unapređuje kvalitet podataka u socijalnom sektoru, ne samo u oblasti socijalne zaštite već i u oblasti dečje i boračko invalidske zaštite, kao i da obezbeđuje benefite i proaktivnost u delovanju i prema građanima i prema samim korsnike podataka u nadležnim institucijam,
U onlajn dosiju incijtiva A11 je navela da je imala priliku da se neposredno uveri u posledice koje je primena Zakona o socijalnoj karti imala na konkretne korisnike.
Prema rešenju o prestanku prava na novčanu socijalnu pomoć Jovan iz Kraljeva je u jednom tromesečju na osnovu prodaje sekundarnih sirovina zaradio oko 345.000 dinara, navodi se u opisu jednog od slučajeva.
„Ako uzmemo u obzir tadašnju otkupnu cenu gvožđa (koje je Jovan sakupljao i prodao) došli bismo do toga da je Jovan za tri meseca sakupio 11 i po tona gvožđa“.
To je, kako piše, samo „generičan osvrt“ na situaciju koja se dogodila desetinama ljudi u smislu da su im registrovani prihodi koji uopšte nisu u saglasju sa prosečnim zaradama od obavljanja ove delatnosti.
U nekim slučajevima, prilikom otkupa sekundarnih sirovina od grupe lica ili stanovnika istog naselja, isplata prihoda se vrši jednom licu, čija lična karta je data na uvid – često zbog toga što neki ljudi i ne poseduju lična dokumenta, što je problem koji je i dalje zastupljen kod nekih pripadnika romske zajednice, posebno onih koji su najugroženiji.
Iako se taj prihod kasnije podeli među svima koji su učestvovali u prodaji sekundarnih sirovina, u sistemu Socijalna karta prihod od prodaje sirovina ostaje zabeležen kao prihod osobe koja je dala svoju ličnu kartu i preko koje je obavljena isplata prihoda.
Automatizovani registar, kako se navodi, ne može da posumnja zašto bi čovek i dalje živeo u podstandarnom naselju bez adekvatnih uslova života ako mesečno ako zarađuje 175.000 dinara mesečno, ne može da odgovori na pitanje kako to da se „ostvarena“ zarada dokazuje samo na osnovu priznanice koju je bilo ko mogao da potpiše i kako to da neposedovanje ličnih dokumenata može da bude uzrok za nepodudarnost formalno i faktički ostvarenih prihoda.
Odgovore na ta pitanja može jedino i isključivo pronaći čovek, tj. socijalni radnik i zbog toga je Kraljevo prvo mesto koje je pružilo dokaze o pogubnom uticaju dehumanizacije socijalnog rada po one kojima je društvena podrška ovog tipa najneophodnija, navodi se u primeru u onlajn dosijeu.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
-615x345.jpg.webp)
Agencija za upravljanje lukama Srbije objavila je danas da je u prvih šest meseci ove godine zabeležila 631 pristajanje međunarodnih kruzera na rekama Srbije, što je 6,6 odsto više nego u isto vreme lane. ...
Odlaganja selibde međugradskih autobuskih polazaka sa postojeće Beogradske autobuske stanice u Savskom amfiteatru na novi BAS u novobeogradskom Bloku 42, čini se više neće biti.Kako eKapija saznaje, pre...
Gorivo će na pumpama u Srbiji, danas u 15.00 sati pojeftiniti, dizel za tri dinara po litru, a benzin za jedan dinar.Do sledećeg petka, 2. avgusta, litar evrodizela koštaće 202 dinara po litru, a benzin ...
Ministarstvo privrede poništilo je javni poziv za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala Jugoslovenskog rečnog brodarstva AD Beograd, prenosi eKapija. Na...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
