Advokatske kancelarije izvukle milione zloupotrebom prava na pristup informacijama

Situacija u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja nikada nije bila gora, ocenila je Slavoljupka Pavlović, v.d. pomoćnica generalnog sekretara u instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ona je na događaju „Transparentnost na agendi“ povodom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna, kazala da je situacija „nikad teža i mučnija“.

Razlog tome je sistemska zloupotreba prava sa kojom se suočava Poverenik.

Zloupotrebom prava na pristup informacijama od javnog značaja, pojedine advokatske kancelarije izvukle su iz budžeta prvostepenih organa kao što su škole, predškolske ustanove, centri za socijalni rad u malim mestima ili lovačka udruženja, oko 22,5 miliona dinara, dok je iz budžeta Poverenika izvučeno oko milion dinara, kaže Pavlović.

Advokatske kancelarije najpre traže informacije od manjih javnih organa (škola, vrtića, centara za socijalni rad…), a zatim se žale Povereniku na odluke ovih prvostepenih organa. Ukoliko je žalba osnovana, advokati troškove postupka naplate od ovih prvostepenih organa.

Međutim, čak i ako je žalba jasno neopravdana, Poverenik mora da preispituje odluku kao i bilo kom drugom slučaju. Zatim, zbog preopterećenosti, Poverenik ne uspeva da odgovori na sve žalbe u propisanim rokovima i u tim slučajevima advokatske kancelarije traže da Poverenik nadoknadi troškove postupka.

Ipak, nisu oduvek troškovi postupka mogli da se naplate, tako da je ovaj „biznis“ od skoro postao isplativ.

Kako objašnjava Pavlović, prošle godine je Upravni sud na sednici kojoj su prisustvovale sve sudije promenio svoj stav u pogledu naknade troškova.

Todašnji stav bio je da, ukoliko stranka angažuje advokata u upravnom postupku sama plaća troškove, dok novi stav predviđa da se o troškovima presuđuje.

„Imamo sve više adovkatskih kancelarija koji se angažuju i koji se koriste neverovatnim procesom manipulacije. Oni nisu reprezenti javnosti, već je njihov isključiv cilj da izvuku novac iz budžeta. Ideja je da mi kontrolišemo velike igrače, a ovi ljudi udaraju na predškolske ustanove, škole, centre za socijalni rad, lovačka udruženja, i to uglavnom u siromašnijim sredinama“, navodi Pavlović.

Od promene stava, porastao je i broj žalbi Povereniku.

„Imali smo u proseku, do promene stava Upravnog suda, oko 3.600 izjavljenih žalbi na godišnjem nivou. Nakon promene stava, do kraja godina, bilo je 7.000 žalbi, pa smo završili godinu sa više od 9.000 žalbi. Ove godine, sa današnjim danom dobili smo 11.194 nova predmeta, od čega 9.400 žalbi. Troškovi Porevenik na ime poštanskih usluga su upetostručeni, a povećani su i troškovi prekovremenog rada zaposlenih i štampe papira“, kaže Pavlović.

Rešenje bi moralo da bude promena zakonskih odredbi kako bi se ova praksa sprečila, a Pavlović navodi da se služba Poverenika do sada obratila nadležnim institucijama.

„Ako se uskoro ne izmeni zakon, na stotine miliona evra biće izvučene u nečije privatne džepove“, kaže ona.

Međutim, još veća šteta je ona nematerijalna, navodi Pavlović.

„Mi kao služba Poverenika ne možemo da se bavimo žalbama istraživačkih novinara, ljudima koji pišu o temama od javnog značaja. Ovo preti da ubije pravo (na pristup informacijama od javnog značaja) i da ga uništi“, ocenjuje ona.

Dodaje je i da zaposleni u službi Poverenika imaju zdravstvene probleme koji su prouzrokovani stresom jer moraju da reše veliki broj zahteva u propisanim rokovima kako insitucija ne bi snosila troškove postupka.