Alternativno snabdevanje neće značajno uticati na cene naftnih derivata

Naš region je u velikoj meri jedno tržište kada je reč o snabdevanju naftom, pa bi eventualni poremećaj u jednoj od zemalja morao da se oseti i u drugim zemljama u okruženju. Najavljene američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) značile bi da rafinerija u Pančevu ne bi više isporučivala na tržište oko 3,5 miliona tona naftnih derivata godišnje, što bi moralo nekako da se nadoknadi, naveo je u razgovoru za Biznis Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).

“Sa instalisanim godišnjim kapacitetom prerade od oko pet miliona tona, rafinerija nafte u Pančevu je sastavni deo mozaika snabdevanja regiona. Ukoliko bi došlo do takvog poremećaja iz bilo kog razloga i ako ta rafinerija ne bi mogla više da prerađuje naftu, količina koju ona izbacuje na tržište morala bi da se nađe negde u okruženju. Što se tiče cena, alternativni vid snabdevanja ne bi značajno uticao na krajnju cenu derivata“, rekao je Mićović.

Prema njegovim rečima, ne postoji mogućnost da se povećanjem prerade u drugim rafinerijama u okruženju nadoknade količine koje isporučuje Pančevo. To bi moglo da se nadoknadi direktnim uvozom sa Mediterana ili iz crnomorskih luka, pre svega iz Konstance. Luke Kopar, Rijeka, Ploče, Drač, Solun mogle bi da posluže za nabavku nedostajuće nafte.

Ipak, budući da najveći potencijal zemalja koje ne izlaze na more predstavlja rečni transport, Konstanca bi bila najpogodnija, jer bi iz nje nafta mogla da se doprema Dunavom.

Ministarstvo finansija SAD uvelo je 10. januara sankcije Naftnoj industriji Srbije u okviru paketa sveobuhvatnih mera protiv ruskih interesa u vezi sa ratom u Ukrajini. Gazprom i Gazprom Neft vlasnici su 56 odsto udela NIS-a, a američka strana od srpske kompanije tražila je potpuni izlazak ruskog kapitala. Кancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) dodala je NIS na listu sankcija zbog ruskog vlasništva u kompaniji.

Američke sankcije su u međuvremenu dva puta odložene, pa je NIS dobio licencu za rad do 28. aprila. Pored vlada Srbije i Mađarske, koje su tražile odlaganje primene sankcija, to je učinilo i hrvatsko preduzeće koje rukovodi naftovodom JANAF.

Kada je reč o uticaju američkih carina na neizvesnost na svetskom tržištu nafte, Mićović ističe da smo to već videli 2. aprila kada je upravo neizvesnost dovela do toga da veliki trgovci derivatima nafte naglo „povuku ručnu“ i zaustave kupovinu zbog nesigurnosti da li će imati kome da ih prodaju.

Podsetimo, cene nafte naglo su pale nakon što je američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) proglasio tarife na uvoznu robu glavnih trgovinskih partnera SAD. Neizvesnost oko toga kako će se ove carinske politike razvijati odmah je izvršila pritisak na tržište nafte.

Investitori su brzo reagovali, strahujući da bi usporavanje privrede smanjilo potražnju za sirovom naftom. Tržišni sentiment postao je pesimističan, uprkos prethodnim dobicima, što pokazuje koliko su cene nafte osetljive na makroekonomske promene. Već 3. aprila cena referentne nafte Brent opala je za oko 3,2 odsto, dok je američka sirova nafta WTI izgubila 3,3 procenta vrednosti.

OMV i Eko obustavili kupovinu goriva od NIS-a: Sankcije SAD već pogađaju kompaniju uprkos odlaganju primene