Altiparmakov: Državna preduzeća se moraju rešiti

Poreska naplata je jedan od ključnih delova programa sa MMF, a opet poreska uprava nije smela da zapošljava nove radnike, i postoji manjak poreznika, kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

„Bolja borba protiv sive ekonomije je bila svojevrsni džoker iz rukava vlade Srbije. To je ključni segment za punjenje budžeta, i privrednu aktivnost. Vlada Srbije je donela program, ali zbog neadekvatnog tretmana, poreska uprava do sada nije smela da zapošljava nove radnike, a tu imamo manjak radnika – ima manjak poreznika. Plate u poreskoj upravi nisu konkurentne sa privatnim sektorom, i ne može da zadrži kvalitetne kadrove, dakle tu je velika institucionalna slabost“, kaže Altiparmakov i dodaje:

„Isto kao sa lokalom, problemi koje sada rešavamo su nastali 2009-2011. U penzionom su nastali 2008, kada su povećane penzije posle izbora“.

Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda Džejms Ruf poručio je prilikom poslednje posete Srbiji da ne bi trebalo povećavati plate i penzije ni ove, ni sledeće godine.

Potom se oglasio Fiskalni savet i bio još oštriji – lična primanja treba da ostanu zamrznuta i u 2018. godini.

„Imamo javni dug, trošili smo više nego što smo zarađivali. Sada ćemo morati da štedimo dok se privredna aktivnost ne oporavi dovoljno da možemo da povećavamo primanja“, kaže Altiparmakov.

Jedna od stvari koja će biti predmet razgovora sa MMF će biti i subvencije.

„Sama cena struje nije dovoljno rentabilna da bi obezbedila EPS-u da investira u nova postrojenja. Segment državnih preduzeća se mora rešiti. Kasnimo 15 godina sa privatizacijama. Još 2001. godine je bilo priče da ne može da se vodi socijalna politika prema javnim preduzećima. EPS, Srbijagas, Železnica – reforme se nisu sprovodile kako je trebalo, sada je to došlo na red. Neophodno je ustanoviti da javna preduzeća moraju tržišno da posluju“, kaže Altiparmakov.

Dodaje da su veliki problem finansije na lokalu.

„Zakon o finansiranju lokalne samouprave, kritikovali smo i mi i MMF. Lokalnim upravama su data velika sredstva bez obaveza. Najveći deo sredstava je otištao u novo zapošljavanje, a ne na infrastrukturne projekte. To je otvorilo rupu u Republičkom budžetu. Deo tih sredstava mora da se vrati u budžet, a da se lokalne samouprave više nadziru“, kaže Altiparmakov.

On navodi da veruje da Bregzit neće dovesti do toga da Srbija mora da sprovodi nove mere štednje.

„Ovo što smo videli je reakcija na tržištima u Evropi koja se oseća i u Srbiji. Ne mora da ima dugoročni uticaj, ali u nekom crnom scenariju to bi moglo da izazove neku blažu recesiju u EU, i koji bi negativno mogao da se odrazi na naš privredni rast“, kaže Altiparmakov.

Još je rano pričati o tome, kaže on.

„Ako to ne bi bila neka ozbiljna recesija, ne bi zahtevala dodatne mere štednje. Bilo bi dovoljno istrajati u merama MMF, završiti reforme preduzeća, dovesti redu lokalne samouprave, i to što je bilo planirano aranžmanom MMF u sledeće dve godine“, kaže Altiparmakov.