Akademik Branislav Mitrović, Foto: Lična arhiva
Za prostor Parka prijateljstva raspisan je urbanističko-arhitektonski konkurs sa jasnim zadatkom da se preispita odnos novih javnih sadržaja i postojećeg pejzaža, izjavio je za FoNet akademik i profesor Branislav Mitrović, odgovarajući na pitanje da li će izgradnja Akvarijuma ugroziti zeleni ambijent tog parka na Ušću.
„Sam konkursni okvir prepoznao je stav da arhitektura u ovom prostoru ne treba da se vidi kao izdvojeni objekat, već kao stanje – uređenje prostora, oblikovano samim pejzažom. Polazna ideja projekta zasnivala se na kameleonskom principu uklapanja u pejzaž, u nameri da arhitektura ne dominira prostorom, već da bude oblikovana logikom i karakterom samog pejzaža“, kazao je Mitrović, koji je i autor prvonagrađenog rešenja.
On naglašava da je zbog toga objekat velikim delom ukopan, prilagođen terenu i prostorno podređen postojećoj strukturi zelenila.
“U tom smislu pitanje je kako se interveniše. Ukoliko se poštuju projektovani gabariti, očuva i nadogradi zelenilo i razume logika mesta, takva intervencija ne ugrožava park, već doprinosi njegovoj dugoročnoj održivosti, čitljivosti i kontinuitetu identiteta prostora”, naglasio je Mitrović.
Park Ušće, kako je dodao, ima vrednost upravo zato što je „čitljiv kao velika, otvorena i kontinuirana zelena celina u snažnom urbanom okruženju“.
“Sa svojim urbanističko-arhitektonskim rešenjem ne polazimo od ideje popunjavanja parka objektima, već od potrebe da se jasno definiše njegov rub, prvenstveno duž Glavne aleje, uz očuvanje unutrašnjeg karaktera prostora”, istakao je Mitrović.
Upitan kakva je sudbina postojećeg zelenila i drveća, Mitrović ukazuje da neće biti seče drveća, već isključivo presađivanja.
„Biće presađeno oko 30 zrelih stabala. To će biti učinjeno posebnom nemačkom mašinom ‘Optimal 2500’, namenjenoj za veća stabla, čiji je uspeh presađivanja 95 procenata“, dodao je.
Uz to, kaže Mitrović, “na parceli gde će se nalaziti Akvarijum biće zasađeno novih 199 zrelih stabala drveća. Ispod njih će se nalaziti sistem za navodnjavanje koji će omogućiti njihovo trajanje, jer je teren na Ušću takav da zasadi ne uspevaju ako nemaju navodnjavanje. Krov Akvarijuma biće novi deo parka Ušće i mesto susreta gde će se nalaziti urbani mobilijari i staze za šetnju”.
Povodom navoda na portalu Gradnja.rs da u projektu za park Ušće postoji stranica za gondolu Kalemegdan-Ušće, Mitrović je, na pitanje da li to znači povratak tom projektu koji je izazvao ozbiljno protivljenje struke i građana, kazao da je reč o temi koja je već jednom otvorila ozbiljnu stručnu i društvenu raspravu, te izrazio nadu da pojavljivanje gondole u pojedinim dokumentima ne znači automatsku nameru za njenu realizaciju.
On naglašava da se takvi projekti ne mogu vraćati u razmatranje bez jasnog konsenzusa i temeljne analize posledica.
”Uz to, treba imati u vidu da ovakva vrsta atrakcije nije nužna celini Kalemegdanska tvrđava, čiji prostorni, istorijski i simbolički kapaciteti već poseduju snažan i samodovoljan identitet. Napominjem da tokom našeg rada na projektu gondola nije bila tema”, izjavio je Mitrović.
Upitan o protestu građana zbog gradnje u Parku prijateljstva, Mitrović kaže da to vidi kao izraz brige za prostor koji doživljavaju kao svoj, kao deo sopstvenog identiteta, ukazujući istovremeno na potrebu za većom transparentnošću i jasnijom komunikacijom u procesu odlučivanja.
“Potrebno nam je više dijaloga i otvorene debate u društvu. To je put ka usvajanju najboljih rešenja i zaštiti javnog interesa koji je na mnogim mestima ugrožen određenim urbanističkim rešenjima”, izjavio je akademik Mitrović za FoNet o projektu izgradnje u Parku prijateljstva.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Više osoba privedeno je danas kod Loznice, kada su poljoprivrednici koji protestuju 19 dana zbog stanja na domaćem tržištu i traže privremenu zabranu uvoza mleka i mesa, pokušali da blokiraju granični prelaz...
Upravni odbor Prirodnjačkog muzeja saopštio je danas da podržava inicijativu da muzej konačno dobije svoju zgradu na prostoru Parka prijateljstva na beogradskom Ušću, kao i izradnju akvarijuma koja će, kako ...
Vladina Uredba o ograničenju marži u trgovini na veliko i malo prestala je da važi 1. marta, a prema ranijim najvama Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, do kraja marta trebalo bi da budu usvojena tri...
Srbija Tech Vesti iz izdanja AI
OTP banka: Finansijska perspektiva u digitalnom dobu
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
Ma nemam snage ni da citam, samo odlazak iz ove napacene zemlje, nema onog ko nema cenu, pa cak i jedan odlican arhitekta, pa jos akademik!
Prvo treba odgovoriti na pitanje zašto bi se uopšte nešto gradilo u parku? Najmanje se narušava celina parka ako se ništa ne gradi.
Neko donese odluku da se gradi u parku i onda se arhitekte trude da se što manje naruši park. Sve je izokrenuto. Neka prave akvarijum u Surčinu kod Nacionalnog stadiona, ako zaista smatraju da je to potrebno Beogradu.
SVE POSECITE I BETONIRAJTE
Katastrofa od bla-bla argumenata
Kome to treba. Zemlja u bedi van Evroppe u strajkovima bez svoje privrede male penzije male plate
Kontinuitet identiteta prostora nece biti narusen komercijalnim projektom? Rece sns akademac samo nije objasnio kako se park i drvece identifikuju sa komercijalnim sadrzajem? Uzgred precutao je namerno da 199 stabala bice ogranicenog rasta do sedam metara visine. To nisu zrela stabla vec dekor stabla poput onih u Airport centru i ovim novim beton naseljima. Takođe navodnjavanje za vec postojeca stabla ne postoji sirom Parka Prijateljstva pa drvece uspeva. Kako to objasnjava sns akademac? Naravno poslusnik rezima mora da nas ubeđuje u cacijevske lazi ali bez sumnje bice mu oduzeta licenca za rad ako ovako nastavi.
Nema potrebe da se diže ovolika galama oko gradnje objekata koji će služiti budućim pokoljenjima, pre svega u edukativne svrhe. Ako smo decenijama učestvovali u centralizaciji Srbiju i pola nacije preselili u Beograd, normalno je da od tog grada moramo očekivati mnogo više od parkova, livada i polja. Pritom i već postojeće zelene površine grada su u jadnom stanju ugrožene nebrigom kako relevantnih institucija, tako i nepažnjom građana. Ovo je tipičan Balkanski sindrom naturalizovanih žitelja Beorada , nezadovoljnih političkim establišmentom. Što ne treba da bude razlog nepravednog obrušavanja na struku koja ima jedan jedini cilj, da Beograd u arhitektonskom smislu napravi boljim gradom za život.
Ni na jedan argument nisi odgovorila. Sto se tice samog akvarijuma ta zgrada nece biti isplativa jer ce trebati godisnje veliki novac ulagati. Mi u Beogradu bolnice ne mozemo da odrzavamo, a ni te parkove odakle ideja zverima da ce moci akvarijum da odrzavaju u narednih 10-20 godina. Naravno oprace se lova.
Bas ovakav projekat potvrđuje koliko su Beogradu potrebni javni prostori koji objedinjuju kulturu, edukaciju i prirodu i koji ne crpe identitet mesta već ga pažljivo nadograđuju. Arhitektura ovde deluje kao produžetak pejzaža i nosilac javnog života, otvarajući grad prema reci. Takav odnos prema kontekstu i javnom interesu mogao bi da posluži kao referenca za buduće intervencije na najosetljivijim tačkama gradskog tkiva uz reku. Da je ovakav arhitektonski pristup postovan preko puta Kalemegdana ka reci i gde je sada Beograd na vodi … a ne onakav urbanizam
Kakva neopevana glupost!!!!
Akvarijum !!! Beograd poznat po ribama ??? Sta je sa vama ljudi?
Kakvo je ludilo zavladalo .? Zoliski vrt treba da ode u prodlost!!!!
Zivotinje nisu da ih vi drzite u kavezu i gledate. I jos zaradjujete na tome .
Vi ste zveri a ne ljudi
Jasno je da je reč o odgovornom i promišljenom pristupu prostoru. Park se ne „popunjava objektima“, zelenilo se ćuva, a arhitektura je pažljivo uklopljena u pejzaž. Beogradu hitno trebaju edukativno-kulturni sadržaji i muzeji. Dok svet u centralnim zonama ima Luvr, Ermitraž, Metropoliten i Prado, naši muzeji godinama tavore. Na žalost, deluje da radije provodimo vreme u barovima i restoranima nego u muzejima i pozorištima. Akvarijum nije ništa drugo do interaktivni muzej i prilika da mlade generacije uče i istražuju na savremen i atraktivan način i predstavlja inspiraciju za nauku i umetnost, spajajući biologiju, arhitekturu i vizuelnu estetiku u jedinstvenom prostoru. Ovaj projekat ne ugrožava park, već doprinosi njegovoj dugoročnoj održivosti i edukaciji mladih generacija. Kritika je legitimna, ali hajka bez činjenica je besmislena.
Konacno jedan skladan miran landscape projekat u skladu sa prirodnim pejzazom i siluetom grada u pozadini. Javni sadzaj koji ce oplemeniti krajolik i dati dodatni bonitet prostoru ne samo u fizickom i arhitektonskom smislu, vec i kao kulturni i edukativni sadrzaj trenutno praznog prostora. Trebalo bi da kao gradjani umemo da prepoznamo sta je to novo sto se planira kvalitetno, a sta nije, ne samo da apriori svaki novitet osporimo i odbacimo.