Arsić: Još uvek ne postoje razlozi za ograničavanje cena hrane

Vlada Srbije donela je danas odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica. Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić rekao je za Novu ekonomiju da se takve mere primenjuju u slučaju mnogo većih poremećaja.

On navodi da još uvek ne postoje razlozi za tako drastične mere zato što one imaju negativan uticaj na funkcionisanje privrede.

Odluka Vlade Srbije će trajati 60 dana, a profesor Arsić ocenjuje da je u pitanju relativno kratak rok, te da ne bi trebalo da dođe do većih poremećaja na tržištu.

On je dodao i da bi posledica eventualno mogao da trpi privrednik koji se zatekao sa niskim cenama, nije bio u stanju da ih podigne, a ima veliki skok cena inputa proizvoda ili usluga.  

„(To su firme) koje koriste proizvode čije su cene skočile u međuvremenu, kao što su sirovine. (Primer su) zamrznute cene hleba, dok cene kukuruza i pšenice nisu“, rekao je Arsić.

On je objasnio da, ukoliko se takva politika primenjuje, ona mora da bude što kraće na snazi.  

Prema njegovim rečima, u zavisnosti od trajanja mera i nivoa opšte inflacije, proizvođači mogu da se nađu u „makazama cena“, odnosno da njihovi troškovi rastu, a njihove cene stagniraju, što bi potencijalno moglo da dovede do „povlačenja proizvoda iz trgovine“. 

Arsić kaže da je poslednju put opsežnije ograničenje cena namirnica Srbija donela devedestih godina, ali da je ono tada bilo dugotrajnije i sveobuhvatnije. 

„Početkom sukoba na Kosovu zamrznute su cene svih proizvoda, i to je trajalo do oktobra 2000. godine. Veliki broj cena je bio zamrznut, ali je to (duže trajalo), troškovi su rasli i onda je bilo nestašica nekih proizvoda, uz to ni kurs nije mogao da se kontroliše“, rekao je Arsić.   

Profesor ekonomije na FEFA fakultetu u Beogradu Goran Radosavljević prethodno je rekao za agenciju Beta da se zamrzavanje cena primenjuje kada se „iscrpe sve mere pre toga“.

Na zaustavljanje rasta cena hrane trebalo je, kako je ocenio, prvo reagovati intervencijom iz robnih rezervi, a za sledećim merama posezati ako to ne da rezultate.

„Ne znam čemu sada služe robne rezerve i šta ima u njima. One bi trebalo da služe da se zaustave velike fluktuacije cena, otkupi roba kad postoje viškovi na tržištu i izazovu veštačku tražnju, ili da se njima reaguju ispuštanjem osnovnih proizvoda kada cene rastu“, rekao je Radosavljević.

Radosavljević je rekao da se i u Evropi poslednjih 20 godina donose populističke mere i da neke zemlje posežu za ograničavanjem rasta cena kao Mađarska koja je na taj način pokušala da zaustavi rast cena goriva, a da je i francuski predsednik Emanuel Makron najavio mogućnost ograničavanja cena.

Vlada Srbije donela je odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica (šećer kristal, brašno tip T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso – but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti) tako da one ne prelaze nivo cena na dan 15. novembar.

Odluka će trajati 60 dana i predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci.