Arsić: Procena je da privredni rast neće biti planiranih 4,2 odsto, već ispod četiri odsto

Makroekonomski trendovi u Srbiji na početku 2025. godine nagoveštavaju lošije rezultate nego u 2024. godini, pa je procena da će privredni rast ove godine biti niži od planiranih 4,2 odsto i da će iznositi manje od četiri odsto, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

On je, na predstavljanju biltena ekonomskih trendova i politika u Srbiji, „Kvartalni monitor“, rekao da su u januaru usporeni industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo, izvoz, naplata poreza, a u odnosu na prethodnu godinu je opao i broj građevinskih dozvola.

Srbija je 2024. ostvarila, kako je rekao, relativno visoku stopu privrednog rasta od 3,9 odsto, koja je bila među najvećim u Evropi, a veći rast od Srbije imale su samo Malta i Albanija.

„Glavni pokretač rasta prošle godine u Srbiji bila je domaća tražnja, što je uticalo na rast unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Prosečna inflacija u 2024. iznosila je 4,6 odsto, svrstavajući Srbiju među evropske zemlje s najvećim rastom cena. Spoljni deficiti takođe su se produbili – deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je, visokih 6,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je snažno povećanje u odnosu na 2023. godinu“, rekao je Arsić.

Naveo je da su prilivi kapitala iz inostranstva po osnovu stranih direktnih investicija i kredita bili veliki, pa su značajno povećane devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS).

Na tržištu rada 2024. godine su, po njegovim rečima, preovladavali pozitivni trendovi, rasla je zaposlenost, realne zarade, produktivnost, ali i jedinični troškovi rada, što dovodi u pitanje „održivost pozitivnih trendova“.

Rast BDP-a u 2024. godini u Srbiji iznosio je 3,9 odsto odsto što se, kako je rekao, može oceniti kao dobar rezultat, budući da je privredni rast bio znatno veći nego u EU, gde je u proseku bio jedan odsto, a u uporedivim zemljama Srednje i Istočne Evrope (CIE) iznosio je dva odsto.

„Prognoze za 2025. postaju sve neizvesnije kako se komplikuju unutrašnji i spoljni činioci koji imaju uticaj na privredni rast“, ukazao je Arsić.

Rekao je da je za sada dostupan veoma ograničen broj makroekonomskih indikatora koji se odnose na početak 2025. godine, a procena koliko će rast BDP biti manji od plana biće moguća tek kada bude raspoloživo više podataka o privrednim kretanjima i kada postane izvesnije u kojem pravcu će ići rasplet političke krize u Srbiji i kako će se razrešiti globalni ekonomski i politički sukobi.

Fiskalna politika, po njegovim rečima, imaće znatno veće izazove u ovoj godini, jer je budžetom planirano povećanje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a, a već sada postaje rizici da deficit bude veći.

Prihodi budžeta će, kako je rekao, biti manji zbog usporavanja rasta BDP-a, dok će rashodi biti veći zbog dodatnog povećanja izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo i subvencionisanje stambenih kredita za mlade.

„Sa stanovišta kratkoročnog rasta, važno je da se politička kriza u Srbiji što pre okonča, dok je sa stanovništa dugoročnog rasta važno da razrešenje krize bude takvo da doprinese smanjenju korupcije, jačanju vladavine prava i efikasnosti državne uprave“, preporučio je Arsić.

Istakao je da krizu, „koja je duboko politička, ne bi trebalo zvati studentskim blokadama, već je veliko nezadovoljstvo naroda prema načinu vladavine“, dodavši da će „promena teško ići“.

Za razliku od 2022. i 2023, kada su inflatorni pritisci uglavnom dolazili spolja, inflacija u 2024. bila je, kako je ocenio, domaćeg porekla.

Početkom 2025. godine međugodišnja inflacija kreće se, prema njegovim rečima, oko 4,5 odsto, a pokretači inflacije su domaći faktori, od kojih su važniji – visok rast domaće tražnje i zarada.

Istakao je da se dominanta uloga domaćih faktora u inflaciji vidi po visokom rastu cena usluga od oko sedam odsto, ali i po tome što je bazna inflacija viša od ukupne.

„Neposredan dokaz da spoljni faktori nisu uticali na inflaciju u Srbiji u prošloj godini je da nije bilo rasta cena uvoznih proizvoda. U ovoj godini očekujemo da će inflacija ostati u gornjem delu ciljnog koridora NBS (4,5 odsto)“, rekao je Arsić.

Važan činilac koji će, prema njegovim rečima, sprečavati snažnije usporavanje inflacije u Srbiji je i ekspanzivna fiskalna politika, budući da se u 2025. planira povećanje fiskalnog deficita za jedan odsto BDP-a, a moguće je da će ono biti i veće.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2024. iznosio je, kako je rekao, 5,2 milijarde evra (6,2 odsto BDP-a), što je veliko pogoršanje u odnosu na 2023. godinu kada je bio 1,8 milijardi evra (2,4 odsto BDP-a).

„Ovaj značajan porast tekućeg deficita rezultat je pogoršanja svih ključnih komponenti – rasta spoljnotrgovinskog deficita, povećanja deficita po osnovu odliva kamata i dividendi, kao i smanjenja suficita po osnovu doznaka i stranih penzija“, rekao je Arsić.

Dodao je da se slični trendovi nastavljaju i u januaru 2025. godine.

„Smatramo da iza pogoršanja spoljnotrgovinskog deficita stoji kombinacija privremenih i strukturnih činilaca. Privremeni uticaj ima stagnacija najvažnijih evropskih privreda, koja je uticala na sporiji rast izvoza Srbije i visok rast domaće tražnje u 2024. koji je podsticao uvoz“, naveo je Arsić.

Prema njegovim rečima, važan i trajniji efekat na pogoršanje tekućeg deficita platnog bilansa ima gubitak cenovne konkurentnosti domaće privrede usled višegodišnjeg rasta jediničnih troškova rada i realne apresijacije dinara.

U trajnije činioce pogoršanja tekućeg deficita platnog bilansa spada, kako je rekao, i brzo rastući odliv dividendi i kamata, koji je prirodna posledica rasta stranog kapitala u Srbiji i rasta spoljnih dugova.

Arsić je kazao da, budući da za sada ne postoje nagoveštaji da će se neki od tih činilaca promeniti, očekuje da će se pogoršanje tekućeg deficita nastaviti i u ovoj godini.

Naveo je da je neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u 2024. bio visok i iznosio 4,6 milijardi evra, što je 5,6 odsto BDP-a, a u januaru ove godine su bruto SDI iznosile 224 miliona evra, što je znatno manje nego u januaru 2024. godine (oko 644 miliona evra), ali su približno jednake stranim direktnim investicijama u januaru koje su u četvorogodišnjem periodu od 2020. do 2023. u proseku iznosile 220 miliona evra.

„Srbija je zemlja koja je poslednjih godina imala najveći priliv stranih investicija, imala je i Crna Gora, ali je mala zemlja i nije za poređenje. U Srbiji je jedan od glavnih faktora privlačenja investicija centralizacija odlučivanja. Ako se investitor dogovori sa glavnim čovekom u Srbiji biće to ispoštovano i to se u teoriji zove prednost proizvodne korupcije“, naveo je Arsić.

Istakao je da investitori u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i drugim državama na svakom nivou moraju da se dogovaraju.

Na tržištu rada u 2024. su, kako je istakao, preovladavali pozitivni trendovi, zaposlenost je nastavila da raste, uz smanjenje stope nezaposlenosti, realne zarade su snažno rasle, kao i produktivnost.

U prošloj godini registrovana zaposlenost je porasla 0,4 odsto, a ukupna za dva odsto, dok je stopa nezaposlenosti smanjena 0,9 procentnih poena.

U 2024. realne zarade su, prema njegovim rečima, povećane 9,1 odsto, rast produktivnosti je bio relativno visok i iznosio je 3,3 odsto, ali je znatno manji od rasta realnih zarada, usled čega su jedinični troškovi rada povećani 5,6 odsto.

„Rast zarada koji je brži od rasta produktivnosti pojačava inflatorne pritiske i utiče na smanjenje cenovne konkurentnosti domaće privrede. Ovakav rast zarada je posledica i nedostatka kvalifikovane radne snage koji je u Srbiji u sve izraženiji“, rekao je Arsić.

Dodao je da se, krajem 2024. i početkom 2025, pojavljuju naznake da delatnosti s niskom dodatom vrednošću ne mogu da isprate rast zarada i to se može videti po povlačenju ili najavi povlačenja nekih stranih investitora, Benetona, Drekslmajera i drugih.

„U 2025. očekujemo usporavanje rasta zaposlenosti i zarada usled usporavanja privredne aktivnosti, ali i neodrživosti bržeg rasta zarada od rasta produktivnosti“, rekao je Arsić.

NBS je, kako je podsetio, od juna do septembra 2024. godine smanjila referentnu kamatnu stopu sa 6,5 odsto na 5,75 odsto, nakon čega je nije smanjivana.

To zadržavanje stope, prema njegovim rečima, na relativno visokom nivou je bilo opravdano, s obzirom da je inflacija na gornjoj granici ciljnog koridora, a uz to je povećana ekspanzivnost fiskalne politike, dok su unutrašnji i spoljni rizici visoki.

Kreditni plasmani privredi i stanovništvu imali su, kako je naveo, solidan rast tokom 2024. mada su se u drugoj polovini godine usporili.

Realne kamatne stope na dinarske i kredite, indeksirane u devizama, nakon rasta u prvoj polovini 2024. godine, u drugoj polovini su, prema njegovim rečima, umereno smanjene.

„Intervencijama na deviznom tržištu NBS drži kurs dinara prema evru na skoro fiksnom nivou. NBS je u 2024. kupila 2,7 milijardi evra da bi sprečila jačanje dinara, a u prva dva meseca ove godine prodala je 745 miliona da bi sprečila slabljenje dinara“, rekao je Arsić.

Jedna od posledica fiksnog kursa, kako je naveo, jeste da cene u evrima rastu koliko je inflacija i zato se približavaju evropskim cenama.

Srbija je, prema njegovim rečima u 2023. godini bila na 46 odsto razvijenosti Evrope, a cene su bile na 68 odsto u odnosu na evropske.

„U Bugarskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji nivo cena je manji u odnosu na cene u Evropi jer su skladu sa nivoom razvijenosti. U Rumuniji je BDP po stanovniku 80 odsto proseka Evrope, a cene su na 60 odsto od proseka evropskih cena. U Rumuniji su prosečne plate oko 1.000 evra, a cene su za oko 20 odsto niže nego u Srbiji“, rekao je Arsić.

Dodao je da se u ovoj godini očekuje nastavak slične monetarne politike kao u 2024. godini.

Fiskalni trendovi u 2024. bili su, kako je ocenio, uglavnom dobri, iako je rebalansom budžeta bilo planirano da deficit države u 2024. iznosi 2,7 odsto BDP-a, a na kraju je ostvaren dosta manji fiskalni deficit od dva odsto BDP-a.

Arsić je rekao da su takva fiskalna kretanja omogućila dalje smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u, sa 48,4 odsto na kraju 2023, na 47,5 odsto BDP-a, na kraju 2024. godine.

Odnos javnog duga prema BDP-u u Srbiji je, prema njegovim rečima, u proseku nešto ispod tog odnosa u zemljama CIE, ali je to dobrim delom postignuto jačanjem dinara.

Dodao je da politika fiksnog kursa može da bude dobra ako se njoj prilagode druge politike, pre svega politika dohodaka i fiskalna politika, što znači da plate ne smeju da rastu brže od produktivnosti.

Na pitanje koliko košta izgradnja objekata za međunarodnu izložbu „EXPO 2027“ Arsić je rekao da sam prostor za izložbu košta oko 1,2 do 1,3 milijarde evra i da je sada kasno da se odustane od tog projekta jer je realizacija međunarodnih ugovora obaveza i verovatno bi morali da se plate „penali“ u slučaju obustave, ali da može da se ispita da li postoji korupcija.

Posao za EXPO vredan 10 miliona dodeljen firmama iz Srbije i Severne Makedonije